Luka 7:20-50
Luka 7:20-50 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’” У тај час је исцелио многе људе од болести, мука и злих духова и многим слепима даровао вид. Њима пак одговори: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље; и блажен је који се не саблазни о мене.” А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши – на краљевским дворовима су. Или шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. То је онај за кога је написано: ‘Гле, шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом.’ Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божјем већи је од њега.” И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божју, те се крстише Јовановим крштењем. А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима и не примише његово крштење. „С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе? Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’ Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’ Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’” И оправдаше мудрост сва деца њезина. Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу. И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром, те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром. Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.” Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече: „Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?” Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.” И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла. Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге. Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге. Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.” А њој рече: „Опроштени су ти греси.” Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?” А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”
Luka 7:20-50 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘« А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид. Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. И благо оном ко се о мене не саблазни.« Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! То је онај за кога је записано: ‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе, који ће пред тобом припремити пут.‘ Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.« И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих. »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој: ‚Свирали смо вам, али не заиграсте. Нарицали смо, али не заплакасте.‘ Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ Али мудрост оправдавају сва њена деца.« Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу. Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.« »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.« »Кажи«, одврати овај. »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?« Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.« »Тачно си просудио«, рече му Исус. Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.« Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.« Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?« А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Luka 7:20-50 Novi srpski prevod (NSPL)
Došavši k Isusu, rekoše: „Jovan Krstitelj nas je poslao tebi, i pita: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?’“ Isus je baš tada izlečio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i vratio vid mnogim slepima. Onda im je odgovorio: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi se vraćaju u život, siromašnima se propoveda Radosna vest. Blažen je onaj ko se ne pokoleba zbog mene.“ Kad su Jovanovi glasnici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Zašto ste izašli u pustinju? Da vidite kako vetar ljulja trsku? Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću? Evo, ti koji nose skupocenu odeću, žive u raskoši na carskim dvorovima. Prema tome, šta ste očekivali da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je i više nego prorok. To je onaj o kome je pisano: ’Evo, šaljem poslanika svoga ispred tvoga lica, koji će ti put pripraviti.’ Kažem vam da među ljudima rođenima od žena nije niko slavniji od Jovana, ali i najneznatniji među narodom Carstva Božijeg, slavniji je od njega.“ Svi ljudi i poreznici koji su slušali Isusa prihvatili su zahteve Božije pravednosti, time što su dali da ih Jovan krsti. Ali fariseji i znalci Svetog pisma odbaciše što je Bog naumio za njih, i nisu dali da ih Jovan krsti. Isus nastavi: „S kim ću uporediti ljude ovog naraštaja? Kome li su slični? Oni su slični deci koja sede na trgu i dovikuju jedna drugoj: ’Svirali smo vam, a vi niste igrali, jadikovali smo, a vi niste plakali!’ Došao je, naime, Jovan Krstitelj, koji posti i ne pije vino, a vi kažete: ’Opsednut je zlim duhom.’ Došao je Sin Čovečiji, koji jede i pije, a vi kažete: ’Gledaj izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!’ Ipak, mudrost dokazuju svi oni koji je prihvataju.“ Jednom prilikom neki farisej zamoli Isusa da obeduje sa njim. Isus je došao u kuću i zauzeo mesto za stolom. A neka žena, poznata u gradu po svojoj grešnosti, sazna da je Isus u farisejevoj kući. Ona donese posudu od alabastra s mirisnim uljem, pa se plačući saže do Isusovih nogu. Suzama je kvasila njegove noge i onda ih kosom brisala. Ljubila je njegova stopala i mazala ih mirisnim uljem. A farisej koji ga je pozvao, kada je to video, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi da je žena što ga se dotiče grešnica.“ Isus mu se obrati: „Simone, hoću da ti kažem nešto.“ „Kaži, učitelju“ – odgovori on. Isus reče: „Dva čoveka su dugovala istom zajmodavcu. Jedan je dugovao pet stotina srebrnjaka, a drugi pedeset. Pošto nisu imali da vrate, zajmodavac im obojici otpiše dug. Koji će ga, dakle, od njih više voleti?“ Simon odgovori: „Rekao bih, onaj kome je otpisao veći dug.“ Isus mu reče: „Dobro si prosudio.“ Onda se okrenuo prema ženi i rekao Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Kada sam došao u tvoju kuću, ti mi nisi dao vode da operem noge, a ona je suzama nakvasila moje noge i svojom kosom ih obrisala. Nisi me pozdravio poljupcem; a ona, otkako sam došao, ne prestaje da mi ljubi noge. Ni glavu mi nisi namazao uljem, a ona je mirisnim uljem namazala moje noge. Zato ti kažem: ona je pokazala mnogo ljubavi zato što su joj oprošteni mnogi gresi. A kome je malo oprošteno, taj malo voli.“ A ženi reče: „Opraštam ti grehe.“ Oni koji su bili okupljeni za stolom, počeše da govore u sebi: „Ko je ovaj da oprašta grehe?“ Isus reče ženi: „Spasla te je tvoja vera. Idi s mirom.“
Luka 7:20-50 Нови српски превод (NSP)
Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“ Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“ Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. То је онај о коме је писано: ’Ево, шаљем посланика свога испред твога лица, који ће ти пут приправити.’ Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“ Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти. Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој: ’Свирали смо вам, а ви нисте играли, јадиковали смо, а ви нисте плакали!’ Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“ Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем. А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“ Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“ „Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече: „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“ Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“ Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге. Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“ А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“ Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“
Luka 7:20-50 Sveta Biblija (SRP1865)
Došavši pak ljudi k njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreæi: jesi li ti onaj što æe doæi, ili drugoga da èekamo? A u taj èas iscijeli mnoge od bolesti i od muka i od zlijeh duhova, i mnogima slijepijem darova vid. I odgovarajuæi Isus reèe im: idite i kažite Jovanu što vidjeste i èuste: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi èiste se, gluhi èuju, mrtvi ustaju, siromašnima propovijeda se jevanðelje. I blago onome koji se ne sablazni o mene. A kad otidoše uèenici Jovanovi, poèe narodu govoriti za Jovana: šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vjetar? Šta ste dakle izišli da vidite? Èovjeka u meke haljine obuèena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskijem su dvorovima. Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka; Jer je ovo onaj za koga je pisano: eto ja šaljem anðela svojega pred licem tvojijem koji æe pripraviti put tvoj pred tobom. Jer vam kažem: nijedan izmeðu roðenijeh od žena nije veæi prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijemu veæi je od njega. I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovijem; A fariseji i književnici odbaciše svjet Božij za njih, i ne htješe da ih on krsti. A Gospod reèe: kakvi æu kazati da su ljudi ovoga roda? I kakvi su? Oni su kao djeca koja sjede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste. Jer doðe Jovan krstitelj koji ni jede hljeba ni pije vina, a vi kažete: ðavo je u njemu; Doðe sin èovjeèij koji i jede i pije, a vi kažete: gle èovjeka izjelice i pijanice, druga carinicima i grješnicima. I opravdaše premudrost sva djeca njezina. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi objedovao u njega; i ušavši u kuæu farisejevu sjede za trpezu. I gle, žena u gradu koja bješe grješnica doznavši da je Isus za trpezom u kuæi farisejevoj, donese sklenicu mira; I stavši sastrag kod nogu njegovijeh plakaše, i stade prati noge njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i cjelivaše noge njegove, i mazaše mirom. A kad vidje farisej koji ga je dozvao, reèe u sebi govoreæi: da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotièe: jer je grješnica. I odgovarajuæi Isus reèe mu: Simone! imam ti nešto kazati. A on reèe: uèitelju! kaži. A Isus reèe: dvojica bijahu dužni jednome dužniku, jedan bješe dužan pet stotina dinara a drugi pedeset. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji æe ga od njih dvojice veæma ljubiti. A Simon odgovarajuæi reèe: mislim onaj kome najviše pokloni. A on mu reèe: pravo si sudio. I okrenuvši se k ženi reèe Simonu: vidiš li ovu ženu? Ja uðoh u tvoju kuæu, ni vode mi na noge nijesi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otr. Cjeliva mi nijesi dao; a ona otkako uðoh ne presta cjelivati mi nogu. Uljem nijesi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge. Zato kažem ti: opraštaju joj se grijesi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. A njoj reèe: opraštaju ti se grijesi. I stadoše u sebi govoriti oni što sjeðahu s njim za trpezom: ko je ovaj što i grijehe oprašta? A ženi reèe: vjera tvoja pomože ti; idi s mirom.