Лука 6:1-23

Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама и јели. А неки од фарисеја рекоше: „Зашто радите оно што се не сме чинити суботом?” Исус пак одговори и рече им: „Зар нисте читали ни то што је учинио Давид кад су огладнели он и његово друштво? Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове – које су смели да једу само свештеници – јео и дао својим друговима?” И рече им: „Син човечји је господар и суботе.” А једне друге суботе ушао је у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува. А књижевници и фарисеји су мотрили на њега – хоће ли исцелити у суботу – да би нашли оптужбу против њега. Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: „Устани и стани на средину”; и уставши стаде. А Исус им рече: „Питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити?” И погледа их све наоколо, па му рече: „Пружи своју руку.” А он учини тако, те његова рука поста опет здрава. Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу. Тих дана изађе на гору да се помоли и проведе ноћ молећи се Богу. А кад се разданило, позва своје ученика и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва: Симона, кога назва Петар, и његова брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона, који се зове Зилот, Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник. И сишавши с њима, стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика и врло много народа из све Јудеје и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског, који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови. А сав народ је тражио да га дотакне јер је сила излазила из њега и све исцељивала. Тада подиже своје очи на своје ученике и рече: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божје. Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити. Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло – због Сина човечјег. Радујте се у тај дан и ликујте, јер, гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.