Luka 23:26-56
Luka 23:26-56 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!” А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.” А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.” А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну. А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.” И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса. А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово. И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек, он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божје, приступи Пилату и заиска Исусово тело. И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену – у коме још нико никада није лежао. А био је петак, и субота освиташе. За њим су пошле и жене које су доше са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело. Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.
Luka 23:26-56 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га. Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?« А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!« А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!« Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!« Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.« Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.« А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.« Било је већ око поднева и тама настаде по целој земљи све до три сата, јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје. Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!« И када је то рекао, издахну. Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!« Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали. Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа, који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен. Био је Дан припреме и субота се примицала. За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.
Luka 23:26-56 Novi srpski prevod (NSPL)
Tako su Isusa odveli. Usput su uhvatili nekog Simona iz Kirine koji se vraćao sa polja i natovarili mu krst da ga nosi za Isusom. Za njim je išlo mnogo naroda i žene koje su ga žalile i oplakivale. Isus se okrenuo prema njima i rekao: „Ćerke jerusalimske, ne plačite nada mnom, već plačite nad sobom i nad svojom decom. Jer, evo, dolaze dani kada će se govoriti: ’Blago nerotkinjama, koje nikad nisu rađale, i koje nikad nisu dojile.’ Tada će početi da govore gorama: ’Padnite na nas’, i bregovima: ’Prekrijte nas.’ Jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek raditi kada drvo postane suvo?“ Uz njega su vodili i dva zločinca da ih pogube sa njim. Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja“, razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom. A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!“ Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!“ Iznad njegove glave bilo je napisano: „OVO JE CAR JUDEJSKI.“ Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!“ Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično.“ Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!“ Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju.“ Oko podne nasta tama po svoj zemlji sve do tri sata. Sunce je prestalo da sija, a zavesa u hramu rascepala se napola. Isus veoma glasno povika i reče: „Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!“ – te izdahnu. Kada je rimski kapetan video šta se dogodilo, slavio je Boga, govoreći: „Ovaj čovek je zaista bio pravednik!“ Kada je sav okupljeni narod video šta se dogodilo, počeo je da odlazi odatle, udarajući se u prsa. Svi oni koji su ga poznavali, kao i žene iz Galileje koje su ga sledile, stajali su izdaleka i gledali. A jedan čovek po imenu Josif, član Velikog veća, dobar i pravedan čovek, nije se slagao sa odlukom Velikog veća i sa onim što su učinili. On je bio iz Arimateje, Judinog grada, i očekivao je Carstvo Božije. On dođe k Pilatu i zatraži Isusovo telo. Skinuvši ga s krsta, povio ga je u platno i položio u grobnicu usečenu u stenu, u koju još niko nije bio sahranjen. Bilo je to dan Pripreme, baš uoči subote. Žene koje su pratile Isusa od Galileje, otišle su sa Josifom i videle gde je grob u koji je bilo položeno njegovo telo. Zatim su se vratile i pripremile mirisno bilje i ulje da pomažu njegovo telo. U subotu su mirovale po zapovesti.
Luka 23:26-56 Нови српски превод (NSP)
Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ Тада ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’, и бреговима: ’Прекријте нас.’ Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“ Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом. А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“ Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“ Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“ Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“ Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“ Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“ Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“ Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну. Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали. А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. Било је то дан Припреме, баш уочи суботе. Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Luka 23:26-56 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad ga povedoše, uhvatiše nekoga Simona Kirinca koji iðaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom. A za njim iðaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim. A Isus obazrevši se na njih reèe: kæeri Jerusalimske! ne plaèite za mnom, nego plaèite za sobom i za djecom svojom. Jer gle, idu dani u koje æe se reæi: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše. Tada æe poèeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas. Jer kad se ovako radi od sirova drveta, šta æe biti od suha? Voðahu pak i druga dva zloèinca da pogube s njim. I kad doðoše na mjesto koje se zvaše košturnica, ondje razapeše njega i zloèince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve. A Isus govoraše: oèe! oprosti im; jer ne znadu šta èine. A dijeleæi njegove haljine bacahu kocke. I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu mu se govoreæi: drugima pomože, neka pomože i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božij. A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, I govorahu: ako si ti car Judejski pomozi sam sebi. A bijaše nad njim i natpis napisan slovima Grèkijem i Latinskijem i Jevrejskijem: ovo je car Judejski. A jedan od obješenijeh zloèinaca huljaše na njega govoreæi: ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. A drugi odgovarajuæi šutkaše ga i govoraše: zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuðen tako? I mi smo još pravedno osuðeni; jer primamo po svojijem djelima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije uèinio. I reèe Isusu: opomeni me se, Gospode! kad doðeš u carstvo svoje. I reèe mu Isus: zaista ti kažem: danas æeš biti sa mnom u raju. A bijaše oko šestoga sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetoga. I pomrèa sunce, i zavjes crkveni razdrije se napola. I povikavši Isus iza glasa reèe: oèe! u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. A kad vidje kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreæi: zaista ovaj èovjek bješe pravednik. I sav narod koji se bijaše skupio da gleda ovo, kad vidje šta biva, vrati se bijuæi se u prsi svoje. A svi njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje bijahu išle za njim iz Galileje, i gledahu ovo. I gle, èovjek, po imenu Josif, savjetnik, èovjek dobar i pravedan, On ne bijaše pristao na njihov savjet i na posao) iz Arimateje grada Judejskoga, koji i sam èekaše carstva Božijega, On pristupivši k Pilatu zaiska tijelo Isusovo. I skide ga, i obavi platnom, i metnu ga u grob isjeèen, u kome niko ne bijaše nikad metnut. I dan bijaše petak, i subota osvitaše. A žene koje bijahu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i vidješe grob i kako se tijelo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.