Лука 17
17
Опомене и савети
(Мт 17, 20; 18, 6-22)
1И рече својим ученицима: „Није могућно да саблазни не дођу, али тешко оном чијим посредством долазе. 2Боље би му било да се жрвањ обеси о његов врат и да га баце у море него да саблазни једног од ових малих. 3Пазите на себе. Ако згреши твој брат, покарај га и опрости му ако се покаје. 4И ако ти седам пута згреши на дан, па се седам пута врати к теби и каже: ‘Кајем се’, опрости му.” 5И апостоли рекоше Господу: „Дометни нам вере.” 6Господ пак рече: „Кад бисте имали вере колико горушичино зрно, рекли бисте овом дуду: ‘Ишчупај се с кореном и посади се у море’, и послушао би вас.
7Који ће од вас кад има слугу који оре или чува стадо, па се врати кући с поља, речи: ‘Дођи одмах и седи за трпезу.’ 8Зар му неће рећи: ‘Спреми ми шта ћу вечерати, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па после тога једи и пиј?’ 9Да ли је захвалан слуги што је учинио оно што је било заповеђено? 10Тако и ви говорите кад свршите све што вам је заповеђено: ‘Ми смо непотребне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо.’”
Захвалност и незахвалност
11И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. 12И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, 13те подигоше глас говорећи: „Исусе, учитељу, смилуј се на нас!” 14И кад их виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима.” И беху очишћени док су још ишли. 15А један од њих, видевши да је излечен, врати се славећи Бога из гласа, 16те паде ничице код његових ногу одајући му захвалност; а тај је био Самарићанин. 17Тада Исус одговори и рече: „Зар нису десеторица очишћена? Па где су деветорица? 18Зар се не нађоше да се врате и захвале Богу, него само овај туђин?” 19И рече му: „Устани и иди; спасла те је твоја вера.”
Долазак царства Божјег
20А кад су га фарисеји упитали кад ће доћи царство Божје, он им је одговорио и рекао: „Царство Божје неће доћи тако да би се спољни знаци могли опажати, 21нити ће се казати: ‘Ево га овде, или онде’; јер, гле, царство Божје је међу вама.” 22А ученицима рече: „Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите само један дан Сина човечјег, и нећете га видети. 23И рећи ће вам: ‘Ено га онде, ево га овде’; не идите онамо и не трчите за њима. 24Јер као што муња, кад сева, светли од једног краја под небом до другог, тако ће бити Син човечји у свој дан. 25Али он треба прво много да препати и да буде одбачен од овога нараштаја. 26И како је било у Нојеве дане, тако ће бити и у дане Сина човечјег: 27јели су, пили су, женили се и удавали све до дана кад је Ноје ушао у ковчег, и дође потоп и уништи их све. 28Исто тако, као што је било у Лотове дане: јели су, пили су, куповали су, продавали су, садили су, зидали су; 29а онога дана кад је Лот изашао из Содома, изли се огањ и сумпор с неба и уништи их све. 30Исто тако биће у онај дан кад се појави Син човечји. 31Тога дана ко буде на крову, а његово покућство у кући, нека не силази да га узме. Исто тако, ко буде у пољу, нека се не враћа натраг. 32Сетите се Лотове жене. 33Ко зажели да одржи свој живот – изгубиће га; а ко га изгуби – одржаће га живим. 34Кажем вам: те ноћи бише два на једној постељи, један ће бити узет, а други ће бити остављен. 35Две жене ће заједно млети, једна ће бити узета, а друга ће бити остављена. 36[Два ће бити у пољу, један ће бити узет, а други ће бити остављен.]” 37Тада проговорише и рекоше му: „Где, Господе?” А он им рече: „Где је лешина, онде ће се и орлови окупити.”
Trenutno izabrano:
Лука 17: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
