Matej 13:31-58
Matej 13:31-58 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi. Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“ Ispričao im je još jednu priču: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uzme i umesi sa tri mere brašna, dok sve testo ne uskisne.“ Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku: „Moj govor biće u pričama, objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“ Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“ On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji. Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga. Neprijatelj koji je posejao kukolj – to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli. I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta. Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje, pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša! Carstvo nebesko je slično i blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe. On ga tada sakrije i sav radostan ode da proda sve što ima, pa kupi ono polje. Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga. Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba. Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace. Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba. Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“ On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“ Kada je Isus završio sa ovim pričama, otišao je odande. Došao je u svoj zavičaj i učio meštane u njihovoj sinagogi. Oni su se divili i govorili: „Odakle ovome ovakva mudrost i čuda? Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? Nisu li i njegove sestre ovde među nama? Odakle mu onda sve to?“ Zato ga nisu prihvatili. Isus im reče: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju i u svom domu.“ Tu nije učinio mnogo čuda zbog njihovog neverovanja.
Matej 13:31-58 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви. Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.” Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.” Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.” Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.” А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји; њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша. Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву. Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га. Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте. Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.” А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.” И кад Исус сврши ове приче, оде оданде. И дошавши у свој завичај, учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: „Откуд овоме ова мудрост и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И нису ли његове сестре све код нас? Откуд, дакле, овоме све то?” И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Пророк није без части – осим у постојбини својој и у кући својој.” И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.
Matej 13:31-58 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.« Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.« Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.« Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.« Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.« »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву. »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи. »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.« »Јесте ли све ово разумели?« упита их. »Јесмо«, одговорише они. А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.« Када је Исус испричао ове приче, оде оданде и дође у свој завичај. Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?« И саблазнише се о њега. А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.« И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.
Matej 13:31-58 Нови српски превод (NSP)
Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узме и посеје на својој њиви. Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“ Испричао им је још једну причу: „Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“ Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку: „Мој говор биће у причама, објавићу што је сакривено од постанка света.“ Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. Њива представља свет. Добро семе су поданици Царства, а кукољ су поданици Злога. Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша! Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље. Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га. Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“ Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
Matej 13:31-58 Sveta Biblija (SRP1865)
Drugu prièu kaza im govoreæi: carstvo je nebesko kao zrno gorušièno koje uzme èovjek i posije na njivi svojoj, Koje je istina najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, veæe je od svega povræa, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sjedaju na njegovijem granama. Drugu prièu kaza im: carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne. Sve ovo u prièama govori Isus ljudima, i bez prièe ništa ne govoraše im: Da se zbude što je rekao prorok govoreæi: otvoriæu u prièama usta svoja, kazaæu sakriveno od postanja svijeta. Tada ostavi Isus ljude, i doðe u kuæu. I pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: kaži nam prièu o kukolju na njivi. A on odgovarajuæi reèe im: koji sije dobro sjeme ono je sin èovjeèij; A njiva je svijet; a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; A neprijatelj koji ga je posijao jest ðavo; a žetva je pošljedak ovoga vijeka; a žeteoci su anðeli. Kako što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako æe biti na pošljetku ovoga vijeka. Poslaæe sin èovjeèij anðele svoje, i sabraæe iz carstva njegova sve sablazni i koji èine bezakonje. I baciæe ih u peæ ognjenu: ondje æe biti plaè i škrgut zuba. Tada æe se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Ko ima uši da èuje neka èuje. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši èovjek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono. Još je carstvo nebesko kao èovjek trgovac koji traži dobra bisera, Pa kad naðe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe; Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sjedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje. Tako æe biti na pošljetku vijeka: iziæi æe anðeli i odluèiæe zle od pravednijeh. I baciæe ih u peæ ognjenu: ondje æe biti plaè i škrgut zuba. Reèe im Isus: razumjeste li ovo? Rekoše mu: da, Gospode. A on im reèe: zato je svaki književnik koji se nauèio carstvu nebeskome kao domaæin koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro. I kad svrši Isus prièe ove, otide odande. I došavši na postojbinu svoju, uèaše ih po zbornicama njihovijem tako da mu se divljahu, i govorahu: otkud ovome premudrost ova i moæi? Nije li ovo drvodjeljin sin? ne zove li se mati njegova Marija, i braæa njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? I sestre njegove nijesu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve? I sablažnjavahu se o njega. A Isus reèe im: nema proroka bez èasti osim na postojbini svojoj i u domu svojemu. I ne stvori ondje èudesa mnogijeh za nevjerstvo njihovo.