Лука 8:40-56

Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде. Исус упита: „Ко ме је дотакао?“ Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.