3. Mojsijeva 27:2-34
3. Mojsijeva 27:2-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Кажи синовима Израиљевим и реци им: ‘Ако је неко заветовао Господу живот, ти процени. Овако процени: мушкарац од двадесет до шездесет година – педесет сикала сребра по храмовном сиклу. Жену процени тридесет сикала. Ако је од двадесет година, процени мушко двадесет сикала, а женско десет сикала. Ако је од једног месеца до пет година, процени мушко пет сикала сребра, а женско процени три сикла сребра. Ако је шездесет година и више, ако је мушко, процени петнаест сикала, а женско десет сикала. Ако је неко сиромашан па не може да плати процену, нека га доведу пред свештеника да га процени. Свештеник нека процени колико може дати тај који се заветовао. Ако је заветована животиња која се приноси Господу, онда је све што се приноси Господу – свето. Он не може накнадити или заменити ни добро за рђаво, ни рђаво за добро. Ако неко замени животињу другом, онда је и она која је заветована и она која замењује – света. Ако је заветована нечиста животиња од оних које се не приносе Господу, нека се та животиња доведе пред свештеника. Нека је он процени, била добра или рђава. Како процени свештеник, тако нека буде. Ако би хтео да је откупи, нека дода једну петину цене. Ако неко заветом посвети кућу своју Господу, нека свештеник процени да ли је добра или лоша. Како је процени свештеник, тако нека буде. Ако онај који је заветовао своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину и нека буде његова. Ако неко заветује део земље са свога имања Господу, процени га по усеву: један гомор усева јечма – педесет сикала сребра. Ако заветује њиву своју опросне године, нека остане ова процена. Ако заветује њиву своју после Јубиларне године, и према томе смањи процену. Ако онај који се заветовао хоће да откупи њиву своју, нека дода једну петину процене и нека буде његова. Ако не откупи њиву а прода је другима, не може се више откупити. Кад та њива буде ослобођена Јубиларне године, нека се посвети Господу као заветована њива и нека припадне свештенику. Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, а није наследство његово, нека му свештеник израчуна цену до Јубиларне године. Тога дана нека је плати као дар посвећен Господу. У Јубиларној години нека се врати њива ономе од кога је купљена, чије је наследство та њива. Свака процена нека буде према храмовном сиклу: један сикал има двадесет гера. Међутим, нико нека не заветује првенце од стоке. Првенци већ припадају Господу било од крупне или ситне стоке. Ако су нечисте животиње, нека их откупи према процени и нека дода једну петину. Ако се не откупи, нека се прода према процени. Ништа од заветованог што неко под заклетвом посвети Господу од свог власништва, било човек, животиња или њиве своје, нека се не продаје нити откупљује. Све што је под заклетвом посвећено велика је светиња пред Господом. Ниједна особа посвећена заклетвом не сме се откупити, него се мора погубити. Сваки десетак са земље од усева с њива и од плодова с дрвећа припада Господу. То је Господу посвећено. Ако неко хоће да откупи свој десетак, нека дода једну петину вредности. Десетак од крупне или ситне стоке, свако десето које прође испод штапа пастирског, нека се посвети Господу. Нека се не гледа да ли је добро или лоше и нека се не замењује. Ако се замени, нека и једно и друго буду посвећени и нека се не откупљују.’” То су заповести које Господ даде Мојсију на Синајској гори за синове Израиљеве.
3. Mojsijeva 27:2-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност, одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела сребра, према тежини светилишног шекела, а вредност жене тридесет шекела. Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела за мушко, а десет шекела за женско. Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела сребра за мушко, а три шекела за женско. Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела за мушкарца, а десет шекела за жену. Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати. »‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света. Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете. Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника, а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде. Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину. »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане. Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова. »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер семена јечма. Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност. Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена. Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова. Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи. Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво. Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине, нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ. У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље. Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера. »‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада. Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности. »‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето. Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби. »‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето. Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину. Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ. Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘« То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.
3. Mojsijeva 27:2-34 Novi srpski prevod (NSPL)
„Govori Izrailjcima i reci im: ’Ako neko zavetuje Gospodu osobu, ali hoće da se otkupi, ovako ćeš vršiti procenu: muškarca između dvadeset i šezdeset godina starosti proceni na pedeset srebrnih šekela prema hramskom šekelu. Ako se radi o ženi proceni je na trideset šekela. Muško između pet i dvadeset godina starosti proceni na dvadeset srebrnih šekela, a žensko na deset šekela. Muško između mesec dana i pet godina starosti proceni na pet srebrnih šekela, a žensko na tri srebrna šekela. Muško od šezdeset godina i starije proceni na petnaest šekela, a žensko na deset šekela. Ukoliko osoba ne može da plati procenjenu vrednost, neka dođe k svešteniku, koji će ga proceniti; sveštenik će proceniti onoga koji čini zavet prema njegovim mogućnostima. Ako neko donosi živinče kao prinos Gospodu, što god se daje Gospodu, sveto je. Dobro živinče se ne sme nadomestiti, niti zameniti za loše, ili loše živinče za dobro. Ako se jedno živinče zameni drugim, tada će i zavetovano i zamenjeno biti sveto. Ako je živinče nečisto, te nije od onih koje se mogu prineti Gospodu, neka ga donese pred sveštenika. Neka ga sveštenik proceni prema tome da li je dobro ili loše. Kakvu mu vrednost sveštenik odredi, tako će biti. Ako vlasnik hoće da ga otkupi, neka doda jednu petinu na procenjenu vrednost. Ako neko zavetuje svoju kuću Gospodu, neka sveštenik proceni kuću prema tome da li je dobra ili loša. Kakvu mu vrednost sveštenik odredi, tako će biti. Ukoliko onaj koji zavetuje svoju kuću hoće da je otkupi, neka doda jednu petinu na procenjeni iznos, i biće njegova. Ako neko zavetuje Gospodu jednu njivu od svog porodičnog imanja, proceni je prema količini semena koje ide u setvu: za jedan homer ječmenog semena pedeset srebrnih šekela. Ako zavetuje svoju njivu u oprosnoj godini, procenjena vrednost ostaje ista. Ako svoju njivu zavetuje nakon oprosne godine, sveštenik će proračunati cenu prema broju godina koje preostaju do naredne oprosne godine, pa će se njena procenjena vrednost srazmerno umanjiti. Ako onaj koji zavetuje njivu poželi da je otkupi, neka doda jednu petinu na procenjenu vrednost, i biće njegova. U slučaju da ne otkupi njivu, nego je proda drugome, više je ne može otkupiti. Kad njiva bude oslobođena u oprosnoj godini, neka bude posvećena kao njiva zavetovana Gospodu i postane sveštenikova imovina. Ako neko zavetuje Gospodu njivu koju je kupio, ali nije deo njegovog porodičnog imanja, neka sveštenik proračuna njenu vrednost prema proceni do oprosne godine, i neka istoga dana isplati procenjeni iznos kao stvar posvećenu Gospodu. U oprosnoj godini njiva će se vratiti onome od koga ju je kupio; onome koji drži njivu u posedu. Svaka procena će se vršiti prema hramskom šekelu: u jednom šekelu ima dvadeset gera. Prvina stoke, pošto je prvina, pripada Gospodu, i zato se ne može zavetovati. Bilo vo ili ovca, ono pripada Gospodu. Ako je to jedna od nečistih životinja, ona se može otkupiti po procenjenoj vrednosti dodavši petinu cene. Ako se ne otkupi, neka se proda po procenjenoj vrednosti. Šta god neko ima, pa zavetom posveti Gospodu, bilo to osoba, živinče, ili njiva na porodičnom imanju, ne sme se prodati, niti otkupiti. Sve što je zavetom posvećeno, najsvetije je Gospodu. Nijedna osoba, koja je određena za kleto uništenje, ne sme se otkupiti: mora svakako da se pogubi. Desetak od svakog zemaljskog semena i od plodova sa stabala pripada Gospodu: to je sveto Gospodu. Ako neko hoće da otkupi deo svog desetka, neka doda na to petinu cene. Desetak od sve krupne i sitne stoke, svako deseto od onog što prolazi ispod pastirskog štapa, neka bude sveto Gospodu. Neka niko ne ispituje je li dobro ili loše, i neka se ne zamenjuje. A ako se zameni, tada će i prvo i zamenjeno biti sveto; ne sme se otkupiti.’“ Ovo su zapovesti koje je Gospod dao Mojsiju za Izrailjce na Sinajskoj gori.
3. Mojsijeva 27:2-34 Нови српски превод (NSP)
„Говори Израиљцима и реци им: ’Ако неко заветује Господу особу, али хоће да се откупи, овако ћеш вршити процену: мушкарца између двадесет и шездесет година старости процени на педесет сребрних шекела према храмском шекелу. Ако се ради о жени процени је на тридесет шекела. Мушко између пет и двадесет година старости процени на двадесет сребрних шекела, а женско на десет шекела. Мушко између месец дана и пет година старости процени на пет сребрних шекела, а женско на три сребрна шекела. Мушко од шездесет година и старије процени на петнаест шекела, а женско на десет шекела. Уколико особа не може да плати процењену вредност, нека дође к свештенику, који ће га проценити; свештеник ће проценити онога који чини завет према његовим могућностима. Ако неко доноси живинче као принос Господу, што год се даје Господу, свето је. Добро живинче се не сме надоместити, нити заменити за лоше, или лоше живинче за добро. Ако се једно живинче замени другим, тада ће и заветовано и замењено бити свето. Ако је живинче нечисто, те није од оних које се могу принети Господу, нека га донесе пред свештеника. Нека га свештеник процени према томе да ли је добро или лоше. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. Ако власник хоће да га откупи, нека дода једну петину на процењену вредност. Ако неко заветује своју кућу Господу, нека свештеник процени кућу према томе да ли је добра или лоша. Какву му вредност свештеник одреди, тако ће бити. Уколико онај који заветује своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину на процењени износ, и биће његова. Ако неко заветује Господу једну њиву од свог породичног имања, процени је према количини семена које иде у сетву: за један хомер јечменог семена педесет сребрних шекела. Ако заветује своју њиву у опросној години, процењена вредност остаје иста. Ако своју њиву заветује након опросне године, свештеник ће прорачунати цену према броју година које преостају до наредне опросне године, па ће се њена процењена вредност сразмерно умањити. Ако онај који заветује њиву пожели да је откупи, нека дода једну петину на процењену вредност, и биће његова. У случају да не откупи њиву, него је прода другоме, више је не може откупити. Кад њива буде ослобођена у опросној години, нека буде посвећена као њива заветована Господу и постане свештеникова имовина. Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, али није део његовог породичног имања, нека свештеник прорачуна њену вредност према процени до опросне године, и нека истога дана исплати процењени износ као ствар посвећену Господу. У опросној години њива ће се вратити ономе од кога ју је купио; ономе који држи њиву у поседу. Свака процена ће се вршити према храмском шекелу: у једном шекелу има двадесет гера. Првина стоке, пошто је првина, припада Господу, и зато се не може заветовати. Било во или овца, оно припада Господу. Ако је то једна од нечистих животиња, она се може откупити по процењеној вредности додавши петину цене. Ако се не откупи, нека се прода по процењеној вредности. Шта год неко има, па заветом посвети Господу, било то особа, живинче, или њива на породичном имању, не сме се продати, нити откупити. Све што је заветом посвећено, најсветије је Господу. Ниједна особа, која је одређена за клето уништење, не сме се откупити: мора свакако да се погуби. Десетак од сваког земаљског семена и од плодова са стабала припада Господу: то је свето Господу. Ако неко хоће да откупи део свог десетка, нека дода на то петину цене. Десетак од све крупне и ситне стоке, свако десето од оног што пролази испод пастирског штапа, нека буде свето Господу. Нека нико не испитује је ли добро или лоше, и нека се не замењује. А ако се замени, тада ће и прво и замењено бити свето; не сме се откупити.’“ Ово су заповести које је Господ дао Мојсију за Израиљце на Синајској гори.
3. Mojsijeva 27:2-34 Sveta Biblija (SRP1865)
Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: kad ko zavjetuje dušu svoju Gospodu, ti ga ucijeni: A ovako æeš cijeniti: muško od dvadeset godina do šezdeset cijeniæeš pedeset sikala srebra, po siklu svetom. Ako bude žensko, cijeniæeš trideset sikala. Ako je od pet do dvadeset godina, cijeniæeš muško dvadeset sikala a žensko deset sikala. Ako je od jednoga mjeseca do pet godina, cijeniæeš muško pet sikala srebra, a žensko æeš cijeniti tri sikla srebra. Ako li bude od šezdeset godina i više, ako je muško, cijeniæeš petnaest sikala, a žensko deset sikala. Ako je siromah da ne može platiti cijene, onda neka doðe k svešteniku da ga ucijeni sveštenik, i prema onome što može dati koji se zavjetovao, neka ga sveštenik ucijeni. Ako bi zavjetovao živinèe od onijeh što se prinose Gospodu, što god da Gospodu, sveto je. Da ga ne promijeni ni dade drugo za ono, ni dobro za rðavo, ni rðavo za dobro; ako li bi kako promijenio živinèe, onda æe biti sveto i ono i drugo koje je dao za ono. Ako li bi zavjetovao živinèe neèisto od onijeh što se ne prinose Gospodu, neka se dovede živinèe pred sveštenika; I neka ga precijeni sveštenik, bilo dobro ili rðavo; i kako ga precijeni sveštenik, tako da bude. Ako bi ga htio otkupiti, neka na cijenu tvoju dometne još peti dio. Kad bi ko zavjetovao kuæu svoju, da je sveta Gospodu, neka je precijeni sveštenik, bila dobra ili rðava; kako je precijeni sveštenik, tako da bude. Ako bi onaj koji zavjetuje htio otkupiti kuæu svoju, neka na cijenu tvoju dometne još peti dio, pa neka je njegova. Ako bi ko zavjetovao Gospodu dio njive svoje, cijeniæeš je prema usjevu: gomer jeèma gdje se posije, cijeniæeš pedeset sikala srebra. Ako bi od oprosne godine zavjetovao njivu svoju, neka ostane po tvojoj cijeni. Ako li poslije oprosne godine zavjetuje njivu svoju, tada neka mu sveštenik proraèuna novce prema broju godina koje ostaju do oprosne godine, i neka se odbije od tvoje cijene. I ako bi htio otkupiti njivu svoju onaj ko je zavjetuje, neka dometne na cijenu tvoju još peti dio, i neka bude njegova. Ali ako ne otkupi njive, i njiva se proda drugome, ne može se više otkupiti; Nego æe ona njiva, kad se oprosti oprosne godine, biti sveta Gospodu, kao njiva zavjetovana, sveštenikova neka bude. Ako li bi ko zavjetovao Gospodu njivu kupljenu, koja nije dostojanje njegovo, Sveštenik neka mu proraèuna cijenu do godine oprosne, i neka u onaj dan da tu cijenu da bude stvar sveta Gospodu. A godine oprosne da se vrati njiva onome od koga je kupljena, èije je dostojanje ona njiva. A svaka cijena tvoja neka bude na sikle svete, a u siklu ima dvadeset novaca. Ali prvina od stoke, koje su Gospodnje, niko da ne zavjetuje, bilo goveèe ili sitna stoka, jer je Gospodnje. Ako li bi bilo od životinja neèistijeh, onda neka otkupi po tvojoj cijeni dometnuv peti dio ozgo; ako li se otkupi, neka se proda po tvojoj cijeni. Ali ni jedna stvar zavjetovana, što ko zavjetuje Gospodu od èega mu drago što ima, od ljudi ili od stoke ili od njive svoje, da se ne prodaje ni otkupljuje; svaka stvar zavjetovana svetinja je nad svetinjama Gospodu. Živinèe zavjetovano, koje èovjek zavjetuje, da se ne otkupljuje, nego da se ubije. I svaki desetak zemaljski od usjeva zemaljskoga i od voæa, Gospodnji je, svetinja je Gospodu. Ali ko bi htio otkupiti što desetka svojega, neka na cijenu dometne još peti dio. I desetak od goveda i od sitne stoke, koje doðe pod štap pastirski deseto, da je sveto Gospodu. Da se ne bira dobro ni rðavo, ni da se mijenja; ako li bi se kakogod promijenilo, onda neka bude i ono i drugo promijenjeno sveta stvar, i da se ne otkupi. Ovo su zapovjesti koje zapovjedi Gospod Mojsiju za sinove Izrailjeve na gori Sinajskoj.