Luka 1:26-80
Luka 1:26-80 Novi srpski prevod (NSPL)
A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“ Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“ Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.“ Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje. Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, te ona uskliknu: „O, najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje! Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče.“ Onda Marija reče: „Veliča duša moja Gospoda, veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju, jer pogleda na poniznost svoje sluškinje. Evo, od sada će me svi naraštaji zvati blaženom; jer velika je dela Svesilni učinio po meni, sveto je ime njegovo! Milost je njegova nad onima što ga poštuju, od kolena do kolena. Moćna dela učini mišicom svojom, rastera uznosite što su puni sebe, zbaci vladare sa prestola i uzvisi ponižene, gladne nasiti dobrima, a bogate bez ičega otpusti. Pridiže Izrailja, slugu svoga, setivši se svoga milosrđa, kako reče precima našim, Avrahamu i njegovom potomstvu doveka.“ Marija ostade sa Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući. Dođe vreme da Jelisaveta rodi, i ona rodi sina. Njeni susedi i rođaci su čuli da joj je Gospod bio veoma milostiv, pa su se radovali sa njom. Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“ Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“ Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim. A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje: „Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, što dođe među svoj narod i otkupi ga. Podiže nam silnoga Spasitelja, od roda Davidova, sluge svoga, kako obeća davno preko svojih svetih proroka: da nas spase od naših dušmana i od ruku onih koji nas mrze; da će iskazati milost precima našim i setiti se svoga svetog saveza, po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu, da će nam dati: da mu bez straha služimo, od dušmanske ruke izbavljeni, živeći sveto i pravedno pred njim u sve dane naše. A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha, po milostivom srcu Boga našega, od kojeg će nam doći svetlost zore sa visine, da obasja one što žive u tami i pod senkom smrti borave, i da naše stope na put mira usmeri.“ Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.
Luka 1:26-80 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].” Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.” А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?” Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји. И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, јер је свака реч Божја моћна.” На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње. У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град, па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету. Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета, те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје! И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени? Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби. И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.” Марија пак рече: „Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу, што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, одсад ће ме сви нараштаји сматрати блаженом што ми велика дела учини Силни, и свето је име његово, и милостив је од колена до колена онима који га се боје. Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њиховог срца. Збаци владаре с престола и узвиси понизне, гладне насити добрима, а богате отпусти празне. Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости, као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.” А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући. Јелисавети пак дође време да роди и роди сина. И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом. А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца. Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.” Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.” И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове. И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише. А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога. И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме, па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим. А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида, као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе, да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза, заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати да му служимо без страха избављени од непријатељске руке у светости и праведности пред њим у све наше дане. А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве, да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова, милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине, да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.” А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.
Luka 1:26-80 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет, девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове. Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!« Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи. »Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога. Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус. Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.« Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица?« »Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силе Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији. Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу. Јер, Богу ништа није немогуће.« »Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.« И анђео оде од ње. Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји, и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету. Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом, па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити! Чиме сам заслужила да мајка мога Господа долази к мени? Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете. И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.« А Марија рече: »Моја душа велича Господа и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу, јер је видео понизност своје служитељке. Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном, јер је Силни за мене учинио велика дела. Његово име је свето и он је из поколења у поколење милостив онима који га се боје. Силна је дела учинио својом десницом. Распршио је охоле и њихову уображеност, владаре збацио с престола, а понизне узвисио. Гладне је наситио добрима, а богате отпустио празних руку. Дошао је да помогне своме слузи Израелу, сетио се да буде милостив Аврааму и његовим потомцима довека, као што је и обећао нашим праоцима.« И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући. Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина. А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом. Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија. Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.« »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој, а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове. Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.« И сви се зачудише. Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога, а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим. Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао: »Нека је благословен Господ, Бог Израелов, што је дошао да избави свој народ и што нам је подигао моћног Спаситеља у кући свога слуге Давида, као што је давно рекао кроз уста својих светих пророка да ће нас спасти од наших непријатеља и од руке свих који нас мрзе, да ће се смиловати нашим праоцима и сетити се свога светог савеза, заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму – да ће нас избавити из руку непријатељâ и дати нам да му служимо без страха, у светости и праведности пред њим свих дана нашега живота. А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут, да обзнаниш његовом народу да је спасење у опроштењу њихових греха због велике самилости нашега Бога којим ће нам доћи светлост са неба да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти и усмери наше ноге на пут мира.« Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.
Luka 1:26-80 Novi srpski prevod (NSPL)
A šestog meseca, Bog pošalje anđela Gavrila u galilejski grad Nazaret devojci po imenu Marija. Ona je bila isprošena za čoveka koji se zvao Josif, poreklom iz loze cara Davida. Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se, ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ Marija se smete na te reči i poče da razmišlja: kakav je ovo pozdrav? Anđeo nastavi: „Ne boj se, Marija, jer si našla milost pred Bogom. I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.“ Marija upita anđela: „Po čemu ću to znati, kad još nisam udata?“ Anđeo joj odgovori: „Duh Sveti će sići na tebe i sila Svevišnjeg će te oseniti. Zato će to dete biti sveto i zvaće se ’Sin Božiji’. A evo i tvoja rođaka Jelisaveta nosi sina u svojoj starosti. Ona je već u šestom mesecu, a nju su nazivali nerotkinjom. Bogu ništa nije nemoguće.“ Marija reče: „Evo služiteljke Gospodnje, neka mi bude kako si rekao.“ Anđeo tada ode od nje. Tih dana, Marija se spremi i žurno ode u grad Judin. Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. Kad je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi i Sveti Duh je ispuni, te ona uskliknu: „O, najblagoslovenija među ženama, blagosloven je plod utrobe tvoje! Čime sam to zaslužila da majka moga Gospoda dođe k meni? Jer, čim sam čula tvoj pozdrav, od radosti zaigra dete u mojoj utrobi. Blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj Gospod reče.“ Onda Marija reče: „Veliča duša moja Gospoda, veseli se duh moj Bogu, mome Spasitelju, jer pogleda na poniznost svoje sluškinje. Evo, od sada će me svi naraštaji zvati blaženom; jer velika je dela Svesilni učinio po meni, sveto je ime njegovo! Milost je njegova nad onima što ga poštuju, od kolena do kolena. Moćna dela učini mišicom svojom, rastera uznosite što su puni sebe, zbaci vladare sa prestola i uzvisi ponižene, gladne nasiti dobrima, a bogate bez ičega otpusti. Pridiže Izrailja, slugu svoga, setivši se svoga milosrđa, kako reče precima našim, Avrahamu i njegovom potomstvu doveka.“ Marija ostade sa Jelisavetom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući. Dođe vreme da Jelisaveta rodi, i ona rodi sina. Njeni susedi i rođaci su čuli da joj je Gospod bio veoma milostiv, pa su se radovali sa njom. Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“ Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“ Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim. A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje: „Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, što dođe među svoj narod i otkupi ga. Podiže nam silnoga Spasitelja, od roda Davidova, sluge svoga, kako obeća davno preko svojih svetih proroka: da nas spase od naših dušmana i od ruku onih koji nas mrze; da će iskazati milost precima našim i setiti se svoga svetog saveza, po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu, da će nam dati: da mu bez straha služimo, od dušmanske ruke izbavljeni, živeći sveto i pravedno pred njim u sve dane naše. A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha, po milostivom srcu Boga našega, od kojeg će nam doći svetlost zore sa visine, da obasja one što žive u tami i pod senkom smrti borave, i da naše stope na put mira usmeri.“ Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.
Luka 1:26-80 Нови српски превод (NSP)
А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“ Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“ Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“ Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. Богу ништа није немогуће.“ Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње. Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“ Онда Марија рече: „Велича душа моја Господа, весели се дух мој Богу, моме Спаситељу, јер погледа на понизност своје слушкиње. Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом; јер велика је дела Свесилни учинио по мени, свето је име његово! Милост је његова над онима што га поштују, од колена до колена. Моћна дела учини мишицом својом, растера узносите што су пуни себе, збаци владаре са престола и узвиси понижене, гладне насити добрима, а богате без ичега отпусти. Придиже Израиља, слугу свога, сетивши се свога милосрђа, како рече прецима нашим, Аврахаму и његовом потомству довека.“ Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући. Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом. Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“ Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“ Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим. А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује: „Благословен да је Господ, Бог Израиљев, што дође међу свој народ и откупи га. Подиже нам силнога Спаситеља, од рода Давидова, слуге свога, како обећа давно преко својих светих пророка: да нас спасе од наших душмана и од руку оних који нас мрзе; да ће исказати милост прецима нашим и сетити се свога светог савеза, по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму, да ће нам дати: да му без страха служимо, од душманске руке избављени, живећи свето и праведно пред њим у све дане наше. А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’, јер ћеш ићи пред Господом да припремиш путеве за њега. Ти ћеш довести до спознаје његов народ да је спасење у опроштењу њихових греха, по милостивом срцу Бога нашега, од којег ће нам доћи светлост зоре са висине, да обасја оне што живе у тами и под сенком смрти бораве, и да наше стопе на пут мира усмери.“ Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
Luka 1:26-80 Sveta Biblija (SRP1865)
A u šesti mjesec posla Bog anðela Gavrila u grad Galilejski po imenu Nazaret K djevojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anðeo reèe: raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meðu ženama. A ona vidjevši ga poplaši se od rijeèi njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav? I reèe joj anðeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. I evo zatrudnjeæeš, i rodiæeš sina, i nadjeni mu ime Isus. On æe biti veliki, i nazvaæe se sin najvišega, i daæe mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; I carovaæe u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neæe biti kraja. A Marija reèe anðelu: kako æe to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajuæi anðeo reèe joj: duh sveti doæi æe na tebe, i sila najvišega osjeniæe te; zato i ono što æe se roditi biæe sveto, i nazvaæe se sin Božij. I evo Jelisaveta tvoja tetka, i ona zatrudnje sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mjesec njojzi, koju zovu nerotkinjom. Jer u Boga sve je moguæe što reèe. A Marija reèe: evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po rijeèi tvojoj. I anðeo otide od nje. A Marija ustavši onijeh dana otide brzo u gornju zemlju u grad Judin. I uðe u kuæu Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom. I kad Jelisaveta èu èestitanje Marijino, zaigra dijete u utrobi njezinoj, i Jelisaveta se napuni Duha svetoga, I povika zdravo i reèe: blagoslovena si ti meðu ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud meni ovo da doðe mati Gospoda mojega k meni? Jer gle, kad doðe glas èestitanja tvojega u uši moje, zaigra dijete radosno u utrobi mojoj. I blago onoj koja vjerova; jer æe se izvršiti što joj kaza Gospod. I reèe Marija: velièa duša moja Gospoda; I obradova se duh moj Bogu spasu mojemu, Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, otsad æe me zvati blaženom svi naraštaji; Što mi uèini velièinu silni, i sveto ime njegovo; I milost je njegova od koljena na koljeno onima koji ga se boje. Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihova. Zbaci silne s prijestola, i podiže ponižene. Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne. Primi Izrailja slugu svojega da se opomene milosti; Kao što govori ocima našijem, Avraamu i sjemenu njegovu dovijeka. Marija pak sjedi s njom oko tri mjeseca, i vrati se kuæi svojoj. A Jelisaveti doðe vrijeme da rodi, i rodi sina. I èuše njezini susjedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom. I u osmi dan doðoše da obrežu dijete, i šæadijahu da mu nadjenu ime oca njegova, Zarija. I odgovarajuæi mati njegova reèe: ne, nego da bude Jovan. I rekoše joj: nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime. I namigivahu ocu njegovu kako bi on htio da mu nadjenu ime. I zaiskavši dašèicu, napisa govoreæi: Jovan mu je ime. I zaèudiše se svi. I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov, i govoraše hvaleæi Boga. I uðe strah u sve susjede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se ovaj sav dogaðaj. I svi koji èuše metnuše u srce svoje govoreæi: šta æe biti iz ovoga djeteta? I ruka Gospodnja bješe s njim. I Zarija otac njegov napuni se Duha svetoga, i prorokova govoreæi: Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj, I podiže nam rog spasenija u domu Davida sluge svojega, Kao što govori ustima svetijeh proroka svojijeh od vijeka Da æe nas izbaviti od našijeh neprijatelja i iz ruku sviju koji mrze na nas; Uèiniti milost ocima našijem, i opomenuti se svetoga zavjeta svojega, Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našemu da æe nam dati Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojijeh, i da mu služimo bez straha, I u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god živi. I ti, dijete, nazvaæeš se prorok najvišega; jer æeš iæi naprijed pred licem Gospodnjijem da mu pripraviš put; Da daš razum spasenija narodu njegovu za oproštenje grijeha njihovijeh, Po dubokoj milosti Boga našega, po kojoj nas je pohodio istok s visine; Da obasjaš one koji sjede u tami i u sjenu smrtnome; da uputiš noge naše na put mira. A dijete rastijaše i jaèaše duhom, i bijaše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.