Матеј 20:1-34

„Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изађе рано ујутру да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изашавши око трећега часа, виде друге како стоје на тргу беспослени и рече им: ‘Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.’ И они одоше. А кад опет изађе око шестога и деветога часа, учини исто тако. А око једанаестога часа изашавши, нађе друге како стоје и рече: ‘Што стојите овде цео дан беспослени?’ Рекоше му: ‘Нико нас није најмио.’ Рече им: ‘Идите и ви у виноград.’ А кад наста вече, рече господар винограда своме управитељу: ‘Позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.’ И кад дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А кад дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ‘Ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио с нама који поднесмо тежину дана и жегу.’ А он одговори једном од њих и рече: ‘Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје, па иди, а ја хоћу овом последњем да дам колико и теби. Или, зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први и први последњи.” И кад Исус пође горе у Јерусалим, узе Дванаесторицу насамо и на путу им рече: „Ево, идемо горе у Јерусалим и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га многобошцима да му се наругају и ишибају и распну, а трећи дан ће васкрснути.” Тада му приђе мајка синова Зеведејевих са својим синовима клањајући се и молећи нешто од њега. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да ова два моја сина седну један с твоје десне, а један с леве стране у твоме царству.” А Исус одговори и рече: „Не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ћу ја пити?” Рекоше му: „Можемо.” Рече им: „Чашу моју ћете испити, али сести мени с десне или леве стране не дајем ја, него ће припасти онима којима је приправио Отац мој.” И чувши то десеторица расрдише се на два брата. А Исус их дозва и рече: „Знате да владари народа господаре над њима и великаши их тлаче. Међу вама да не буде тако; него који хоће међу вама да буде велик, нека вам служи, и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга; као што Син човечји није дошао да му служе, него да послужи и да живот свој да као откуп за многе.” А кад су излазили из Јерихона, пође за њим многи народ. И, гле, два слепа седећи крај пута чуше да Исус пролази и повикаше говорећи: „Господе, смилуј се на нас, сине Давидов!” А народ им запрети да ућуте, али они још већма повикаше говорећи: „Господе, смилуј се на нас, сине Давидов!” И стаде Исус, дозва их и рече: „Шта хоћете да вам учиним?” Рекоше му: „Господе, да се отворе наше очи.” И смилова се Исус, па дотаче њихове очи, и одмах прогледаше и пођоше за њим.