Еванђеље по Луки 7
7
Капетанова вера
(Мт 8,5-13; Јн 4,43-54)
1Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум. 2А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан. 3Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.
4Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш, 5јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«
6И Исус пође с њима.
Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. 7Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. 8Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
9Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«
10А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.
Исус васкрсава удовичиног сина
11Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. 12Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.
13Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«
14Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.
Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«
15И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.
16Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«
17И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
(Мт 11,2-19)
18Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика 19и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
20Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«
21А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.
22Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. 23И благо оном ко се о мене не саблазни.«
24Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? 25Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу#7,25 лепу Дословно: меку. одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. 26Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! 27То је онај за кога је записано:
‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘#Мал 3,1
28Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«
29И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. 30Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.
31»С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? 32Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:
‚Свирали смо вам, али не заиграсте.
Нарицали смо, али не заплакасте.‘
33Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ 34Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ 35Али мудрост оправдавају сва њена деца.«
Грешница помазује Исуса
36Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. 37Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, 38па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«
40»Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.
41»Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара#7,41 пет стотина динара Један динар је имао вредност једне наднице., а други педесет. 42Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. 45Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. 46Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. 47Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Луки 7: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
