Luka 18:1-14
Luka 18:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају. Рече: „У једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе. А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: ‘Одбрани ме од мога противника пред судом.’ Али он неко време није хтео, а после рече у себи: ‘Ако се и не бојим Бога, нити марим за људе, одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме.’” Даље рече Господ: „Чујте шта говори неправедни судија. А Бог зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу и зар да оклева с њима? Кажем вам: одбраниће их брзо. Него, кад Син човечји дође, хоће ли наћи веру на земљи?” А ову причу каза некима који су били уверени у себе да су праведни и остале људе ниподаштавали. „Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ‘Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник; постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем.’ А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударио своја прса говорећи: ‘Боже, буди милостив мени грешноме.’ Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе понизује.”
Luka 18:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘« Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?« А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘ »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
Luka 18:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Onda im je Isus ispričao priču o tome kako uvek treba da se mole i da ne posustaju. Rekao je: „U jednom gradu živeo neki sudija. Boga se nije bojao, niti je za ljude mario. U istom gradu živela je i neka udovica. Ona je došla k njemu i rekla: ’Odbrani me od mog tužitelja!’ On dugo nije hteo da to učini, ali napokon reče: ’Iako se ne bojim Boga, niti marim za ljude, ipak ću odbraniti ovu udovicu, jer mi dodijava. Inače će me izludeti ako nastavi da dolazi.’“ Gospod reče: „Slušajte šta kaže nepravedni sudija! Neće li Bog odbraniti svoje izabrane koji mu vape danju i noću? Hoće li oklevati? Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali kad Sin Čovečiji dođe, hoće li naći veru na zemlji?“ A onima koji su se pouzdavali u svoju pravednost i nipodaštavali ostale, Isus je ispričao ovu priču: „Dva čoveka su došla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. Farisej je ustao i molio se u sebi ovako: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj poreznik. Postim dva puta nedeljno i dajem desetak od svega što zaradim.’ Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’ Kažem vam, ovaj je otišao opravdan pred Bogom, a ne prvi. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen.“
Luka 18:1-14 Нови српски превод (NSP)
Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’ Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“ Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’ Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’ Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Luka 18:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Kaza im pak i prièu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži, Govoreæi: u jednome gradu bijaše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiðaše. A u onome gradu bijaše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreæi: ne daj me mojemu suparniku. I ne šæadijaše zadugo. A najposlije reèe u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, No buduæi da mi dosaðuje ova udovica, odbraniæu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosaðuje. Tada reèe Gospod: èujte šta govori nepravedni sudija. Akamoli Bog neæe odbraniti izbranijeh svojijeh koji ga mole dan i noæ? Kažem vam da æe ih odbraniti brzo. Ali sin èovjeèij kad doðe hoæe li naæi vjeru na zemlji? A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza prièu ovu: Dva èovjeka uðoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! hvalim te što ja nijesam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboèinci, ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedjelji; dajem desetak od svega što imam. A carinik izdaleka stajaše, i ne šæaše ni oèiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreæi: Bože! milostiv budi meni grješnome. Kažem vam da ovaj otide opravdan kuæi svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziæe se; a koji se sam ponižuje podignuæe se.