Еванђеље по Луки 23:26-56

Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га. Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?« А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!« А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!« Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!« Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.« Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.« А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.« Било је већ око поднева и тама настаде по целој земљи све до три сата, јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје. Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!« И када је то рекао, издахну. Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!« Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали. Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа, који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен. Био је Дан припреме и субота се примицала. За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.