Plač Jeremijin 3:1-26
Plač Jeremijin 3:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ја сам човек који је упознао невољу од прута гнева његовог. Он ме је водио и одвео у таму, а не на светлост. Само ме притиска сваки дан и подиже руку своју. Учини да ми тело остари, кожа моја и поломи кости моје. Опколи ме и зазида, отровом ме прели, постави ме у таму као мртваце вечне, огради ме да не изађем, окове ми отежа. Кад вичем и преклињем, он одбија молитву моју. Преградио је путеве моје каменом тесаним, закрчио је стазе моје. Постао ми је као медвед у заседи, као лав у скровишту. Одвуче ме с путева мојих, раздера ме и уништи. Затегао је лук свој и поставио ме је као мету. Устрелио ме је у бубреге стрелама из тобоца његовог. Постадох подсмех целом народу свом, ругалица свакодневна. Горчином ме нахрани, пелином ме напоји. Поломи кременом зубе моје, пепелом ме посу. Одузе мир души мојој, не знам за срећу. Тада рекох: „Оде снага моја и надање у Господа.” Сети се невоље моје и страдања мога, пелина и горчине. Стално се тога сећа и вене душа моја. Ово чувам у срцу свом и зато се надам: нису нестале милости Господње, није нестало милосрђе његово. Понављају се сваког јутра, велика је истина твоја. Говори душа моја: „Господ је наследство моје, зато се у њега уздам.” Добар је Господ онима који се у њега уздају, души која га тражи. Добро је мирно чекати спасење Господње.
Plač Jeremijin 3:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ја сам човек који је видео невољу под шибом његовог беса. Он ме повео и натерао да ходам у тами, а не у светлости. Да, његова ме рука наново и наново ударала поваздан. Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио, опсео ме и окружио горчином и невољом. Натерао ме да боравим у тами попут оних који су давно помрли. Оградио ме зидом, да не могу да изађем, тешким ланцима ме оковао. Па и кад вичем или запомажем, он се о моју молитву оглушује. Запречио ми путеве тесаним каменом, моје стазе искривио. Као медвед у заседи, као лав у скровишту, одвукао ме с пута и растргнуо, па оставио беспомоћног. Свој лук је натегао и ставио ме својим стрелама за мету. Бубреге ми је испробадао стрелама из свога тоболца. Постадох предмет подсмеха свем своме народу, поваздан ми певају ругалице. Чемером ме наситио и пеленом напојио. Зубе ми је каменицама поломио, у прашину ме угазио. Мојој души мир је одузет, заборавих шта значи срећа. Зато рекох: »Нестаде моја снага и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.« Сећам се своје невоље и лутања, пелена и отрова, сећам их се добро, и душа ми је потиштена. Али ово дозивам у памет и зато се надам: Не престаје љубав ГОСПОДЊА, нема краја његовој самилости, обнављају се свакога јутра. Верност је твоја велика. »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже, »зато ћу га чекати.« Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују, ономе који га тражи; добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.
Plač Jeremijin 3:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Ja sam čovek koji je upoznao bedu; iskusio sam kako Bog kažnjava. Mene odvede, mene primora; hodam bez svetlosti, a tmina sve gušća. Lično mene on bije i tuče, njegovi udarci ne prestaju. Meso mi se cepa, koža mi puca; on lomi kosti moje. U ropski me jaram upregao, teškoće je na mene navalio, naterao da živim u tmini, mrtvac zatvoren doveka. Zazida me, izlaza mi nema; ja sam sužanj s teškim okovima. Vičem, vapim da mi on pomogne, ali on mi molitvu odbija. Tesanim kamenom me je zazidao, na sve strane zakrčio drumove, puteve. Kao medved na me vreba, kao lav se na me baca. Po bespuću goni me i komada, ostavlja me da bih tamo umro. Zapinje luk svoj i gađa, kao da sam ja meta njegovih strela. U nutrinu strele mi je sasuo, u moje telo duboko ih zario. Narod mi se vazda podsmeva, za porugu služim svima. On gorčinom mene hrani, pelenom me on napaja. Tera me da grizem kamen i zube moje lomi; u pepeo mene zakopava. Zaboravih šta je mir i zdravlje, više ne znam šta je život dobri. Nema meni još mnogo življenja, iščezla je moja nada u Gospoda. Mislim na svoje muke i potucanja, to mi je slično pelenu, slično otrovu. Mislim na to bez prestanka, duša moja sahne u meni. Nevolju nosim u srcu svome, ali gajim nadu u mislima: Nije nas nestalo jer nije prestala ljubav Gospodnja, jer nije presušilo milosrđe njegovo, oni se obnavljaju svakog jutra, vernost mu je zajamčena kao izlazak sunca. Kad Gospoda imam, ništa mi ne treba, i zato se uzdam u njega. Gospod je dobar prema čoveku koji se u Boga uzda, koji ga traži. Dobro je čekati ga smireno, očekivati spasenje od Gospoda.
Plač Jeremijin 3:1-26 Нови српски превод (NSP)
Ја сам човек који је упознао беду; искусио сам како Бог кажњава. Мене одведе, мене примора; ходам без светлости, а тмина све гушћа. Лично мене он бије и туче, његови ударци не престају. Месо ми се цепа, кожа ми пуца; он ломи кости моје. У ропски ме јарам упрегао, тешкоће је на мене навалио, натерао да живим у тмини, мртвац затворен довека. Зазида ме, излаза ми нема; ја сам сужањ с тешким оковима. Вичем, вапим да ми он помогне, али он ми молитву одбија. Тесаним каменом ме је зазидао, на све стране закрчио друмове, путеве. Као медвед на ме вреба, као лав се на ме баца. По беспућу гони ме и комада, оставља ме да бих тамо умро. Запиње лук свој и гађа, као да сам ја мета његових стрела. У нутрину стреле ми је сасуо, у моје тело дубоко их зарио. Народ ми се вазда подсмева, за поругу служим свима. Он горчином мене храни, пеленом ме он напаја. Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи; у пепео мене закопава. Заборавих шта је мир и здравље, више не знам шта је живот добри. Нема мени још много живљења, ишчезла је моја нада у Господа. Мислим на своје муке и потуцања, то ми је слично пелену, слично отрову. Мислим на то без престанка, душа моја сахне у мени. Невољу носим у срцу своме, али гајим наду у мислима: Није нас нестало јер није престала љубав Господња, јер није пресушило милосрђе његово, они се обнављају сваког јутра, верност му је зајамчена као излазак сунца. Кад Господа имам, ништа ми не треба, и зато се уздам у њега. Господ је добар према човеку који се у Бога узда, који га тражи. Добро је чекати га смирено, очекивати спасење од Господа.
Plač Jeremijin 3:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Ja sam èovjek koji vidjeh muku od pruta gnjeva njegova. Odvede me i opravi me u tamu a ne na vidjelo. Samo se na me obraæa, obraæa ruku svoju po vas dan. Uèini, te mi ostarje tijelo i koža, potr kosti moje. Zazida me, i optoèi me žuèju i mukom. Posadi me u tamu kao umrle odavna. Ogradi me da ne izaðem, i metnu na me teške okove. Kad vièem i vapijem, odbija molitvu moju. Zagradi putove moje tesanijem kamenom, i prevrati staze moje. Posta mi kao medvjed u zasjedi, kao lav u potaji. Pomete putove moje, i razdrije me, i uništi me. Nateže luk svoj, i metnu me strijeli za biljegu. Ustrijeli me u bubrege strijelama iz tula svojega. Postah potsmijeh svemu narodu svojemu i pjesma njihova po vas dan. Nasiti me gorèinom, opoji me pelenom. Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo. Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro. I rekoh: propade sila moja i nadanje moje od Gospoda. Opomeni se muke moje i jada mojega, pelena i žuèi. Duša se moja opominje bez prestanka, i poništila se u meni. Ali ovo napominjem srcu svojemu, te se nadam: Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvijem, jer milosrða njegova nije nestalo. Ponavlja se svako jutro; velika je vjera tvoja. Gospod je dio moj, govori duša moja; zato æu se u njega uzdati. Dobar je Gospod onima koji ga èekaju, duši, koja ga traži. Dobro je mirno èekati spasenje Gospodnje.