YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga o Jovu 29

29
Jovova poslednja odbrana
1A Jov je nastavio svoje kazivanje ovim rečima:
2„O, kada bi mi bilo kao koji mesec ranije,
kao u danima kada me je Bog čuvao;
3kada mi je svetlila njegova svetiljka nad glavom mojom,
po njegovom svetlu kad sam mrakom išao;
4baš kakav sam bio u svojim jedrim danima,
kada sam u šatoru svome s Bogom blizak bio;
5onda kad je Svemoćni sa mnom bio
i deca moja oko mene!
6Tad sam noge u maslu prao
i potoke ulja cedio mi kamen!
7A kada bih izašao na gradska vrata i na trg,
stavio bih stolicu svoju;
8mladići bi me videli, pa bi se povukli,
a starci bi ustajali i stajali;
9glavari bi priču prekidali,
svoja usta rukom zatvarali;
10utihnuo bi glas vladara,
jezik im se za nepce lepio.
11Blaženim me zvalo uho što me je slušalo,
hvalilo me oko što me je gledalo;
12jer sam izbavljao ubogoga što ko bednik vapi,
sirotoga bez pomoći.
13Stradalnikov blagoslov bio je na meni,
a srcu sam udovice donosio pesmu.
14Pravednost bih uzimao, ona me je odevala;
pravda mi je moja bila ko odeća i ko turban.
15Slepome sam oči bio,
hromome sam noge bio.
16Otac sam bio ubogima,
neznanca sam na sudu branio.
17Lomio sam vilice zlotvoru,
iz usta mu žrtvu otimao.
18A pričao sam: ’U svome ću gnezdu da preminem,
umnožiću dane poput peska.
19Moj je koren dosezao vodu,
grane su moje preko noći rosne;
20Moja je slava u meni sveža,
u ruci je mojoj uvek mlad luk.’
21Čekali su ljudi da me čuju,
ćutali bi da čuju moj savet.
22Posle moje reči nisu uzvraćali,
po njima bi moj govor kapao.
23Ko na kišu čekali bi na me,
usta svoja otvarali kao da sam dažd prolećni.
24Verovali ne bi kad bih im se nasmejao
i vedrinu mog lica nisu potamnili.
25Put sam im birao, poput kneza sam sedeo;
bio sam kao car među četama,
kao onaj što žalosne teši.

Trenutno izabrano:

Knjiga o Jovu 29: NSPL

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi