Luka 16:1-31
Luka 16:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А говорио је и ученицима: „Био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање. Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’ А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим. Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’ И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’ А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’ Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’ И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости. Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане. Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом. Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство. И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше? Ниједан слуга не може да служи два господара: јер, или ће једног мрзети, а другога љубити, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону.” А све ово слушали су фарисеји, који су били среброљупци, и ругали су му се. И рече им: „Ви се представљате праведни пред људима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.” Закон и Пророци били су до Јована; од тада се проповеда јеванђеље о царству Божјем и свако наваљује да уђе у њега. Али је лакше да небо и земља прођу него да пропадне једна цртица из Закона. Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеницом – чини прељубу. А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан. А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева, желећи да се насити оним што је падало с богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране. А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ, и сахранише га. И кад се мучио у аду, подиже очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју. Тад повика: „Оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик јер се мучим у овом пламену.” А Авраам рече: „Синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши, а ти се мучиш. А преко свега тога, постављена је велика провалија између нас и вас да не могу да пређу они који желе одавде к вама, нити да пређу к нама они оданде.” Тада рече: „Молим те онда, оче, да га пошаљеш у кућу мога оца, јер имам петоро браће; нека их увери – да не би и они дошли на ово место мучења.” Али Авраам рече: „Они имају Мојсија и пророке, нека послушају њих.” Он пак рече: „Не, оче Аврааме, него ако им ко из мртвих дође, покајаће се.” Рече му: „Ако не слушају Мојсија и пророке, неће их уверити ни онај ко васкрсне из мртвих.”
Luka 16:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘ »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘ »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара. »‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘ »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘ »‚Сто кора жита‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘ »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше? »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.« А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали. Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно. »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.« »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.« »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве. »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. У Подземљу, где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘ »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘ »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘ »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘ »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘ »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
Luka 16:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje. Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’ Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’ Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’ On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’ Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’ Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’ On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’ Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove. Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom. Dakle, ako niste bili pouzdani u zemaljskom bogatstvu koje je nepravedno, ko će vam poveriti pravo bogatstvo? I ako se niste pokazali pouzdanima u onom što nije vaše, kako će vam Bog dati ono što je vaše? Nijedan sluga ne može služiti dva gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!“ Kad su fariseji čuli sve ovo, podsmevali su mu se, jer su voleli novac. Isus im reče: „Vi se pred ljudima pravite da ste pravedni, ali Bog poznaje vaša srca. Jer što se među ljudima smatra za izuzetno, to je Bogu gadno. Zakon i Proroci su se naveštavali do dolaska Jovana Krstitelja. Od tada se propoveda Radosna vest o Carstvu Božijem i svako navaljuje da uđe u njega. Ali je lakše da nebo i zemlja iščeznu, nego da se i jedna crtica u Zakonu ispusti. Svako ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu. Isto tako i onaj koji se oženi razvedenom čini preljubu. Bio jednom neki bogataš. Oblačio se u odeću od skerleta i finog lana, i raskošno se gostio svaki dan. Pred njegovim vratima je ležao jedan siromah koji se zvao Lazar, sav u čirevima, željan da se najede mrvica koje su padale sa bogataševog stola. Psi su dolazili i lizali njegove rane. Kada je siromah umro, anđeli ga odneše k Avrahamu. I bogataš je umro i bio sahranjen. Dok se mučio u Svetu mrtvih, podigao je pogled i izdaleka video Avrahama i Lazara sa njim. Onda povika: ’Oče Avrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči samo vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se veoma mučim u ovoj vatri!’ Avraham mu odgovori: ’Sinko, seti se da si tokom svoga životnog veka primao dobre stvari, dok je Lazar primao loše. Sada se on ovde teši, a ti se mučiš. Osim toga, između nas i vas postavljena je velika provalija, tako da oni koji bi hteli odavde k vama ne mogu da pređu, niti iko odande može da pređe k nama.’ Bogataš nastavi: ’Onda te molim, oče, da pošalješ Lazara u dom moga oca, gde imam petoro braće. Neka ide i upozori ih da ne bi došli na ovo mesto mučenja.’ Avraham reče: ’Oni imaju Mojsija i Proroke, pa neka ih slušaju!’ Ali bogataš reče: ’Ne, oče Avrahame, oni će se pokajati ako neko dođe iz mrtvih.’ Avraham mu reče: ’Ako ne slušaju Mojsija i Proroke, neće ih ubediti ni ako neko ustane iz mrtvih.’“
Luka 16:1-31 Нови српски превод (NSP)
Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’ Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’ Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’ Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече: ’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’ Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’ Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’ Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’ Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове. Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“ Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно. Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти. Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу. Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране. Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’ Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’ Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’ Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’ Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’ Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
Luka 16:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
A uèenicima svojijem govoraše: bijaše jedan èovjek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje. I dozvavši ga reèe mu: šta ovo ja èujem za tebe? Daj raèun kako si kuæio kuæu: jer više ne možeš kuæom upravljati. A pristav od kuæe reèe u sebi: šta æu èiniti? gospodar moj uzima od mene upravljanje kuæe: kopati ne mogu, prositi stidim se. Znam šta æu èiniti da bi me primili u kuæe svoje kad mi se oduzme upravljanje kuæe. I dozvavši redom dužnike gospodara svojega reèe prvome: koliko si dužan gospodaru mojemu? A on reèe: sto oka ulja. I reèe mu: uzmi pismo svoje i sjedi brzo te napiši pedeset. A potom reèe drugome: a ti koliko si dužan? A on reèe: sto oka pšenice. I reèe mu: uzmi pismo svoje i napiši osamdeset. I pohvali gospodar nevjernoga pristava što mudro uèini; jer su sinovi ovoga vijeka mudriji od sinova vidjela u svojemu naraštaju. I ja vama kažem: naèinite sebi prijatelje nepravednijem bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u vjeène kuæe. Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran; a ko je nevjeran u malom i u mnogom je nevjeran. Ako dakle u nepravednom bogatstvu vjerni ne biste, ko æe vam u istinom vjerovati? I ako u tuðem ne biste vjerni, ko æe vam dati vaše? Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili æe na jednoga mrziti a drugoga ljubiti, ili æe jednome voljeti a za drugoga ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu. A ovo sve slušahu i fariseji, koji bijahu srebroljupci, i rugahu mu se. I reèe im: vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer što je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom. Zakon i proroci su do Jovana; otsele se carstvo Božije propovijeda jevanðeljem, i svaki navaljuje da uðe u njega. Lašnje je pak nebu i zemlji proæi negoli jednoj titli iz zakona propasti. Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu èini; i koji se ženi puštenicom, preljubu èini. Èovjek neki pak bješe bogat, koji se oblaèaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovijem vratima gnojav, I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umrije siromah, odnesoše ga anðeli u naruèje Avraamovo; a umrije i bogati, i zakopaše ga. I u paklu kad bješe u mukama podiže oèi svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naruèju njegovu, I povikavši reèe: oèe Avraame! smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoèi u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se muèim u ovome plamenu. A Avraam reèe: sinko! opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tješi, a ti se muèiš. I preko svega toga postavljena je meðu nama i vama velika propast, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeæi, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. Tada reèe: molim te dakle, oèe, da ga pošalješ kuæi oca mojega, Jer imam pet braæe: neka im posvjedoèi da ne bi i oni došli na ovo mjesto muèenja. Reèe mu Avraam: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. A on reèe: ne, oèe Avraame! nego ako im doðe ko iz mrtvijeh pokajaæe se. A Avraam mu reèe: ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane neæe vjerovati.