А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].” Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.” А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?” Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји. И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, јер је свака реч Божја моћна.” На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.
У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град, па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету. Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета, те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје! И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени? Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби. И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.”
Марија пак рече: „Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу, што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, одсад ће ме сви нараштаји сматрати блаженом што ми велика дела учини Силни, и свето је име његово, и милостив је од колена до колена онима који га се боје. Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њиховог срца. Збаци владаре с престола и узвиси понизне, гладне насити добрима, а богате отпусти празне. Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости, као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.” А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.
Јелисавети пак дође време да роди и роди сина. И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом. А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца. Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.” Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.” И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове. И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише. А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога. И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме, па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим.
А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида, као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе, да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза, заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати да му служимо без страха избављени од непријатељске руке у светости и праведности пред њим у све наше дане. А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве, да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова, милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине, да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.”
А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.