Luka 8:40-56
Luka 8:40-56 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали. И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу јер је имао ћерку јединицу од неких дванаест година, која је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега. А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи, приступи састраг и дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење. А Исус рече: „Ко ме се дотакао?” Пошто су сви одрицали, Петар рече: „Учитељу, народ је око тебе и тиска те.” Исус пак рече: „Неко ме се дотакао јер сам осетио да је сила изашла из мене.” А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. Он јој пак рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.” Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: „Умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.” Исус пак чу и рече му: „Не бој се, само веруј – и биће спасена.” А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци. Сви су плакали и нарицали за њом. Он пак рече: „Не плачите јер није умрла, него спава.” И исмеваху га знајући да је умрла. А он ухвати њену руку и повика: „Девојко, устани!” И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе. Њени родитељи се задивише, а он заповеди да никоме не казују шта се догодило.
Luka 8:40-56 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења и нико није могао да је излечи. Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде. А Исус упита: »Ко ме је дотакао?« Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.« Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.« Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.« Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.« А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.« Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. А сви су плакали и туговали за њом. »Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.« Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла. Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!« Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Luka 8:40-56 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada se Isus vratio na drugu obalu jezera, narod ga je srdačno dočekao, jer su ga svi očekivali. Dođe i neki čovek koji se zvao Jair, starešina sinagoge. On kleknu pred Isusa i zamoli ga da dođe u njegov dom. On je, naime, imao ćerku jedinicu od dvanaest godina, koja je bila na samrti. Dok je Isus išao, narod se gurao oko njega. Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja. Ona je sav svoj imetak potrošila na lekare, ali nijedan nije mogao da je izleči. Ona mu priđe s leđa i dotače rub njegove odeće. Krvarenje odmah prestade. Isus upita: „Ko me je dotakao?“ Kako su svi poricali, Petar odgovori: „Učitelju, to se narod oko tebe gura!“ Ali Isus reče: „Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izašla iz mene.“ Videvši da nije ostala neprimećena, žena istupi drhteći, te pade ničice pred njega, i reče pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah ozdravila. Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom.“ Dok je on još govorio, neko dođe iz kuće Jaira, starešine sinagoge, i reče Jairu: „Tvoja ćerka je umrla, ne muči više učitelja.“ Isus je to čuo, pa je rekao Jairu: „Ne boj se, samo veruj, i biće isceljena.“ Kada je došao u kuću, nikome nije dozvolio da uđe unutra s njim, osim Petra, Jovana, Jakova i devojčicinih roditelja. Svi su plakali i naricali za njom. Isus reče: „Ne plačite, nije umrla, nego spava.“ Svi su mu se smejali, jer su znali da je umrla. Isus uze njenu ruku i povika: „Devojčice, ustani!“ Njen duh se vrati, te ona odmah ustade, a Isus zapovedi da joj daju nešto da jede. Njeni roditelji su bili zapanjeni, ali im Isus zapovedi da nikom ne govore šta se dogodilo.
Luka 8:40-56 Нови српски превод (NSP)
Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде. Исус упита: „Ко ме је дотакао?“ Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
Luka 8:40-56 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi oèekivahu. I gle, doðe èovjek po imenu Jair, koji bješe starješina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše ga da uðe u kuæu njegovu; Jer u njega bješe jedinica kæi od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad iðaše Isus, turkaše ga narod. I bješe jedna bolesna žena od teèenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na ljekare i nijedan je nije mogao izlijeèiti, I pristupivši sastrag dotaèe se skuta od haljine njegove, i odmah stade teèenje krvi njezine. I reèe Isus: ko je to što se dotaèe mene? A kad se svi odgovarahu, reèe Petar i koji bijahu s njim: uèitelju! narod te opkolio i turka te, a ti kažeš: ko je to što se dotaèe mene? A Isus reèe: neko se dotaèe mene; jer ja osjetih silu koja iziðe iz mene. A kad vidje žena da se nije sakrila, pristupi drkæuæi, i pade pred njim, i kaza mu pred svijem narodom zašto ga se dotaèe i kako odmah ozdravi. A on joj reèe: ne boj se, kæeri! vjera tvoja pomože ti; idi s mirom. Dok on još govoraše doðe neko od kuæe starješine zbornièkoga govoreæi mu: umrije kæi tvoja, ne trudi uèitelja. A kad èu Isus, odgovori mu govoreæi: ne boj se, samo vjeruj, i oživljeæe. A kad doðe u kuæu, ne dade nijednome uæi osim Petra i Jovana i Jakova, i djevojèina oca i matere. A svi plakahu i jaukahu za njom; a on reèe: ne plaèite, nije umrla nego spava. I potsmijevahu mu se znajuæi da je umrla. A on izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreæi: djevojko! ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah; i zapovjedi da joj dadu neka jede. I diviše se roditelji njezini. A on im zapovjedi da nikome ne kazuju šta je bilo.