Luka 8:26-56
Luka 8:26-56 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји. А кад је изашао на земљу, срете га неки човек из града у коме су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући, него у гробовима. Видевши пак Исуса, повика, паде пред њега и рече веома гласно: „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш.” Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места. Исус га запита: „Како ти је име?” Он пак рече: „Легион”, јер су многи демони ушли у њега. И молили су га да им не заповеди да иду у бездан. А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им. А демони изађоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се. А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. Људи пак изађоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и присебан, и уплашише се. А очевици су им испричали како је бесомучни спасен. И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се. А човек из кога су изашли демони молио га је да остане с њим, али га он отпусти и рече: „Врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио.” И отиде проповедајући по свему граду шта му је Исус учинио. А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали. И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу јер је имао ћерку јединицу од неких дванаест година, која је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега. А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи, приступи састраг и дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење. А Исус рече: „Ко ме се дотакао?” Пошто су сви одрицали, Петар рече: „Учитељу, народ је око тебе и тиска те.” Исус пак рече: „Неко ме се дотакао јер сам осетио да је сила изашла из мене.” А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. Он јој пак рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.” Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: „Умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.” Исус пак чу и рече му: „Не бој се, само веруј – и биће спасена.” А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци. Сви су плакали и нарицали за њом. Он пак рече: „Не плачите јер није умрла, него спава.” И исмеваху га знајући да је умрла. А он ухвати њену руку и повика: „Девојко, устани!” И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе. Њени родитељи се задивише, а он заповеди да никоме не казују шта се догодило.
Luka 8:26-56 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Потом допловише у герасински крај, који лежи преко пута Галилеје. Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима. Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!« Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу. »Како се зовеш?« упита га Исус. А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан. А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се. А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.« И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио. Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења и нико није могао да је излечи. Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде. А Исус упита: »Ко ме је дотакао?« Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.« Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.« Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.« Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.« А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.« Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. А сви су плакали и туговали за њом. »Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.« Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла. Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!« Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Luka 8:26-56 Novi srpski prevod (NSPL)
Doplovili su do gedarinske oblasti, koji se nalazi nasuprot Galileji. Kada se iskrcao na suvo, sreo ga je neki čovek iz grada, koji je bio opsednut zlim duhovima. On se dugo nije oblačio i nije živeo u kući, nego po grobovima. Kada je video Isusa, povikao je, pao pred njega, i rekao veoma glasno: „Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Molim te, nemoj da me mučiš!“ Isus je, naime, zapovedio nečistom duhu da izađe iz čoveka, jer ga je odavno obuzeo. Njega su morali da vezuju lancima i okovima i da ga čuvaju, ali bi on pokidao okove, i zli duh ga je terao na pusta mesta. Isus ga upita: „Kako ti je ime?“ On odgovori: „Legija!“, jer je mnogo zlih duhova ušlo u njega. Oni su preklinjali Isusa da im ne zapovedi da odu u bezdan. A tu u blizini, na jednoj padini, paslo je veliko krdo svinja. Zli duhovi zamole Isusa da im dozvoli da idu u svinje. Isus im je to dozvolio. Tada su zli duhovi izašli iz čoveka, ušli u svinje, pa se krdo sjurilo niz obronak u jezero i podavilo se. Kad su svinjari videli šta se dogodilo, razbežali su i javili to ljudima u gradu i po selima. Ljudi izađu da vide šta se desilo. Kad su došli k Isusu, našli su čoveka koji je bio opsednut zlim duhovima, kako sedi do Isusovih nogu, odeven i pri zdravoj pameti. To ih je uplašilo. Očevici su ispričali drugima kako je Isus iscelio opsednutog. Stanovnici iz čitavog gedarinskog kraja su ga molili da ode, jer su se veoma uplašili. Isus uđe u brodić i vrati se. A čovek, iz koga su izašli zli duhovi, zamolio ga je da ostane sa njim, ali ga je Isus otpremio, rekavši: „Vrati se svojoj kući i ispričaj šta ti je Bog učinio.“ On ode, te je po celom gradu govorio šta mu je Isus učinio. Kada se Isus vratio na drugu obalu jezera, narod ga je srdačno dočekao, jer su ga svi očekivali. Dođe i neki čovek koji se zvao Jair, starešina sinagoge. On kleknu pred Isusa i zamoli ga da dođe u njegov dom. On je, naime, imao ćerku jedinicu od dvanaest godina, koja je bila na samrti. Dok je Isus išao, narod se gurao oko njega. Tu je bila i neka žena koja je dvanaest godina bolovala od krvarenja. Ona je sav svoj imetak potrošila na lekare, ali nijedan nije mogao da je izleči. Ona mu priđe s leđa i dotače rub njegove odeće. Krvarenje odmah prestade. Isus upita: „Ko me je dotakao?“ Kako su svi poricali, Petar odgovori: „Učitelju, to se narod oko tebe gura!“ Ali Isus reče: „Neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izašla iz mene.“ Videvši da nije ostala neprimećena, žena istupi drhteći, te pade ničice pred njega, i reče pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah ozdravila. Isus joj onda reče: „Ćerko, tvoja te je vera iscelila; idi s mirom.“ Dok je on još govorio, neko dođe iz kuće Jaira, starešine sinagoge, i reče Jairu: „Tvoja ćerka je umrla, ne muči više učitelja.“ Isus je to čuo, pa je rekao Jairu: „Ne boj se, samo veruj, i biće isceljena.“ Kada je došao u kuću, nikome nije dozvolio da uđe unutra s njim, osim Petra, Jovana, Jakova i devojčicinih roditelja. Svi su plakali i naricali za njom. Isus reče: „Ne plačite, nije umrla, nego spava.“ Svi su mu se smejali, jer su znali da je umrla. Isus uze njenu ruku i povika: „Devojčice, ustani!“ Njen duh se vrati, te ona odmah ustade, a Isus zapovedi da joj daju nešto da jede. Njeni roditelji su bili zapanjeni, ali im Isus zapovedi da nikom ne govore šta se dogodilo.
Luka 8:26-56 Нови српски превод (NSP)
Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места. Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан. А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се. Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се. А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио. Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде. Исус упита: „Ко ме је дотакао?“ Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
Luka 8:26-56 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðoše u okolinu Gadarinsku koja je prema Galileji. A kad iziðe on na zemlju, srete ga jedan èovjek iz grada u kome bijahu ðavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblaèaše se, i ne življaše u kuæi, nego u grobovima. A kad vidje Isusa, povika i pripade k njemu i reèe zdravo: što je tebi do mene, Isuse, sine Boga najvišega? Molim te, ne muèi me. Jer Isus zapovjedi duhu neèistome da iziðe iz èovjeka; jer ga muèaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga èuvaju, i iskida sveze, i tjeraše ga ðavo po pustinji. A Isus ga zapita govoreæi: kako ti je ime? A on reèe: legeon; jer mnogi ðavoli bijahu ušli u nj. I moljahu ga da im ne zapovjedi da idu u bezdan. A ondje pasijaše po gori veliki krd svinja, i moljahu ga da im dopusti da u njih uðu. I dopusti im. Tada iziðoše ðavoli iz èovjeka i uðoše u svinje; i navali krd s brijega u jezero, i utopi se. A kad vidješe svinjari što bi, pobjegoše i javiše u gradu i po selima. I iziðoše ljudi da vide šta je bilo, i doðoše k Isusu, i naðoše èovjeka iz koga ðavoli bijahu izišli a on sjedi obuèen i pametan kod nogu Isusovijeh; i uplašiše se. A oni što su vidjeli kazaše im kako se iscijeli bijesni. I moli ga sav narod iz okoline Gadarinske da ide od njih; jer se bijahu vrlo uplašili. A on uljeze u laðu i otide natrag. Èovjek pak iz koga iziðoše ðavoli moljaše da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreæi: Vrati se kuæi svojoj, i kazuj šta ti uèini Bog. I otide propovijedajuæi po svemu gradu šta mu Isus uèini. A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi oèekivahu. I gle, doðe èovjek po imenu Jair, koji bješe starješina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše ga da uðe u kuæu njegovu; Jer u njega bješe jedinica kæi od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad iðaše Isus, turkaše ga narod. I bješe jedna bolesna žena od teèenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na ljekare i nijedan je nije mogao izlijeèiti, I pristupivši sastrag dotaèe se skuta od haljine njegove, i odmah stade teèenje krvi njezine. I reèe Isus: ko je to što se dotaèe mene? A kad se svi odgovarahu, reèe Petar i koji bijahu s njim: uèitelju! narod te opkolio i turka te, a ti kažeš: ko je to što se dotaèe mene? A Isus reèe: neko se dotaèe mene; jer ja osjetih silu koja iziðe iz mene. A kad vidje žena da se nije sakrila, pristupi drkæuæi, i pade pred njim, i kaza mu pred svijem narodom zašto ga se dotaèe i kako odmah ozdravi. A on joj reèe: ne boj se, kæeri! vjera tvoja pomože ti; idi s mirom. Dok on još govoraše doðe neko od kuæe starješine zbornièkoga govoreæi mu: umrije kæi tvoja, ne trudi uèitelja. A kad èu Isus, odgovori mu govoreæi: ne boj se, samo vjeruj, i oživljeæe. A kad doðe u kuæu, ne dade nijednome uæi osim Petra i Jovana i Jakova, i djevojèina oca i matere. A svi plakahu i jaukahu za njom; a on reèe: ne plaèite, nije umrla nego spava. I potsmijevahu mu se znajuæi da je umrla. A on izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreæi: djevojko! ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah; i zapovjedi da joj dadu neka jede. I diviše se roditelji njezini. A on im zapovjedi da nikome ne kazuju šta je bilo.