YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Лука 8:26-56

Лука 8:26-56 SNP_CNZ

И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји. А кад је изашао на земљу, срете га неки човек из града у коме су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући, него у гробовима. Видевши пак Исуса, повика, паде пред њега и рече веома гласно: „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш.” Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места. Исус га запита: „Како ти је име?” Он пак рече: „Легион”, јер су многи демони ушли у њега. И молили су га да им не заповеди да иду у бездан. А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им. А демони изађоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се. А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. Људи пак изађоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и присебан, и уплашише се. А очевици су им испричали како је бесомучни спасен. И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се. А човек из кога су изашли демони молио га је да остане с њим, али га он отпусти и рече: „Врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио.” И отиде проповедајући по свему граду шта му је Исус учинио. А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали. И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу јер је имао ћерку јединицу од неких дванаест година, која је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега. А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи, приступи састраг и дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење. А Исус рече: „Ко ме се дотакао?” Пошто су сви одрицали, Петар рече: „Учитељу, народ је око тебе и тиска те.” Исус пак рече: „Неко ме се дотакао јер сам осетио да је сила изашла из мене.” А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. Он јој пак рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.” Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: „Умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља.” Исус пак чу и рече му: „Не бој се, само веруј – и биће спасена.” А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци. Сви су плакали и нарицали за њом. Он пак рече: „Не плачите јер није умрла, него спава.” И исмеваху га знајући да је умрла. А он ухвати њену руку и повика: „Девојко, устани!” И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе. Њени родитељи се задивише, а он заповеди да никоме не казују шта се догодило.