3. Мојсијева 7:13-38

Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра. Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу. Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“ Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“ Господ рече Мојсију: „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“ То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје. То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.