Marko 10:1-31

Isus ode odande i dođe u oblast Judeje, s druge strane Jordana. Narod je ponovo nagrnuo k njemu, a on ih je, po svom običaju, poučavao. Tada mu pristupiše neki fariseji i upitaše ga s namerom da ga iskušaju: „Da li je dopušteno čoveku da se razvede od svoje žene?“ Isus im na to odgovori: „Šta vam je zapovedio Mojsije?“ Oni rekoše: „Mojsije je dozvolio da čovek napiše potvrdu o razvodu braka i da se razvede od žene.“ Isus im odgovori: „Mojsije vam je napisao ovu zapovest zbog tvrdoće vašeg srca. Međutim, na početku stvaranja sveta, Bog je stvorio muško i žensko. ’Stoga će čovek ostaviti svoga oca i svoju majku, te se priljubiti uz svoju ženu, pa će dvoje biti jedno telo.’ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!“ Kada su se ponovo našli u kući, učenici su ponovo upitali Isusa o ovome. On im odgovori: „Svako ko se razvede od svoje žene i oženi drugom, čini preljubu prema svojoj ženi. I ako se žena razvede od svoga muža, pa se uda za drugog, takođe čini preljubu.“ Neki ljudi su donosili Isusu malu decu da stavi svoje ruke na njih, ali su im učenici branili. Kada je Isus to video, naljutio se i rekao učenicima: „Pustite decu da dolaze k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božije! Zaista vam kažem, ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, nikako ne može ući u njega!“ Tada je zagrlio decu i blagosiljao ih, polažući ruke na njih. Kada se Isus ponovo našao na putu, pritrča jedan čovek, pade pred njim na kolena i upita ga: „Dobri učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Zašto me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim samoga Boga. Zapovesti poznaješ: ’Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svog i majku svoju.’“ Čovek mu na to odgovori: „Učitelju, sve sam to izvršavao još od svoje mladosti.“ Isus ga je pogleda sa mnogo ljubavi i reče mu: „Još ti jedno nedostaje: idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli to siromasima i imaćeš blago na nebesima. Onda dođi i sledi me.“ Čovek se snuždi na ove reči i ode žalostan, jer je imao veliki imetak. Isus se okrenu i reče svojim učenicima: „Kako li je teško imućnima da uđu u Carstvo Božije!“ Učenici se zaprepaste na ove njegove reči. No, Isus ponovo reče: „Deco, kako je teško ući u Carstvo Božije! Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego bogatašu da uđe u Carstvo Božije.“ Učenici su, sada već potpuno zbunjeni, pitali jedan drugoga: „Pa ko se onda može spasti?“ Isus ih pogleda i reče: „Za ljude je to nemoguće, ali ne za Boga; za Boga je sve moguće.“ Tada mu Petar reče: „Evo, mi smo sve ostavili i krenuli za tobom.“ Isus odgovori: „Zaista vam kažem, nema toga ko je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i Radosne vesti, koji neće stostruko primiti. Taj će sada, u ovo vreme, s progonstvima primiti: kuće, braću, sestre, majku, decu, i njive, a u vremenu koje dolazi primiće večni život. Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji – prvi.“