Еванђеље по Луки 16:1-10

Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину. »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘ »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘ »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара. »‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог. »‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘ »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘ »‚Сто кора жита‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘ »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове. »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.