Матеј 17:1-23

И после шест дана узе Исус са собом Петра, и Јакова и Јована, брата његовог, и изведе их на високу гору насамо. И преобрази се пред њима, те засија његово лице као сунце, а хаљине његове посташе беле као светлост. И, гле, појавише им се Мојсије и Илија и говораху с њим. А Петар одговори и рече Исусу: „Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, начинићу овде три сенице, једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији.” Док је он још говорио, гле, сјајни облак их заклони и, гле, глас из облака говораше: „Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи. Њега слушајте.” И чувши то, ученици падоше ничице и јако се побојаше. А Исус приђе, дотаче их и рече: „Устаните и не бојте се!” А кад подигоше своје очи, не видеше никога до Исуса самог. И кад су силазили с горе, заповеди им Исус говорећи: „Никоме не кажите шта сте видели док Син човечји не устане из мртвих.” И запиташе га његови ученици говорећи: „Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија треба прво да дође?” А он одговори и рече: „Илија ће доћи и све ће успоставити. Али вам кажем да је Илија већ дошао и не познаше га, него учинише с њим што хтедоше. Тако ће и Син човечји страдати од њих.” Тада ученици разумеше да им каза за Јована Крститеља. А кад дођоше народу, приступи му један човек молећи га на коленима и говорећи: „Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и тешко му је. Наиме, често пада у ватру и често у воду. И доведох га твојим ученицима и не могаше да га излече.” А Исус одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите ми га овамо.” И запрети му Исус и изађе из њега демон, те би излечен дечак од онога часа. Тада приступише Исусу ученици насамо и рекоше: „Зашто ми нисмо могли да га истерамо?” А он им рече: „Због вашег маловерја, јер заиста вам кажем: ако имате веру као горушичино зрно, рећи ћете овој гори: ‘Пређи одавде онамо, и прећи ће’, и ништа вам неће бити немогуће.” [А овај род излази само помоћу молитве и поста.] А док су ишли по Галилеји, рече им Исус: „Сина човечјег ће предати у људске руке, и убиће га, и трећи ће дан устати.” И јако се ожалостише.