Knjiga o Jovu 6:1-30
Knjiga o Jovu 6:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јов одговори и рече: „О, кад би могла да се измери патња моја и мука моја да се на вагу стави! Оне би претегле песак морски, зато су ми речи непромишљене. Стреле Свемогућег су у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ме ударају. Риче ли дивљи магарац на сочној паши? Муче ли во код хране своје? Може ли се јести бљутаво, без соли? Има ли сласти у беланцету јајета? Чега се душа моја гадила, то ми је у болести храна. О, кад би ми се испунило то што желим и кад би ми Бог испунио оно чему се надам! Кад би Бог хтео да ме уништи! Кад би махнуо руком својом да ме сатре! То би ми била утеха, могао бих да поскочим, иако сам у мукама тешким, што се нисам противио одлукама светим. Имам ли снаге да издржим? Какав крај да ишчекујем? Да ли је снага моја као снага камена? Да ли је тело моје од бронзе? Има ли ми још помоћи? Зар није спасење далеко од мене? Напаћеном треба милост пријатеља иако је одбацио страх од Свемогућег. Браћа моја ме изневерише као поток, као набујали потоци пролазе. Они су мутни од леда, у њима је снег. Кад је топло, они пресуше, кад се загреју, нестају из корита свог. Каравани скрећу с путева својих, лутају и губе се. Каравани из Теме гледали су их, путници из Севе ослањали су се на њих. Међутим, преварили су се у надању свом, кад су дошли, били су преварени. Тако сте сада и ви мени. Видели сте патњу моју и уплашили сте се. Да ли сам вам икад рекао дајте ми нешто? Поклоните ми од свог имања? Избавите ме из руке непријатељеве, ослободите ме из руке насилника? Поучите ме и ја ћу ћутати. Објасните ми у чему сам погрешио. Како су тешке речи истините, али чему води прекоревање? Мислите ли да укорите речи и да говор очајника разноси ветар? Сиротог нападате, ближње своје осуђујете! Зато сад погледајте ме! Зар ћу вас у лице лагати? Промените мишљење да не буде неправде. Размислите, ја сам у праву! Има ли неправде на језику мом? Нисам ли окусио несрећу?
Knjiga o Jovu 6:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Јов одговори: »О, кад би се моја тескоба могла измерити и сав мој јад ставити на кантар! Били би тежи од свег морског песка. Зато су ми речи брзоплете. У мени су стреле Свесилнога, мој дух њихов отров пије. Божије страхоте на мене се устремиле. Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве? Зар во муче кад има крме? Зар се бљутаво јело једе без соли? Зар има сласти у беланцету? Нећу то да је једем, од тога ми је мука. »О, кад би ми молба била услишена, кад би ми Бог дао оно за чим чезнем! О, кад би Бог хтео да ме сатре, да замахне руком и да ме уништи! Онда бих бар још имао ту утеху да грчећи се од бола нисам речи Светога порекао. Какву снагу имам, да бих се још надао? Шта ме чека на крају, да бих истрајао? Зар имам снагу камена? Зар ми је тело од бронзе? Зар се могу сâм на себе ослонити, сад кад ми је сваки успех ускраћен? Ко нема љубави према пријатељу одбацује и страх од Свесилнога. Али, моја браћа су непоуздана као поток без сталнога тока, као потоци који се изливају мутни од леда и растопљеног снега, који у сушно доба престају да теку и од жеге нестају из корита. С пута свога корита скрећу, залазе у празно и пропадају. Каравани из Теме их траже, путници из Сабе им се надају. И разочарају се, јер су се уздали, кад стигну до њих, виде да су се преварили. Ви сте мени постали такви – видели сте страхоту, и уплашили се. Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто, дајте мито за мене од свог богатства, избавите ме из руку непријатеља, спасите ме из канџи безочнога‘? Поучите ме, и ућутаћу. Покажите ми где сам погрешио. Како боле речи искрене! Али, на шта то циљају ваши прекори? Зар мислите речи да прекорите кад су ветар речи очајника? За сироче бисте бацали коцку и својим пријатељем трговали. Сада ме, молим вас, погледајте: зар бих вас лагао у лице? Попустите, не будите неправедни, размислите: о мојој праведности је реч. Зар ми је зло на језику? Зар моја уста не разликују лажи?
Knjiga o Jovu 6:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
A Jov je odgovorio ovim rečima: „O, kad bi se tuga moja izmeriti mogla na terazijama, sa svom nesrećom mojom! Od peska morskog bila bi teža i zato su reči moje nepromišljene. Evo, strele su Svemoćnoga u meni i njihov otrov duh moj ispija. Božiji su se užasi postrojili protiv mene. Njače li divlji magarac kraj ispaše? Muče li vo pokraj hrane svoje? Jede li se neosoljeno jelo? Ukusno li je belance jajeta? Ni da taknem tako nešto nisam hteo, a sad mi se hrana moja ogadila. Eh, kad bi se ispunila moja molba i dao mi Bog čemu se nadam! Kad bi hteo Bog da me skrši, da zamahne rukom svojom i sreže me! I dalje bi za mene to uteha bila, skakao bih veselo i u muci kojoj nema olakšanja, jer nisam prećutao reči Svetoga. A u čemu je to moja snaga da bih istrajao? I kakav je to moj kraj, pa da mi se duša strpi? Jesam li snažan kao što je kamen snažan? Da nije moje telo od bronze? Nije li svaka snaga u meni nestala? Iz mene je istrgnut svaki napredak. Ko uskraćuje milost očajniku, prijatelju svome, odbacio je strah od Svemoćnoga. A moja su me braća izneverila kao potok nepostojan, ko potoci suvih korita mutnih od leda, na kojima se sneg krije. Kada se istope, oni nestanu. Kada je toplo, oni ispare sa svog mesta. Vijugaju staze njihovih tokova, odlaze u pustaru i nestaju. Pogledom ih traže karavani Teme i putnici iz Save željno ih pogledaju. I posramili su se, jer su se pouzdali, došli su do njih i razočarali se. A sada ste vi za mene takvi – nikakvi – videli ste užas i prepali se! Da li sam vama rekao: ’Dajte! Od svoga imanja dajte otkup za mene; izbavite me iz ruku zlotvora, otkupite me iz ruku okrutnih?!’ Naučite me, pa ću da zaćutim. Objasnite mi šta sam sagrešio. Kako su bolne reči prikladne! Ali koga to vaš prekor prekoreva? Jelʼ mislite reči da prekorite i vetar očajnikovih žalopojki? Pa vi biste i siroče oborili i pogađali se za prijatelja svoga! Zato budite voljni da me pogledate, da li ću vas lagati u lice. Molim vas, okanite se, nek ne bude nepravde! Prođite se, pravednost je moja još uvek ovde! Ima li nepravde na jeziku mome? Zar usta moja ne prepoznaju zlo?
Knjiga o Jovu 6:1-30 Нови српски превод (NSP)
А Јов је одговорио овим речима: „О, кад би се туга моја измерити могла на теразијама, са свом несрећом мојом! Од песка морског била би тежа и зато су речи моје непромишљене. Ево, стреле су Свемоћнога у мени и њихов отров дух мој испија. Божији су се ужаси постројили против мене. Њаче ли дивљи магарац крај испаше? Муче ли во покрај хране своје? Једе ли се неосољено јело? Укусно ли је беланце јајета? Ни да такнем тако нешто нисам хтео, а сад ми се храна моја огадила. Ех, кад би се испунила моја молба и дао ми Бог чему се надам! Кад би хтео Бог да ме скрши, да замахне руком својом и среже ме! И даље би за мене то утеха била, скакао бих весело и у муци којој нема олакшања, јер нисам прећутао речи Светога. А у чему је то моја снага да бих истрајао? И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи? Јесам ли снажан као што је камен снажан? Да није моје тело од бронзе? Није ли свака снага у мени нестала? Из мене је истргнут сваки напредак. Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме, одбацио је страх од Свемоћнога. А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан, ко потоци сувих корита мутних од леда, на којима се снег крије. Када се истопе, они нестану. Када је топло, они испаре са свог места. Вијугају стазе њихових токова, одлазе у пустару и нестају. Погледом их траже каравани Теме и путници из Саве жељно их погледају. И посрамили су се, јер су се поуздали, дошли су до њих и разочарали се. А сада сте ви за мене такви – никакви – видели сте ужас и препали се! Да ли сам вама рекао: ’Дајте! Од свога имања дајте откуп за мене; избавите ме из руку злотвора, откупите ме из руку окрутних?!’ Научите ме, па ћу да заћутим. Објасните ми шта сам сагрешио. Како су болне речи прикладне! Али кога то ваш прекор прекорева? Јел’ мислите речи да прекорите и ветар очајникових жалопојки? Па ви бисте и сироче оборили и погађали се за пријатеља свога! Зато будите вољни да ме погледате, да ли ћу вас лагати у лице. Молим вас, оканите се, нек не буде неправде! Прођите се, праведност је моја још увек овде! Има ли неправде на језику моме? Зар уста моја не препознају зло?
Knjiga o Jovu 6:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jov odgovori i reèe: O da bi se dobro izmjerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na mjerila! Pretegla bi pijesak morski; zato mi i rijeèi nedostaje. Jer su strijele svemoguæega u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote Božije udaraju na me. Rièe li divlji magarac kod trave? muèe li vo kod piæe svoje? Jede li se bljutavo bez soli? ima li slasti u biocu od jajca? Èega se duša moja nije htjela dotaknuti, to mi je jelo u nevolji. O da bi mi se ispunila molba, i da bi mi Bog dao što èekam! I da bi Bog htio satrti me, da bi mahnuo rukom svojom, i istrijebio me! Jer mi je još utjeha, ako i gorim od bola niti me žali, što nijesam tajio rijeèi svetoga. Kaka je sila moja da bih pretrpio? kakav li je kraj moj da bih produljio život svoj? Je li sila moja kamena sila? je li tijelo moje od mjedi? Ima li još pomoæi u mene? i nije li daleko od mene što bi me pridržalo? Nesretnomu treba milost prijatelja njegova, ali je on ostavio strah svemoguæega. Braæa moja iznevjeriše kao potok, kao bujni potoci proðoše, Koji su mutni od leda, u kojima se sakriva snijeg; Kad se otkrave, oteku; kad se zagriju, nestane ih s mjesta njihovijeh. Tamo amo svræu od putova svojih, idu u ništa i gube se. Putnici iz Teme pogledahu, koji iðahu u Sevu uzdahu se u njih; Ali se postidješe što se pouzdaše u njih, došavši do njih osramotiše se. Tako i vi postaste ništa; vidjeste pogibao moju, i strah vas je. Eda li sam vam rekao: dajte mi, ili od blaga svojega poklonite mi; Ili izbavite me iz ruke neprijateljeve, i iz ruke nasilnièke iskupite me? Pouèite me, i ja æu muèati; i u èemu sam pogriješio, obavijestite me. Kako su jake rijeèi istinite! Ali šta æe ukor vaš? Mislite li da æe rijeèi ukoriti, i da je govor èovjeka bez nadanja vjetar? I na sirotu napadate, i kopate jamu prijatelju svojemu. Zato sada pogledajte me, i vidite lažem li pred vama. Pregledajte; da ne bude nepravde; pregledajte, ja sam prav u tom. Ima li nepravde na jeziku mojem? ne razbira li grlo moje zla?