Luka 17:1-21
Luka 17:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus reče svojim učenicima: „Iskušenja koja navode na greh moraju da dođu, ali teško onome koji je uzrok tim iskušenjima. Tome bi bilo bolje da mu obese o vrat vodenični kamen i da ga bace u more, nego da navede na greh jednog od ovih malenih. Zato pazite na sebe. Ako tvoj brat zgreši, opomeni ga i ako se pokaje, oprosti mu. Ako sedam puta na dan zgreši protiv tebe i sedam puta dnevno dođe k tebi i kaže ti: ’Kajem se’, ti mu oprosti.“ Apostoli rekoše Gospodu: „Uvećaj nam veru!“ Gospod reče: „Ako biste imali vere kao zrno gorušice, mogli biste da kažete ovom dudu: ’Iščupaj se iz korena i posadi u more!’ i on bi vas poslušao. Recimo da neko od vas ima slugu koji ore ili čuva stado. Kada se on vrati sa njive, ko će mu od vas reći: ’Dođi odmah i sedi pa jedi!’ Naprotiv! Reći će mu: ’Spremi mi večeru, presvuci se i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle toga ćeš ti da jedeš i da piješ.’ Treba li gospodar da zahvali sluzi što je izvršio naređenje? Tako i vi govorite kad učinite što vam je bilo naređeno: ’Mi smo samo beskorisne sluge; učinili smo samo ono što smo bili dužni da učinimo.’“ Putujući prema Jerusalimu, Isus je prolazio granicom Samarije i Galileje. Dok je ulazio u jedno selo, pošlo mu je u susret deset gubavih ljudi. Stali su podalje i povikali: „Isuse! Učitelju! Smiluj se na nas!“ Kada ih Isus vide, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima!“ Bili su izlečeni još dok su išli. Jedan od njih, kada je primetio da je izlečen, vratio se slaveći Boga iz sveg glasa. Pao je ničice pred Isusove noge zahvaljujući mu. Taj čovek je bio Samarjanin. Isus reče: „Bilo je deset isceljenih; gde su ostala devetorica? Zar se niko od njih nije vratio da zahvali Bogu, osim ovoga stranca?“ Isus mu reče: „Ustani i idi; tvoja vera te je ozdravila.“ Jednom su ga fariseji pitali kada će doći Carstvo Božije. On im je odgovorio: „Carstvo Božije ne dolazi na takav način da se može opaziti. Niko ne može reći: ’Evo, tu je!’ ili: ’Eno, tamo je!’, jer je Carstvo Božije među vama.“
Luka 17:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И рече својим ученицима: „Није могућно да саблазни не дођу, али тешко оном чијим посредством долазе. Боље би му било да се жрвањ обеси о његов врат и да га баце у море него да саблазни једног од ових малих. Пазите на себе. Ако згреши твој брат, покарај га и опрости му ако се покаје. И ако ти седам пута згреши на дан, па се седам пута врати к теби и каже: ‘Кајем се’, опрости му.” И апостоли рекоше Господу: „Дометни нам вере.” Господ пак рече: „Кад бисте имали вере колико горушичино зрно, рекли бисте овом дуду: ‘Ишчупај се с кореном и посади се у море’, и послушао би вас. Који ће од вас кад има слугу који оре или чува стадо, па се врати кући с поља, речи: ‘Дођи одмах и седи за трпезу.’ Зар му неће рећи: ‘Спреми ми шта ћу вечерати, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па после тога једи и пиј?’ Да ли је захвалан слуги што је учинио оно што је било заповеђено? Тако и ви говорите кад свршите све што вам је заповеђено: ‘Ми смо непотребне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо.’” И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, те подигоше глас говорећи: „Исусе, учитељу, смилуј се на нас!” И кад их виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И беху очишћени док су још ишли. А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из гласа, те паде ничице код његових ногу одајући му захвалност; а тај је био Самарићанин. Тада Исус одговори и рече: „Зар нису десеторица очишћена? Па где су деветорица? Зар се не нађоше да се врате и захвале Богу, него само овај туђин?” И рече му: „Устани и иди; спасла те је твоја вера.” А кад су га фарисеји упитали кад ће доћи царство Божје, он им је одговорио и рекао: „Царство Божје неће доћи тако да би се спољни знаци могли опажати, нити ће се казати: ‘Ево га овде, или онде’; јер, гле, царство Божје је међу вама.”
Luka 17:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. Чувајте се! »Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.« Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.« А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао. »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘« Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!« Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.« И док су још ишли, очистише се. Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас, и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин. Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица? Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?« Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.« Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама.«
Luka 17:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus reče svojim učenicima: „Iskušenja koja navode na greh moraju da dođu, ali teško onome koji je uzrok tim iskušenjima. Tome bi bilo bolje da mu obese o vrat vodenični kamen i da ga bace u more, nego da navede na greh jednog od ovih malenih. Zato pazite na sebe. Ako tvoj brat zgreši, opomeni ga i ako se pokaje, oprosti mu. Ako sedam puta na dan zgreši protiv tebe i sedam puta dnevno dođe k tebi i kaže ti: ’Kajem se’, ti mu oprosti.“ Apostoli rekoše Gospodu: „Uvećaj nam veru!“ Gospod reče: „Ako biste imali vere kao zrno gorušice, mogli biste da kažete ovom dudu: ’Iščupaj se iz korena i posadi u more!’ i on bi vas poslušao. Recimo da neko od vas ima slugu koji ore ili čuva stado. Kada se on vrati sa njive, ko će mu od vas reći: ’Dođi odmah i sedi pa jedi!’ Naprotiv! Reći će mu: ’Spremi mi večeru, presvuci se i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle toga ćeš ti da jedeš i da piješ.’ Treba li gospodar da zahvali sluzi što je izvršio naređenje? Tako i vi govorite kad učinite što vam je bilo naređeno: ’Mi smo samo beskorisne sluge; učinili smo samo ono što smo bili dužni da učinimo.’“ Putujući prema Jerusalimu, Isus je prolazio granicom Samarije i Galileje. Dok je ulazio u jedno selo, pošlo mu je u susret deset gubavih ljudi. Stali su podalje i povikali: „Isuse! Učitelju! Smiluj se na nas!“ Kada ih Isus vide, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima!“ Bili su izlečeni još dok su išli. Jedan od njih, kada je primetio da je izlečen, vratio se slaveći Boga iz sveg glasa. Pao je ničice pred Isusove noge zahvaljujući mu. Taj čovek je bio Samarjanin. Isus reče: „Bilo je deset isceljenih; gde su ostala devetorica? Zar se niko od njih nije vratio da zahvali Bogu, osim ovoga stranca?“ Isus mu reče: „Ustani i idi; tvoja vera te je ozdravila.“ Jednom su ga fariseji pitali kada će doći Carstvo Božije. On im je odgovorio: „Carstvo Božije ne dolazi na takav način da se može opaziti. Niko ne može reći: ’Evo, tu je!’ ili: ’Eno, tamo je!’, jer je Carstvo Božije među vama.“
Luka 17:1-21 Нови српски превод (NSP)
Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. Зато пазите на себе. Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“ Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“ Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао. Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“ Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“ Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли. Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин. Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“ Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“
Luka 17:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)
A uèenicima reèe: nije moguæe da ne doðu sablazni; ali teško onome s koga dolaze; Bolje bi mu bilo da mu se vodenièni kamen objesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovijeh malijeh. Èuvajte se. Ako ti sagriješi brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagriješi, i sedam puta na dan doðe k tebi i reèe: kajem se, oprosti mu. I rekoše apostoli Gospodu: dometni nam vjere. A Gospod reèe: kad biste imali vjere koliko zrno gorušièno, i rekli biste ovome dubu: išèupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas. Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili èuva stoku pa kad doðe iz polja, reèe mu: hodi brzo i sjedi za trpezu? Nego ne kaže li mu: ugotovi mi da veèeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij? Eda li æe on zahvaliti sluzi tome kad svrši što mu se zapovjedi? Ne vjerujem. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovjeðeno, govorite: mi smo zaludne sluge, jer uèinismo što smo bili dužni èiniti. I kad iðaše u Jerusalim, on prolažaše izmeðu Samarije i Galileje. I kad ulažaše u jedno selo sretoše ga deset gubavijeh ljudi, koji staše izdaleka, I podigoše glas govoreæi: Isuse uèitelju! pomiluj nas. I vidjevši ih reèe im: idite i pokažite se sveštenicima. I oni iduæi oèistiše se. A jedan od njih vidjevši da se iscijeli povrati se hvaleæi Boga iza glasa, I pade nièice pred noge njegove, i zahvali mu. I to bješe Samarjanin. A Isus odgovarajuæi reèe: ne iscijeliše li se desetorica? Gdje su dakle devetorica? Kako se meðu njima koji ne naðe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuðin? I reèe mu: ustani, idi; vjera tvoja pomože ti. A kad ga upitaše fariseji: kad æe doæi carstvo Božije? odgovarajuæi reèe im: carstvo Božije neæe doæi da se vidi; Niti æe se kazati: evo ga ovdje ili ondje; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.