Luka 6:1-23
Luka 6:1-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама и јели. А неки од фарисеја рекоше: „Зашто радите оно што се не сме чинити суботом?” Исус пак одговори и рече им: „Зар нисте читали ни то што је учинио Давид кад су огладнели он и његово друштво? Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове – које су смели да једу само свештеници – јео и дао својим друговима?” И рече им: „Син човечји је господар и суботе.” А једне друге суботе ушао је у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува. А књижевници и фарисеји су мотрили на њега – хоће ли исцелити у суботу – да би нашли оптужбу против њега. Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: „Устани и стани на средину”; и уставши стаде. А Исус им рече: „Питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити?” И погледа их све наоколо, па му рече: „Пружи своју руку.” А он учини тако, те његова рука поста опет здрава. Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу. Тих дана изађе на гору да се помоли и проведе ноћ молећи се Богу. А кад се разданило, позва своје ученика и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва: Симона, кога назва Петар, и његова брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона, који се зове Зилот, Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник. И сишавши с њима, стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика и врло много народа из све Јудеје и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског, који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови. А сав народ је тражио да га дотакне јер је сила излазила из њега и све исцељивала. Тада подиже своје очи на своје ученике и рече: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божје. Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло – због Сина човечјег. Радујте се у тај дан и ликујте, јер, гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.
Luka 6:1-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели. Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?« »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?« И још им рече: »Син човечији је господар суботе.« Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком. Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже. Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.« И овај се диже и стаде. Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?« Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.« Овај тако учини и рука му оздрави. А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом. Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник. Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила. Тада Исус погледа своје ученике и рече: »Благо вама који сте сиромашни, јер ваше је Божије царство. Благо вама који сада гладујете, јер ћете се наситити. Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати. »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима.
Luka 6:1-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Jedne subote je Isus prolazio kroz žitna polja. Njegovi učenici su trgali klasje, trli ga rukama i jeli. Tada neki fariseji rekoše: „Zašto činite ono što ne sme da se čini subotom?“ Isus im odgovori: „Niste li čitali šta je David učinio kada je ogladneo, on i njegovi pratioci? On je ušao u Dom Božiji, uzeo posvećene hlebove i jeo ih, a onda ih je dao svojim pratiocima. Te hlebove niko ne sme da jede osim sveštenikâ.“ Onda reče: „Sin Čovečiji je Gospodar subote.“ Jedne subote je ušao u sinagogu i poučavao. Tamo je bio neki čovek kome je usahla desna ruka. A znalci Svetog pisma i fariseji su motrili na njega hoće li lečiti u subotu, da bi našli razlog da ga optuže. No, kako je znao šta oni misle, rekao je čoveku s usahlom rukom: „Ustani i stani na sredinu!“ Čovek ustane i stane. Isus ih onda upita: „Pitam vas: da li je subotom dozvoljeno činiti dobro ili zlo? Spasiti život ili ga uništiti?“ Pogledavši ih sve naokolo, reče čoveku: „Ispruži svoju ruku!“ On učini tako i ruka mu ponovo postade zdrava. A oni, van sebe od gneva, počeše da se dogovaraju šta bi mogli da učine Isusu. U one dane Isus se uspeo na jednu goru da se moli i tamo proveo celu noć moleći se Bogu. Kad je svanulo, pozvao je svoje učenike i od njih izabrao dvanaestoricu, koje je nazvao apostolima: Simona, kome je dao ime Petar, i njegovog brata Andriju, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomeja, Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona prozvanog Zilot, Judu Jakovljevog i Judu Iskariota, koji je postao izdajnik. Onda je sišao sa njima i zaustavio se na jednoj visoravni. Tu se okupilo mnoštvo njegovih učenika i mnogo sveta iz cele Judeje, iz Jerusalima i iz tirskog i sidonskog primorja, koji su došli da ga čuju i da se izleče od svojih bolesti. Isceljivali su se i oni koji su bili opsednuti nečistim duhovima. Sav narod je pokušavao da ga dotakne, jer je sila izlazila iz njega i sve lečila. Tada je pogledao svoje učenike i rekao: „Blaženi ste vi siromašni, jer je vaše Carstvo Božije. Blaženi ste vi koji sada gladujete, jer ćete se nasititi. Blaženi ste vi koji sada plačete, jer ćete se smejati. Blaženi ste kada vas ljudi omrznu, kada vas vređaju i proglase vas zlima, radi Sina Čovečijeg. Radujte se tada i likujte, jer, evo, velika vas nagrada čeka na nebu. Njihovi preci su isto tako postupali s prorocima.
Luka 6:1-23 Нови српски превод (NSP)
Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане. Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу. У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник. Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила. Тада је погледао своје ученике и рекао: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше Царство Божије. Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати. Блажени сте када вас људи омрзну, када вас вређају и прогласе вас злима, ради Сина Човечијег. Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.
Luka 6:1-23 Sveta Biblija (SRP1865)
Dogodi mu se pak u prvu subotu po drugome danu pashe da iðaše kroz usjeve, i uèenici njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jeðahu. A neki od fariseja rekoše im: zašto èinite što ne valja èiniti u subotu? I odgovarajuæi Isus reèe im: zar nijeste èitali ono što uèini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uðe u kuæu Božiju, i uze hljebove postavljene i izjede, i dade ih onima što bijahu s njim, kojijeh nikome ne valjaše jesti osim jedinijeh sveštenika. I reèe im: sin je èovjeèij gospodar i od subote. A dogodi se u drugu subotu da on uðe u zbornicu i uèaše, i bješe ondje èovjek kome desna ruka bješe suha. Književnici pak i fariseji gledahu za njim neæe li u subotu iscijeliti, da ga okrive. A on znadijaše pomisli njihove, i reèe èovjeku koji imaše suhu ruku: ustani i stani na srijedu. A on ustade i stade. A Isus reèe im: da vas zapitam: šta valja u subotu èiniti, dobro ili zlo? održati dušu ili pogubiti? A oni muèahu. I pogledavši na sve njih reèe mu: pruži ruku svoju. A on uèini tako; i ruka posta zdrava kao i druga. A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugome šta bi uèinili Isusu. Tijeh pak dana iziðe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noæ na molitvi Božijoj. I kad bi dan, dozva uèenike svoje, i izbra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegova, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija, Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona prozvanoga Zilota, Judu Jakovljeva, i Judu Iskariotskoga, koji ga i izdade. I izišavši s njima stade na mjestu ravnom, i gomila uèenika njegovijeh; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja Tirskoga i Sidonskoga, Koji doðoše da ga slušaju i da se iscjeljuju od svojijeh bolesti, i koje muèahu duhovi neèisti; i iscjeljivahu se. I sav narod tražaše da ga se dotaknu; jer iz njega izlažaše sila i iscjeljivaše ih sve. I on podignuvši oèi na uèenike svoje govoraše: blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije. Blago vama koji ste gladni sad; jer æete se nasititi. Blago vama koji plaèete sad; jer æete se nasmijati. Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo sina radi èovjeèijega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako èinili prorocima ocevi njihovi.