Luka 16:1-10
Luka 16:1-10 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje. Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’ Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’ Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’ On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’ Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’ Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’ On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’ Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove. Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom.
Luka 16:1-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А говорио је и ученицима: „Био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање. Тада га дозва и рече му: ‘Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати.’ А управитељ рече у себи: ‘Шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим. Знам шта ћу учинити да би ме примили у своје куће кад будем уклоњен са управе.’ И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: ‘Колико си дужан мом господару?’ А он рече: ‘Сто вати уља.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет.’ Затим рече другом: ‘А ти колико дугујеш?’ Он рече: ‘Сто врећа пшенице.’ Рече му: ‘Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.’ И похвали господар неправедног управитеља што је мудро учинио, јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости. Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства да би вас примили у вечне станове кад оно нестане. Ко је веран у најмањем – веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем – неисправан је и у великом.
Luka 16:1-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘ »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘ »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара. »‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘ »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘ »‚Сто кора жита‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘ »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.
Luka 16:1-10 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus reče svojim učenicima: „Neki bogat čovek imao upravitelja koga su optužili da mu rasipa imanje. Zato ga je pozvao i rekao mu: ’Šta to čujem o tebi? Podnesi izveštaj o svom upravljanju, jer ne možeš više da budeš moj upravitelj.’ Upravitelj reče u sebi: ’Moj gospodar uzima od mene upravu. Šta da radim? Za kopanje nemam snage, a stidim se da prosim. Znam šta ću da uradim, da bi me, kad izgubim službu, ljudi primili u svoje kuće.’ Onda je pozvao k sebi dužnike svoga gospodara, jednog po jednog. Pitao je prvog: ’Koliko duguješ mome gospodaru?’ On odgovori: ’Stotinu bačvica ulja.’ Onda mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i brzo napiši pedeset.’ Onda upita drugog: ’A koliko ti duguješ?’ Dužnik reče: ’Stotinu džakova pšenice.’ On mu reče: ’Uzmi svoju priznanicu i napiši osamdeset.’ Gospodar pohvali nepoštenog upravitelja što je bio snalažljiv. Jer se ljudi ovoga sveta bolje snalaze sa svojim rodom, nego narod svetlosti sa svojim. Ja vam kažem: zemaljsko bogatstvo je nepravedno; ali vi ga upotrebite da steknete sebi prijatelje. Kada ono nestane, bićete primljeni u večne stanove. Ko je veran u najmanjem, biće veran i u najvećem, a ko je nepošten u najmanjem, biće nepošten i u velikom.
Luka 16:1-10 Нови српски превод (NSP)
Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’ Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’ Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’ Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече: ’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’ Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’ Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’ Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’ Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове. Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом.
Luka 16:1-10 Sveta Biblija (SRP1865)
A uèenicima svojijem govoraše: bijaše jedan èovjek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje. I dozvavši ga reèe mu: šta ovo ja èujem za tebe? Daj raèun kako si kuæio kuæu: jer više ne možeš kuæom upravljati. A pristav od kuæe reèe u sebi: šta æu èiniti? gospodar moj uzima od mene upravljanje kuæe: kopati ne mogu, prositi stidim se. Znam šta æu èiniti da bi me primili u kuæe svoje kad mi se oduzme upravljanje kuæe. I dozvavši redom dužnike gospodara svojega reèe prvome: koliko si dužan gospodaru mojemu? A on reèe: sto oka ulja. I reèe mu: uzmi pismo svoje i sjedi brzo te napiši pedeset. A potom reèe drugome: a ti koliko si dužan? A on reèe: sto oka pšenice. I reèe mu: uzmi pismo svoje i napiši osamdeset. I pohvali gospodar nevjernoga pristava što mudro uèini; jer su sinovi ovoga vijeka mudriji od sinova vidjela u svojemu naraštaju. I ja vama kažem: naèinite sebi prijatelje nepravednijem bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u vjeène kuæe. Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran; a ko je nevjeran u malom i u mnogom je nevjeran.