Еванђеље по Луки 16:1-31

Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘ »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘ »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара. »‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘ »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘ »‚Сто кора жита‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘ »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше? »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.« А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали. Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно. »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.« »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.« »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве. »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. У Подземљу, где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘ »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘ »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘ »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘ »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘ »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«