Левитска 27:2-34

„Кажи синовима Израиљевим и реци им: ‘Ако је неко заветовао Господу живот, ти процени. Овако процени: мушкарац од двадесет до шездесет година – педесет сикала сребра по храмовном сиклу. Жену процени тридесет сикала. Ако је од двадесет година, процени мушко двадесет сикала, а женско десет сикала. Ако је од једног месеца до пет година, процени мушко пет сикала сребра, а женско процени три сикла сребра. Ако је шездесет година и више, ако је мушко, процени петнаест сикала, а женско десет сикала. Ако је неко сиромашан па не може да плати процену, нека га доведу пред свештеника да га процени. Свештеник нека процени колико може дати тај који се заветовао. Ако је заветована животиња која се приноси Господу, онда је све што се приноси Господу – свето. Он не може накнадити или заменити ни добро за рђаво, ни рђаво за добро. Ако неко замени животињу другом, онда је и она која је заветована и она која замењује – света. Ако је заветована нечиста животиња од оних које се не приносе Господу, нека се та животиња доведе пред свештеника. Нека је он процени, била добра или рђава. Како процени свештеник, тако нека буде. Ако би хтео да је откупи, нека дода једну петину цене. Ако неко заветом посвети кућу своју Господу, нека свештеник процени да ли је добра или лоша. Како је процени свештеник, тако нека буде. Ако онај који је заветовао своју кућу хоће да је откупи, нека дода једну петину и нека буде његова. Ако неко заветује део земље са свога имања Господу, процени га по усеву: један гомор усева јечма – педесет сикала сребра. Ако заветује њиву своју опросне године, нека остане ова процена. Ако заветује њиву своју после Јубиларне године, и према томе смањи процену. Ако онај који се заветовао хоће да откупи њиву своју, нека дода једну петину процене и нека буде његова. Ако не откупи њиву а прода је другима, не може се више откупити. Кад та њива буде ослобођена Јубиларне године, нека се посвети Господу као заветована њива и нека припадне свештенику. Ако неко заветује Господу њиву коју је купио, а није наследство његово, нека му свештеник израчуна цену до Јубиларне године. Тога дана нека је плати као дар посвећен Господу. У Јубиларној години нека се врати њива ономе од кога је купљена, чије је наследство та њива. Свака процена нека буде према храмовном сиклу: један сикал има двадесет гера. Међутим, нико нека не заветује првенце од стоке. Првенци већ припадају Господу било од крупне или ситне стоке. Ако су нечисте животиње, нека их откупи према процени и нека дода једну петину. Ако се не откупи, нека се прода према процени. Ништа од заветованог што неко под заклетвом посвети Господу од свог власништва, било човек, животиња или њиве своје, нека се не продаје нити откупљује. Све што је под заклетвом посвећено велика је светиња пред Господом. Ниједна особа посвећена заклетвом не сме се откупити, него се мора погубити. Сваки десетак са земље од усева с њива и од плодова с дрвећа припада Господу. То је Господу посвећено. Ако неко хоће да откупи свој десетак, нека дода једну петину вредности. Десетак од крупне или ситне стоке, свако десето које прође испод штапа пастирског, нека се посвети Господу. Нека се не гледа да ли је добро или лоше и нека се не замењује. Ако се замени, нека и једно и друго буду посвећени и нека се не откупљују.’” То су заповести које Господ даде Мојсију на Синајској гори за синове Израиљеве.