Еванђеље по Луки 5:1-39

Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца. Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.« »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.« И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону. Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!« Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови. Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.« И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим. Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.« Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.« И губа одмах нестаде с њега. Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.« Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. А он се често повлачио на усамљена места и молио се. Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса. Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.« Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?« Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.« И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!« Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.« И овај остави све, устаде и пође за њим. Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи. Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?« А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.« Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.« »Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус. »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.« Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој. И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти. Него, ново вино треба сипати у нове мешине. И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«