Matej 17:1-23
Matej 17:1-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И после шест дана узе Исус са собом Петра, и Јакова и Јована, брата његовог, и изведе их на високу гору насамо. И преобрази се пред њима, те засија његово лице као сунце, а хаљине његове посташе беле као светлост. И, гле, појавише им се Мојсије и Илија и говораху с њим. А Петар одговори и рече Исусу: „Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, начинићу овде три сенице, једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији.” Док је он још говорио, гле, сјајни облак их заклони и, гле, глас из облака говораше: „Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи. Њега слушајте.” И чувши то, ученици падоше ничице и јако се побојаше. А Исус приђе, дотаче их и рече: „Устаните и не бојте се!” А кад подигоше своје очи, не видеше никога до Исуса самог. И кад су силазили с горе, заповеди им Исус говорећи: „Никоме не кажите шта сте видели док Син човечји не устане из мртвих.” И запиташе га његови ученици говорећи: „Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” А он одговори и рече: „Илија ће доћи и све ће успоставити. Али вам кажем да је Илија већ дошао и не познаше га, него учинише с њим што хтедоше. Тако ће и Син човечји страдати од њих.” Тада ученици разумеше да им каза за Јована Крститеља. А кад дођоше народу, приступи му један човек молећи га на коленима и говорећи: „Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и тешко му је. Наиме, често пада у ватру и често у воду. И доведох га твојим ученицима и не могаше да га излече.” А Исус одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите ми га овамо.” И запрети му Исус и изађе из њега демон, те би излечен дечак од онога часа. Тада приступише Исусу ученици насамо и рекоше: „Зашто ми нисмо могли да га истерамо?” А он им рече: „Због вашег маловерја, јер заиста вам кажем: ако имате веру као горушичино зрно, рећи ћете овој гори: ‘Пређи одавде онамо, и прећи ће’, и ништа вам неће бити немогуће.” [А овај род излази само помоћу молитве и поста.] А док су ишли по Галилеји, рече им Исус: „Сина човечјег ће предати у људске руке, и убиће га, и трећи ће дан устати.” И јако се ожалостише.
Matej 17:1-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом. Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.« Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!« Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише. Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.« А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса. Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.« А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?« »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.« Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу. Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена, говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду. Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.« »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.« И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави. Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?« »Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.« Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.« А они се веома ражалостише.
Matej 17:1-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle šest dana Isus povede sa sobom Petra, Jakova i njegovog brata Jovana i odvede ih na visoku goru, gde su bili sami, te se preobrazi pred njima: lice mu je zasijalo kao sunce, a odeća mu postade blistavo bela kao svetlost. Uto se pred njima pojave Mojsije i Ilija, te su razgovarali sa njim. Petar reče Isusu: „Gospode, dobro je za nas da smo ovde! Ako hoćeš, napraviću ovde tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ Dok je Petar još govorio, jedan svetli oblak ih zakloni i iz oblaka se začu glas: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji! Njega slušajte!“ Kada su čuli ovo, učenici polegaše licem okrenuti prema zemlji i silno se uplašiše. Isus im priđe, dotače ih i reče im: „Ustanite, ne bojte se!“ Kada su podigli pogled, nisu videli nikog drugog osim samoga Isusa. Dok su silazili sa gore, Isus im zapovedi: „Nikome ne govorite o ovom viđenju dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih.“ Tada ga zapitaše učenici: „Zašto, dakle, znalci Svetog pisma kažu da prvo Ilija treba da dođe?“ On im odgovori: „Ilija će zaista doći i sve obnoviti. Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, ali ga nisu prepoznali, nego su učinili sa njim šta su hteli. Tako isto i Sin Čovečiji treba da pretrpi od njih.“ Tada su učenici razumeli da im je to rekao o Jovanu Krstitelju. Kad su došli k narodu, pristupi mu jedan čovek i pade pred njim na kolena. Reče: „Gospode, smiluj se na moga sina jer je mesečar i strašno se muči. Često pada u vatru i u vodu. Doveo sam ga tvojim učenicima, ali oni nisu mogli da ga izleče.“ Isus im odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama?! Dokle ću vas još podnositi? Dovedite mi dečaka ovamo!“ Isus zapreti zlom duhu, te on izađe iz dečaka. Dečak ozdravi istog časa. Nešto kasnije, učenici nasamo pristupe Isusu i upitaju ga: „Zašto mi nismo mogli da isteramo zlog duha?“ A on im reče: „Zato što imate malo vere. Zaista vam kažem, ako imate vere kao zrno gorušice, možete reći ovoj gori: ’Premesti se odavde onamo!’, ona će se zaista premestiti i ništa vam neće biti nemoguće. A ovaj rod isteruje se samo postom i molitvom.“ Vraćajući se u Galileju, Isus reče svojim učenicima: „Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke i oni će ga ubiti, ali će on vaskrsnuti trećeg dana.“ To ih je duboko ožalostilo.
Matej 17:1-23 Нови српски превод (NSP)
После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим. Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса. Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не васкрсне из мртвих.“ Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу. Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“ Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа. Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. А овај род истерује се само постом и молитвом.“ Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он васкрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.
Matej 17:1-23 Sveta Biblija (SRP1865)
I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegova, i izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postadoše bijele kao svijet. I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu. A Petar odgovarajuæi reèe Isusu: Gospode! dobro nam je ovdje biti; ako hoæeš da naèinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreæi: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; njega poslušajte. I èuvši uèenici padoše nièice, i uplašiše se vrlo. I pristupivši Isus dohvati ih se, i reèe: ustanite, i ne bojte se. A oni podignuvši oèi svoje nikoga ne vidješe do Isusa sama. I silazeæi s gore zapovjedi im Isus govoreæi: nikom ne kazujte što ste vidjeli dok sin èovjeèij iz mrtvijeh ne ustane. I zapitaše ih uèenici njegovi govoreæi: zašto dakle književnici kažu da Ilija najprije treba da doðe? A Isus odgovarajuæi reèe im: Ilija æe doæi najprije i urediti sve. Ali vam kažem da je Ilija veæ došao, i ne poznaše ga; nego uèiniše s njime šta htješe: tako i sin èovjeèij treba da postrada od njih. Tada razumješe uèenici da im govori za Jovana krstitelja. I kad doðoše k narodu, pristupi k njemu èovjek klanjajuæi mu se I govoreæi: Gospode! pomiluj sina mojega; jer o mijeni bjesni i muèi se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. I dovedoh ga uèenicima tvojijem, i ne mogoše ga iscijeliti. A Isus odgovarajuæi reèe: o rode nevjerni i pokvareni! dokle æu biti s vama? dokle æu vas trpljeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i ðavo iziðe iz njega; i ozdravi momèe od onoga èasa. Tada pristupiše uèenici k Isusu i nasamo rekoše mu: zašto ga mi ne mogosmo izgnati? A Isus reèe im: za nevjerstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vjere koliko zrno gorušièno, reæi æete gori ovoj: prijeði odavde tamo, i prijeæi æe, i ništa neæe vam biti nemoguæe. A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom. A kad su hodili po Galileji, reèe im Isus: predaæe se sin èovjeèij u ruke ljudske; I ubiæe ga, i treæi dan ustaæe. I neveseli bijahu vrlo.