Knjiga o Jovu 29:1-10
Knjiga o Jovu 29:1-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јов настави говор и рече: „Ко може да ми врати протекле месеце, оне дане кад ме је Бог чувао? Над главом мојом сијала је светиљка његова, кроз таму сам ишао под светлошћу његовом. Какав сам био у данима зрелости моје, кад је пријатељство Божје било над шатором мојим? Уз мене је био Свемогући и деца моја око мене. У млеку су ми се ноге купале, а из стене излазили потоци уља. Кад сам излазио на врата градска, столицу своју сам на трг постављао. Кад би ме видели, младићи би се повлачили, а старци би устајали и стајали. Великаши су престајали да говоре, уста своја су руком прекривали. Управитељи су глас утишавали, језик би им прионуо за непца.
Knjiga o Jovu 29:1-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Потом Јов настави своју беседу и рече: »О, да су ми месеци који су протекли, дани кад ме је Бог чувао, кад ми је светиљка његова сијала над главом и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму, дани мог зрелог доба, кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало, кад је Свесилни још био са мном и моја деца ме окруживала, кад су моје стазе пливале у млеку, а из стена ми се потоци уља изливали. Кад сам долазио на градску капију и заузимао своје место на тргу, младићи би ме видели и уклањали се, а старци се дизали и остајали да стоје. Поглавари би прекидали разговор и уста покривали руком, гласови племићâ би утихнули, језик би им се за непце залепио.
Knjiga o Jovu 29:1-10 Novi srpski prevod (NSPL)
A Jov je nastavio svoje kazivanje ovim rečima: „O, kada bi mi bilo kao koji mesec ranije, kao u danima kada me je Bog čuvao; kada mi je svetlila njegova svetiljka nad glavom mojom, po njegovom svetlu kad sam mrakom išao; baš kakav sam bio u svojim jedrim danima, kada sam u šatoru svome s Bogom blizak bio; onda kad je Svemoćni sa mnom bio i deca moja oko mene! Tad sam noge u maslu prao i potoke ulja cedio mi kamen! A kada bih izašao na gradska vrata i na trg, stavio bih stolicu svoju; mladići bi me videli, pa bi se povukli, a starci bi ustajali i stajali; glavari bi priču prekidali, svoja usta rukom zatvarali; utihnuo bi glas vladara, jezik im se za nepce lepio.
Knjiga o Jovu 29:1-10 Нови српски превод (NSP)
А Јов је наставио своје казивање овим речима: „О, када би ми било као који месец раније, као у данима када ме је Бог чувао; када ми је светлила његова светиљка над главом мојом, по његовом светлу кад сам мраком ишао; баш какав сам био у својим једрим данима, када сам у шатору своме с Богом близак био; онда кад је Свемоћни са мном био и деца моја око мене! Тад сам ноге у маслу прао и потоке уља цедио ми камен! А када бих изашао на градска врата и на трг, ставио бих столицу своју; младићи би ме видели, па би се повукли, а старци би устајали и стајали; главари би причу прекидали, своја уста руком затварали; утихнуо би глас владара, језик им се за непце лепио.
Knjiga o Jovu 29:1-10 Sveta Biblija (SRP1865)
Još nastavi Jov besjedu svoju i reèe: O da bih bio kao preðašnjih mjeseca, kao onijeh dana kad me Bog èuvaše, Kad svijetljaše svijeæom svojom nad glavom mojom, i pri vidjelu njegovu hoðah po mraku, Kako bijah za mladosti svoje, kad tajna Božija bijaše u šatoru mom, Kad još bijaše svemoguæi sa mnom, i djeca moja oko mene, Kad se trag moj oblivaše maslom, i stijena mi toèaše ulje potocima, Kad izlažah na vrata kroz grad, i na ulici namještah sebi stolicu: Mladiæi videæi me uklanjahu se, a starci ustajahu i stajahu, Knezovi prestajahu govoriti i metahu ruku na usta svoja, Upravitelji ustezahu glas svoj i jezik im prianjaše za grlo.