Matej 20:1-34
Matej 20:1-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изађе рано ујутру да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изашавши око трећега часа, виде друге како стоје на тргу беспослени и рече им: ‘Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.’ И они одоше. А кад опет изађе око шестога и деветога часа, учини исто тако. А око једанаестога часа изашавши, нађе друге како стоје и рече: ‘Што стојите овде цео дан беспослени?’ Рекоше му: ‘Нико нас није најмио.’ Рече им: ‘Идите и ви у виноград.’ А кад наста вече, рече господар винограда своме управитељу: ‘Позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.’ И кад дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А кад дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ‘Ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио с нама који поднесмо тежину дана и жегу.’ А он одговори једном од њих и рече: ‘Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје, па иди, а ја хоћу овом последњем да дам колико и теби. Или, зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први и први последњи.” И кад Исус пође горе у Јерусалим, узе Дванаесторицу насамо и на путу им рече: „Ево, идемо горе у Јерусалим и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га многобошцима да му се наругају и ишибају и распну, а трећи дан ће васкрснути.” Тада му приђе мајка синова Зеведејевих са својим синовима клањајући се и молећи нешто од њега. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да ова два моја сина седну један с твоје десне, а један с леве стране у твоме царству.” А Исус одговори и рече: „Не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ћу ја пити?” Рекоше му: „Можемо.” Рече им: „Чашу моју ћете испити, али сести мени с десне или леве стране не дајем ја, него ће припасти онима којима је приправио Отац мој.” И чувши то десеторица расрдише се на два брата. А Исус их дозва и рече: „Знате да владари народа господаре над њима и великаши их тлаче. Међу вама да не буде тако; него који хоће међу вама да буде велик, нека вам служи, и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга; као што Син човечји није дошао да му служе, него да послужи и да живот свој да као откуп за многе.” А кад су излазили из Јерихона, пође за њим многи народ. И, гле, два слепа седећи крај пута чуше да Исус пролази и повикаше говорећи: „Господе, смилуј се на нас, сине Давидов!” А народ им запрети да ућуте, али они још већма повикаше говорећи: „Господе, смилуј се на нас, сине Давидов!” И стаде Исус, дозва их и рече: „Шта хоћете да вам учиним?” Рекоше му: „Господе, да се отворе наше очи.” И смилова се Исус, па дотаче њихове очи, и одмах прогледаше и пођоше за њим.
Matej 20:1-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. Погоди се с радницима да им плати динар дневно, па их посла у виноград. »Око девет сати изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ И они одоше. »А он опет изађе око дванаест, па око три сата, и учини исто. Око пет сати изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘ »А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан што сам ја добар?‘ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.« Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.« Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли. »Шта хоћеш?« упита је он. А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.« »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?« »Можемо«, одговорише они. А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.« Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће. Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.« Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ. А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!« Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!« Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?« »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.« Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.
Matej 20:1-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je u ranu zoru otišao da unajmi radnike za svoj vinograd. Pogodio se sa njima da rade za jedan srebrnjak na dan i poslao ih u svoj vinograd. Oko devet sati ujutro je ponovo otišao i video druge kako stoje na trgu besposleni, pa i njima reče: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam platiti što bude pravo.’ Oni odoše. Otišao je ponovo oko podne i oko tri po podne i učinio isto tako. Izašavši oko pet po podne, našao je neke druge kako stoje na trgu, pa ih je upitao: ’Zašto stojite ovde celi dan besposleni?’ Oni mu odgovoriše: ’Niko nas nije unajmio.’ Domaćin i njima reče: ’Idite i vi u moj vinograd.’ Kad je palo veče, gospodar vinograda reče svome upravitelju: ’Pozovi radnike i plati im, počevši od onih koji su došli poslednji, pa do onih koji su došli prvi.’ Kad su došli oni koji su radili od pet sati po podne, dobili su po jedan srebrnjak. Kada su došli oni koji su prvi počeli da rade, pomislili su da će primiti više. Ali i oni su primili po jedan srebrnjak. Primivši svoje, počeli su da gunđaju protiv domaćina. Govorili su: ’Ovi koji su došli poslednji radili su samo jedan sat, a ti si ih izjednačio sa nama koji smo podnosili težinu dnevnog posla i žegu.’ A gospodar odgovori jednom od njih: ’Prijatelju, ja ti ne činim nepravdu. Nisi li se pogodio sa mnom za srebrnjak? Uzmi svoje pa idi. A ja hoću da dam ovom poslednjem kao i tebi. Zar ja nemam pravo da raspolažem svojim novcem kako hoću? Ili ti je oko zavidno zato što sam ja dobar?’ Tako će poslednji biti prvi, i prvi – poslednji.“ Dok se Isus uspinjao prema Jerusalimu, uzeo je Dvanaestoricu učenika nasamo, i putem im rekao: „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt. Zatim će ga izručiti neznabošcima da mu se rugaju, i da ga izbičuju i razapnu, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“ Tada mu pristupi majka sinova Zavedejevih sa sinovima i pade ničice da zatraži nešto od njega. Isus je upita: „Šta želiš?“ Ona mu reče: „Odredi da ova moja dva sina u tvome Carstvu sednu pored tebe, jedan zdesna, a drugi sleva.“ Isus odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti?“ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni. Isus im uzvrati: „Čašu ćete ispiti, ali ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to moj Otac namenio.“ Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na dva brata. Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da vladari vladaju narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću. Tako nešto neće biti među vama! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga, i ko hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga. Tako ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“ Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod. Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?“ Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!“ Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.
Matej 20:1-34 Нови српски превод (NSP)
Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград. Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’ Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’ Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’ Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’ А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“ Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана васкрснути.“ Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“ Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“ Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“ Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
Matej 20:1-34 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer je carstvo nebesko kao èovjek domaæin koji ujutru rano iziðe da najima poslenike u vinograd svoj. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. I izišavši u treæi sahat, vidje druge gdje stoje na èaršiji besposleni, I njima reèe: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daæu vam. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sahat, uèini tako. I u jedanaesti sahat izišavši naðe druge gdje stoje besposleni, i reèe im: što stojite ovdje vas dan besposleni? Rekoše mu: niko nas ne najmi. Reèe im: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primiæete. A kad bi uveèe, reèe gospodar od vinograda k pristavu svojemu: dozovi poslenike i podaj im platu poèevši od pošljednjijeh do prvijeh. I došavši koji su u jedanaesti sahat najmljeni primiše po groš. A kad doðoše prvi, mišljahu da æe više primiti: i primiše i oni po groš. I primivši vikahu na gospodara Govoreæi: ovi pošljednji jedan sahat radiše, i izjednaèi ih s nama koji smo se èitav dan muèili i gorjeli. A on odgovarajuæi reèe jednome od njih: prijatelju! ja tebi ne èinim krivo; nijesi li pogodio sa mnom po groš? Uzmi svoje pa idi; a ja hoæu i ovome pošljednjemu da dam kao i tebi. Ili zar ja nijesam vlastan u svojemu èiniti šta hoæu? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? Tako æe biti pošljednji prvi i prvi pošljednji; jer je mnogo zvanijeh a malo izbranijeh. I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest uèenika na putu, i reèe im: Evo idemo u Jerusalim, i sin èovjeèij biæe predan glavarima sveštenièkijem i književnicima; i osudiæe ga na smrt; I predaæe ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; i treæi dan ustaæe. Tada pristupi k njemu mati sinova Zevedejevijeh sa svojijem sinovima klanjajuæi mu se i moleæi ga za nešto. A on joj reèe: šta hoæeš? Reèe mu: zapovjedi da sjedu ova moja dva sina, jedan s desne strane tebi, a jedan s lijeve strane tebi, u carstvu tvojemu. A Isus odgovarajuæi reèe: ne znate šta ištete; možete li piti èašu koju æu ja piti, i krstiti se krštenjem kojijem se ja krstim? Rekoše mu: možemo. I reèe im: èašu dakle moju ispiæete, i krstiæete se krštenjem kojijem se ja krstim; ali da sjedete s desne strane meni i s lijeve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio otac moj. I kad èuše ostalijeh deset uèenika, rasrdiše se na ta dva brata. A Isus dozvavši ih reèe: znajte da knezovi narodni zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali meðu vama da ne bude tako; nego koji hoæe da bude veæi meðu vama, da vam služi. I koji hoæe meðu vama da bude prvi, da vam bude sluga. Kao što ni sin èovjeèij nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge. I kad je izlazio iz Jerihona za njim ide narod mnogi. I gle, dva slijepca sjeðahu kraj puta, i èuvši da Isus prolazi povikaše govoreæi: pomiluj nas Gospode, sine Davidov! A narod prijeæaše im da uæute; a oni još veæma povikaše govoreæi: pomiluj nas Gospode, sine Davidov! I ustavivši se Isus dozva ih, i reèe: šta hoæete da vam uèinim? Rekoše mu: Gospode, da se otvore oèi naše. I smilova se Isus, i dohvati se oèiju njihovijeh, i odmah progledaše oèi njihove, i otidoše za njim.