3. Mojsijeva 7:13-38

Podeli

3. Mojsijeva 7:13-38 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Осим овога, нека принесе и колаче од квасног теста за жртву захвалности. Уз сваки принос нека се донесе један колач захвалности Господу. То нека припадне свештенику који је кропио крвљу жртве захвалности. Месо жртве захвалности нека се поједе оног дана кад се приноси. Од ње се не сме ништа оставити за сутра. Ако се приноси жртва због завета или драговољно, нека се једе тог дана кад се приноси. Ако шта преостане, нека се једе сутрадан. Ако шта од меса жртве остане трећи дан, нека се на ватри спали. Ако би ко трећега дана јео меса од жртве захвалности, неће се примити ономе који ју је принео. Месо је нечисто и онај који га једе носио би грех. Такво месо које је дотакло било шта нечисто не сме се јести, него нека се спали. Друго месо жртве може јести ко год је чист. Ко једе од жртве захвалне Господу а није чист, нека се истреби из народа свога. Ко год се дотакне нечега нечистог, било човека, животиње или створа, а једе месо жртве захвалности принесене Господу, тај нека се истреби из народа свога.’” Још рече Господ Мојсију говорећи: „Овако кажи синовима Израиљевим и реци: ‘Не једите лој од говеда, оваца или коза. Лој са животиње која угине или је звер растргне може се за нешто употребити, али се не сме јести. Ко би јео лој са животиње која се приноси Господу као жртва паљеница, тај нека се истреби из народа свога. Ни крв не смете јести ни од птица ни од стоке у било ком боравишту. Ко би јео некакву крв, нека се истреби из народа свога.’” Још рече Господ Мојсију: „Овако кажи синовима Израиљевим и реци: ‘Ко приноси жртву захвалности Господу, тај доноси принос за жртву захвалности. Својим рукама нека принесе Господу жртву паљеницу. Нека принесе лој с грудима. Груди нека се примичу и одмичу као жртва примицана Господу. Свештеник нека спали лој на жртвенику, а груди нека припадну Арону и синовима његовим. Десну плећку од жртава захвалности дајте свештенику за жртву подизања. Ономе од синова Аронових који принесе крв и лој жртве захвалности нека припадне десна плећка. Јер ја узимам од синова Израиљевих груди примицања и одмицања и плећку подизања и дајем их свештенику Арону и синовима његовим као вечни закон синовима Израиљевим. То је део Арону и синовима његовим од жртава паљених Господу од дана кад их доведе да би вршили службу свештеничку Господу.’” То заповеди Господ да им дају синови Израиљеви од дана кад су помазани. То је вечни закон у све нараштаје. То су прописи за жртву паљеницу, за принос, за грех, за преступ, жртву посвећења и захвалности које је Господ заповедио Мојсију на Синајској гори кад је заповедио синовима Израиљевим да Господу приносе жртве у Синајској пустињи.

3. Mojsijeva 7:13-38 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Нека се поред ових погача принесе са жртвом за заједништво која се приноси из захвалности и хлеб умешен с квасцем. Нека се од сваке жртве једна векна принесе као прилог ГОСПОДУ – то припада свештенику који запљускује крвљу жртве за заједништво. Месо жртве за заједништво принете из захвалности нека се поједе онога дана кад је принета. Нека се ништа од ње не оставља до јутра.« »Али, ако се приноси жртва заветна или жртва драговољна, нека се жртва једе онога дана кад је принета, а ако нешто преостане, сме да се једе и сутрадан. Месо жртве које преостане за трећи дан нека се спали. Ако се месо жртве за заједништво буде јело и трећег дана, она неће бити прихваћена и неће се рачунати ономе ко ју је принео, јер је нечиста – ко је буде јео, сносиће последице свога греха. Месо које дотакне било шта нечисто нека се не једе, него нека се спали. Што се тиче осталог меса, сме да га једе ко год је чист. Али, ако је неко нечист, па једе месо жртве за заједништво принете ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа. Ако неко дотакне нешто нечисто – било људску нечист или нечисту животињу или било шта нечисто и одвратно – па једе месо жртве за заједништво која је принета ГОСПОДУ, тај нека се одстрани из свога народа.« ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Израелцима: ‚Не једите ни волујски, ни овчији, ни козји лој. Лој животиње која је угинула или коју су растргле дивље животиње сме да се употреби за нешто друго, али га не једите. Ко буде јео лој животиње која се приноси као жртва ГОСПОДУ спаљена ватром, нека се одстрани из свога народа. И, где год живели, не једите ни птичју ни животињску крв. Ако неко буде јео крв, нека се одстрани из свога народа.‘« ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Израелцима: ‚Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво, нека један њен део донесе као свој дар ГОСПОДУ. Нека својим рукама донесе жртву ГОСПОДУ која се спаљује ватром. Нека донесе лој заједно са грудима, па нека овамо-онамо окрене груди пред ГОСПОДОМ као жртву окретану. Свештеник ће спалити лој на жртвенику, а груди припадају Аарону и његовим синовима. Нека свештенику дарује и десни бут своје жртве за заједништво. Онај Ааронов син који принесе жртву за заједништво нека добије десни бут као свој део. Од жртава за заједништво које Израелци приносе узимам груди које су окретане и бут који је дарован и дајем их свештенику Аарону и његовим синовима као њихов редован део од Израелаца.‘« То је део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром који је Аарону и његовим синовима додељен онога дана кад су доведени да служе ГОСПОДУ као свештеници. Онога дана кад су помазани, ГОСПОД је заповедио Израелцима да им то дају као њихов редован део из поколења у поколење. То је закон за жртву паљеницу, житну жртву, жртву за очишћење, жртву за кривицу, жртву за свештеничко постављење и жртву за заједништво, који је ГОСПОД дао Мојсију на Синајској гори онога дана када је заповедио Израелцима да приносе своје жртве ГОСПОДУ у Синајској пустињи.

3. Mojsijeva 7:13-38 Novi srpski prevod (NSPL)

Uz pogače neka prinese i hleb od dizanog testa sa žrtvom mira, kao svoju zahvalnost. Od svega što prinosi neka prinese po jedan kolač na dar Gospodu. To neka pripadne svešteniku koji škropi krv od žrtve mira. A meso od žrtve mira kojom zahvaljuje, neka se pojede na dan kada se prinese; ništa ne sme ostati do jutra. Ako neko prinosi žrtvu zavetnicu, ili dobrovoljnu žrtvu, meso neka se pojede na dan kad prinosi svoju žrtvu. Što od toga ostane, neka se pojede sutradan. Ako nešto mesa od žrtve ostane do trećega dana, neka se spali. Ako neko jede meso od žrtve mira i trećega dana, taj koji je prinosi neće biti ugodan Bogu; žrtva mu se neće računati, jer je meso postalo nečisto. Onaj koji jede od njega navući će na sebe krivicu. Meso koje se dotakne čega nečistog neka se ne jede; neka se spali. Ko god je čist sme jesti meso. Ako bi neko jeo mesa od žrtve mira koja pripada Gospodu, a pritom bude nečist, taj neka se istrebi iz svog naroda. Ako se neko dotakne čega god nečistog: čovečije nečistoće, ili nečiste životinje, ili kakve god nečiste i gadne životinje, a zatim jede od mesa žrtve mira koja pripada Gospodu, takav neka se istrebi iz svoga naroda.’“ Gospod reče Mojsiju: „Reci narodu izrailjskom: ’Ne jedite nikakvog sala od volova, ovaca i koza! Salo od uginule ili rastrgane životinje može se koristiti za bilo šta, ali ga ne smete jesti. Ko god bi jeo salo od životinje koja se prinosi na paljenu žrtvu Gospodu, neka se istrebi iz svoga naroda. Ni u jednom od svojih naselja ne smete jesti nikakve krvi, ni od ptica ni od stoke. Ako neko jede bilo kakvu krv, neka se istrebi iz svoga naroda.’“ Gospod reče Mojsiju: „Reci narodu izrailjskom: ’Onaj ko prinosi Gospodu žrtvu mira, neka donese Gospodu deo od žrtve mira. Svojim rukama neka donese paljenu žrtvu Gospodu: salo s grudima. Grudi neka se podignu pred Gospodom kao žrtva dizanica, a sveštenik neka spali salo na žrtveniku. Grudi neka pripadnu Aronu i njegovim sinovima. Desnu plećku od žrtve mira daj svešteniku kao dar. Onome između Aronovih sinova koji prinosi krv i salo žrtve mira, neka pripadne desna plećka. Ja sam, naime, uskratio narodu izrailjskom grudi žrtve mira i plećku žrtvenoga dara, i dao ih Aronu, svešteniku, i njegovim sinovima. To im sleduje od naroda izrailjskog po večnoj uredbi.’“ To je deo određen za Arona i njegove sinove od žrtava koje se pale Gospodu, na dan kada se uvode u službu kao sveštenici Gospodnji. Ovo je Gospod zapovedio Izrailjcima da im daju na dan njihovog pomazanja po večnoj uredbi za sve njihove naraštaje. To je zakon za žrtvu svespalnicu, za žitnu žrtvu, za žrtvu za greh, za žrtvu za prestup, za žrtvu posvećenja, i za žrtvu mira, koji je Gospod dao Mojsiju na gori Sinaju, na dan kad je zapovedio narodu izrailjskom da prinosi svoje žrtve Gospodu u Sinajskoj pustinji.

3. Mojsijeva 7:13-38 Нови српски превод (NSP)

Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра. Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу. Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“ Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“ Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“ То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје. То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.

3. Mojsijeva 7:13-38 Sveta Biblija (SRP1865)

Osim kolaèa hljeb kiseli neka prinese za prinos svoj sa žrtvom zahvalnom, kojom zahvaljuje. I od svega što prinosi neka prinese po jedno za žrtvu podignutu Gospodu; i to æe biti onoga sveštenika koji pokropi krvlju od žrtve zahvalne. A meso od žrtve zahvalne, kojom se zahvaljuje, neka se pojede onaj dan kad se prinese; i neka ne ostaje ništa do jutra. Ako li prinese žrtvu radi zavjeta ili od volje, neka se jede onaj dan kad se prinese; ako što ostane, neka se pojede sjutradan. Ako li što mesa od te žrtve ostane do treæega dana, neka se sažeže ognjem. Ako li bi ko treæi dan jeo mesa od žrtve zahvalne, neæe biti ugodan onaj koji je prinio, niti æe mu se ona primiti, nego æe biti mrska, i ko bi je god jeo, nosiæe grijeh svoj. I meso koje bi se dotaklo èega neèistoga, da se ne jede, nego neka se sažeže ognjem; a drugo meso može jesti ko je god èist. A ko bi jeo mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, a ne bi bio èist, taj da se istrijebi iz naroda svojega. I ko se dotakne èega neèistoga, ili neèista èovjeka ili neèista živinèeta, ili kojega mu drago gada neèistoga, pa jede mesa od žrtve zahvalne prinesene Gospodu, taj da se istrijebi iz naroda svojega. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola ni od ovce ni od koze. Može se uzeti za svaku potrebu salo od živinèeta koje crkne ili ga zvjerka razdre; ali ga ne jedite; Ko li bi jeo salo od stoke koju prinosi èovjek na žrtvu ognjenu Gospodu, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni od ptice niti od kojega živinèeta. Svaki koji bi jeo kakovu krv, neka se istrijebi iz naroda svojega. Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ko prinosi žrtvu svoju zahvalnu Gospodu, neka donese Gospodu prinos svoj od žrtve zahvalne. Svojim rukama neka donese što se sažiže Gospodu, salo s grudima neka donese, i grudi neka se obrnu tamo i amo na žrtvu pred Gospodom. A sveštenik neka zapali salo na oltaru, grudi pak nek budu Aronu i sinovima njegovijem. I desno pleæe od svojih žrtava zahvalnih podajte svešteniku da bude žrtva podignuta. A koji izmeðu sinova Aronovijeh prinese krv i salo od žrtve zahvalne, njemu neka bude desno pleæe. Jer grudi što se obræu i pleæe što se podiže uzeh od sinova Izrailjevih od svijeh njihovijeh žrtava zahvalnih, i dadoh Aronu svešteniku i sinovima njegovijem zakonom vjeènim da se uzimaju od sinova Izrailjevih. To je pomazanoga Arona i pomazanih sinova njegovijeh od ognjenih žrtava Gospodnjih od dana kad ih dovede da vrše službu sveštenièku Gospodu. To zapovjedi Gospod da im od dana kad ih pomaza daju sinovi Izrailjevi zakonom vjeènim od koljena na koljeno. To je zakon za žrtvu paljenicu, za dar, za žrtvu radi grijeha i za žrtvu radi prijestupa, i za osveštanje i za žrtvu zahvalnu, Što je Gospod zapovjedio Mojsiju na gori Sinajskoj kad zapovjedi sinovima Izrailjevim u pustinji Sinajskoj da prinose žrtve svoje Gospodu.