Luka 5:1-39
Luka 5:1-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад је народ хрлио к њему и слушао реч Божју, а он стајао код Генесаретског језера, виде два чамца крај обале; рибари су изашли из њих и испирали мреже. Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца. А кад преста да говори, рече Симону: „Навези на дубину и баците своје мреже за лов.” Симон му одговори и рече: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа, али на твоју реч бацићу мреже.” И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже су им се чак цепале. И дадоше знак друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца, тако да су тонули. Видевши то пак Симон Петар, припаде Исусовима коленима и рече: „Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек.” Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова риба што уловише, а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: „Не бој се; одсад ћеш ловити људе.” И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим. И кад је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.” Тада пружи руку, дотаче га и рече: „Хоћу, буди чист.” И одмах губа спаде с њега. И заповеди му да никоме не каже, него: „Иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима.” Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се исцељује од својих болести. А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу. И кад је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је исцеливао силом Господњом. И, гле, људи донеше на постељи човека који је био одузет, те гледаху да унесу и ставе пред њега. И не нашавши пута да га унесу – због народа – попеше се на кров и спустише га кроз кров с постељом на средину пред Исуса. И кад виде њихову веру, рече: „Човече, опраштају ти се твоји греси.” Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: „Ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога?” Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: „Шта премишљате у својим срцима? Шта је лакше, рећи: ‘Опроштају ти се твоји греси’ или ‘Устани и ходај’? Али да знате да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе.” Рече одузетоме: „Теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.” И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога. И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: „Данас смо видели чудне ствари.” И после тога изађе, те виде цариника по имену Левије како седи на царинарници. И рече му: „Хајде за мном.” Тада он остави све, уста и пође за њим. И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом. А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: „Зашто једете и пијете с цариницима и грешницима?” Исус пак одговори и рече им: „Лекар није потребан здравима него болеснима; нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање.” А они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију.” Исус им пак рече: „Можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима? Него ће доћи дани кад младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане.” А рече им и причу: „Нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове. И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти; него ново вино треба сипати у нове мехове. И нико ко је пио старо не жели ново; јер каже: ‘Старо је добро.’”
Luka 5:1-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца. Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.« »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.« И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону. Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!« Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови. Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.« И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим. Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.« Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.« И губа одмах нестаде с њега. Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.« Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. А он се често повлачио на усамљена места и молио се. Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса. Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.« Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?« Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.« И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!« Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.« И овај остави све, устаде и пође за њим. Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи. Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?« А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.« Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.« »Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус. »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.« Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој. И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти. Него, ново вино треба сипати у нове мешине. И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«
Luka 5:1-39 Novi srpski prevod (NSPL)
Jednom je Isus stajao kraj Genisaretskog jezera. Narod se oko njega gurao da čuje reč Božiju. Tada je Isus spazio dve lađice koje su stajale uz obalu. Ribari nisu bili u njima, nego su ispirali mreže. Ušao je u jednu od njih koja je pripadala Simonu i zamolio ga da otisne malo lađicu od obale. Onda je seo u lađicu i poučavao narod. Kad je prestao da govori, rekao je Simonu: „Otisni se na pučinu, pa tamo bacite mreže za lov.“ Simon mu odgovori: „Učitelju, celu noć smo se trudili i ništa nismo ulovili. Ali kad ti kažeš, baciću mreže.“ Kada su to učinili, izvukli su toliko riba, da su mreže počele da se cepaju. Još su mahnuli i drugovima u drugoj lađici da dođu i pomognu im. Napunili su obe lađice toliko da umalo ne potonuše. Kad to vide Simon Petar, pade na kolena pred Isusom i reče: „Gospode, idi od mene jer sam grešan čovek!“ Strah je, naime, obuzeo i njega i one koji su bili sa njim, zbog količine riba koje uloviše. Isto je bilo i sa Zavedejevim sinovima, Jakovom i Jovanom, Simonovim drugovima. Isus reče Simonu: „Ne plaši se! Od sada ćeš loviti ljude.“ Kad su izvukli čamce na obalu, ostavili su sve i krenuli za njim. Jednom, dok je Isus bio u nekom gradu, došao je jedan čovek sav u gubi. Kad je video Isusa, pao je pred njim ničice i zamolio ga: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš.“ Isus ispruži ruku i dotače ga, rekavši: „Hoću, budi čist!“ Guba sa njega nestade istog trenutka. Isus mu onda naredi: „Ne govori nikome o ovome, nego idi i pokaži se svešteniku, pa prinesi žrtvu za očišćenje, koju je Mojsije propisao, da se njima pruži dokaz.“ Ipak, glas o Isusu se proneo još više, tako da je mnogo naroda dolazilo k njemu da ga sluša i da ih on izleči od bolesti. Ali, Isus se povlačio na usamljena mesta i molio se. Jednoga dana je Isus poučavao. Tamo su sedeli i neki fariseji i učitelji Zakona koji su došli iz svih mesta u Galileji, Judeji i iz Jerusalima. A Gospodnja sila je bila tamo da bi on lečio. Uto neki ljudi na nosilima doneše jednog oduzetog čoveka. Hteli su da ga unesu i polože pred Isusa, ali to nisu mogli zbog mnoštva. Međutim, oni se popnu na krov, uklone crepove, pa ga sa posteljom spuste nasred sobe, pravo pred njega. Isus, videvši njihovu veru, reče: „Prijatelju, opraštaju ti se tvoji gresi!“ Znalci Svetog pisma i fariseji počeše da umuju u sebi, govoreći: „Ko je ovaj bogohulnik? Ko može da oprašta grehe osim samog Boga?“ Isus je znao o čemu oni umuju, pa im je rekao: „Zašto ovako razmišljate u srcu? Šta je lakše reći: ’Tvoji gresi su oprošteni’, ili: ’Ustani i hodaj?’ Ali da znate: Sin Čovečiji ima vlast da na zemlji oprašta grehe.“ Onda reče oduzetome: „Tebi kažem: ustani, uzmi svoja nosila i idi svojoj kući!“ Čovek odmah ustade sa svoje postelje i ode kući slaveći Boga. Svi su bili ushićeni, slavili su Boga i puni straha govorili: „Danas smo videli neverovatne stvari!“ Kasnije, kada je izašao, video je poreznika po imenu Levije kako sedi na mestu za prikupljanje poreza. Isus mu reče: „Pođi za mnom!“ On ostavi sve, ustane i pođe za njim. Levije je, zatim, u svojoj kući priredio veliku gozbu u njegovu čast. Tamo je zajedno sa njima za trpezom bilo mnogo poreznika i drugih ljudi. A fariseji i znalci Svetog pisma su prigovarali njegovim učenicima, govoreći: „Zašto jedete i pijete s poreznicima i drugim grešnicima?“ Isus im odgovori: „Lekar ne treba zdravima nego bolesnima. Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, već grešnike.“ Oni mu rekoše: „Jovanovi učenici često poste i mole se, a isto čine i farisejski; ipak, tvoji jedu i piju.“ Isus im reče: „Zar možete siliti svatove da poste dok je mladoženja sa njima? Ipak, doći će dani kada će im oteti mladoženju, pa će tada postiti.“ Isus im još ispriča priču: „Niko ne pravi zakrpu od nove odeće da bi je stavio na staru, jer time cepa novu odeću, a ni staroj odeći ne pristaje zakrpa od nove. Takođe, niko ne uliva novo vino u stare mehove, jer će mehovi popucati od vrenja novoga vina, pa će vino isteći, a mehovi propasti. Zato se novo vino mora sipati u nove mehove. Ali, niko ko je pio staro vino, ne želi novo, jer kaže: ’Staro je bolje.’“
Luka 5:1-39 Нови српски превод (NSP)
Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ. Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“ Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“ Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше. Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима. Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим. Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“ Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!“ Губа са њега нестаде истог тренутка. Исус му онда нареди: „Не говори никоме о овоме, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за очишћење, коју је Мојсије прописао, да се њима пружи доказ.“ Ипак, глас о Исусу се пронео још више, тако да је много народа долазило к њему да га слуша и да их он излечи од болести. Али, Исус се повлачио на усамљена места и молио се. Једнога дана је Исус поучавао. Тамо су седели и неки фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих места у Галилеји, Јудеји и из Јерусалима. А Господња сила је била тамо да би он лечио. Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега. Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!“ Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“ Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога. Сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говорили: „Данас смо видели невероватне ствари!“ Касније, када је изашао, видео је порезника по имену Левије како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он остави све, устане и пође за њим. Левије је, затим, у својој кући приредио велику гозбу у његову част. Тамо је заједно са њима за трпезом било много порезника и других људи. А фарисеји и зналци Светог писма су приговарали његовим ученицима, говорећи: „Зашто једете и пијете с порезницима и другим грешницима?“ Исус им одговори: „Лекар не треба здравима него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, већ грешнике.“ Они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се, а исто чине и фарисејски; ипак, твоји једу и пију.“ Исус им рече: „Зар можете силити сватове да посте док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, па ће тада постити.“ Исус им још исприча причу: „Нико не прави закрпу од нове одеће да би је ставио на стару, јер тиме цепа нову одећу, а ни старој одећи не пристаје закрпа од нове. Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће мехови попуцати од врења новога вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Зато се ново вино мора сипати у нове мехове. Али, нико ко је пио старо вино, не жели ново, јер каже: ’Старо је боље.’“
Luka 5:1-39 Sveta Biblija (SRP1865)
Jedanput pak kad narod naleže k njemu da slušaju rijeè Božiju on stajaše kod jezera Genisaretskoga, I vidje dvije laðe gdje stoje u kraju, a ribari bijahu izišli iz njih i ispirahu mreže: I uljeze u jednu od laði koja bješe Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sjedavši uèaše narod iz laðe. A kad presta govoriti, reèe Simonu: hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite. I odgovarajuæi Simon reèe mu: uèitelju! svu noæ smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po tvojoj rijeèi baciæu mrežu. I uèinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodriješe. I namagoše na društvo koje bješe na drugoj laði da doðu da im pomognu; i doðoše, i napuniše obje laðe tako da se gotovo potope. A kad vidje Simon Petar, pripade ka koljenima Isusovijem govoreæi: iziði od mene, Gospode! ja sam èovjek griješan. Jer bijaše ušao strah u njega i u sve koji bijahu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše; A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji bijahu drugovi Simonovi. I reèe Isus Simonu: ne boj se; otsele æeš ljude loviti. I izvukavši obje laðe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za njim. I kad bješe Isus u jednom gradu, i gle, èovjek sav u gubi: i vidjevši Isusa pade nièice moleæi mu se i govoreæi: Gospode! ako hoæeš možeš me oèistiti. I pruživši ruku dohvati ga se, i reèe: hoæu, oèisti se. I odmah guba spade s njega. I on mu zapovjedi da nikom ne kazuje: nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za oèišæenje svoje, kako je zapovjedio Mojsije za svjedoèanstvo njima. Ali se glas o njemu još veæma razlažaše, i mnoštvo naroda stjecaše se da ga slušaju i da ih iscjeljuje od njihovijeh bolesti. A on odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu. I jedan dan uèaše on, i ondje sjeðahu fariseji i zakonici koji bijahu došli iz sviju sela Galilejskijeh i Judejskijeh i iz Jerusalima; i sila Gospodnja iscjeljivaše ih. I gle, ljudi donesoše na odru èovjeka koji bješe uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda nj; I ne našavši kuda æe ga unijeti od naroda, popeše se na kuæu i kroz krov spustiše ga s odrom na srijedu pred Isusa. I vidjevši vjeru njihovu reèe mu: èovjeèe! opraštaju ti se grijesi tvoji. I poèeše pomišljati književnici i fariseji govoreæi: ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grijehe osim jednoga Boga? A kad razumje Isus pomisli njihove, odgovarajuæi reèe im: šta mislite u srcima svojijem? Šta je lakše reæi: opraštaju ti se grijesi tvoji? ili reæi: ustani i hodi? Nego da znate da vlast ima sin èovjeèij na zemlji opraštati grijehe, reèe uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kuæi svojoj. I odmah ustade pred njima, i uze na èemu ležaše, i otide kuæi svojoj hvaleæi Boga. I svi se upropastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: èuda se nagledasmo danas! I potom iziðe, i vidje carinika po imenu Levija gdje sjedi na carini, i reèe mu: hajde za mnom. I ostavivši sve, ustade i poðe za njim. I zgotovi mu Levije kod kuæe svoje veliku èast; i bješe mnogo carinika i drugijeh koji sjeðahu s njim za trpezom. I vikahu na njega književnici i fariseji govoreæi uèenicima njegovijem: zašto s carinicima i grješnicima jedete i pijete? I odgovarajuæi Isus reèe im: ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Ja nijesam došao da dozovem pravednike nego grješnike na pokajanje. A oni mu rekoše: zašto uèenici Jovanovi poste èesto i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju? A on im reèe: možete li svatove natjerati da poste dok je ženik s njima? Nego æe doæi dani kad æe se oteti od njih ženik, i onda æe postiti u one dane. Kaza im pak i prièu: niko ne meæe zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inaèe æe i novu razdrijeti, i staroj ne lièi što je od novoga. I niko ne ljeva vina novoga u mjehove stare; inaèe prodre novo vino mjehove i ono se prolije, i mjehovi propadnu; Nego vino novo u mjehove nove treba ljevati, i oboje æe se saèuvati. I niko pivši staro neæe odmah novoga; jer veli: staro je bolje.