Knjiga o Jovu 1:1-22
Knjiga o Jovu 1:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
U zemlji Uz je živeo čovek po imenu Jov. Bio je bez mane, čovek pravedan i bogobojazan koji se klonio zla. Rodilo mu se sedam sinova i tri ćerke. Imao je posed od sedam hiljada ovaca, tri hiljade kamila, pet stotina pari volova, pet stotina magarica i jako mnogo slugu. Bio je imućniji od svakoga na istoku. Elem, njegovi su sinovi odlazili na kućne gozbe koje su priređivali, svaki od njih u svoj dan. Slali su pozive svojim trima sestrama da sa njima piju i jedu. A kada bi se izređali dani gozbe, Jov je slao po njih da ih posveti. Ustajao bi rano ujutro i prinosio svespalnice za svakog od njih. Naime, govorio je Jov: „Možda su deca sagrešila i u svom srcu proklela Boga.“ I Jov je to radio svakog dana. Tek, jednog su dana Božiji sinovi došli i stali pred Gospoda, a među njih je došao i Satana. I Gospod reče Satani: „Odakle dolaziš?“ Satana odgovori Gospodu rečima: „Prolazio sam zemljom i obilazio sam je.“ Gospod reče Satani: „A jesi li uočio Jova, slugu moga, jer na zemlji nema čoveka koji je poput njega bez mane, pravedan, bogobojazan i koji se kloni zla?“ Satana je odgovorio Gospodu rečima: „Uzalud li se Jov Boga boji?! Zar ti nisi ogradio njega i kuću njegovu i sve što poseduje unaokolo? Blagoslovio si delo njegovih ruku i njegov se posed proširio po zemlji. Ali pruži ruku svoju i dirni mu u sve to što ima – neće li te u lice prokleti!“ Gospod je uzvratio Satani: „Dobro, sve što ima u tvojim je rukama. Samo njega rukom ne dotiči.“ Tada je Satana otišao iz Božijeg prisustva. Tako su jednog dana Jovovi sinovi i njegove ćerke jeli i pili vino u kući svog brata prvenca. Tada je Jovu došao glasnik i poručio: „Znaš, dok su volovi orali i magarice pasle kraj njih, banuli su Saveji i oteli ih! Sluge su pobili oštricom mača, samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“ I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Od Boga se vatra sručila s nebesa! Spalila je ovce i progutala sluge, samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“ I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Haldejci svrstani u tri čete su izvršili prepad na kamile! Oteli su ih, sluge su pobili oštricom mača i samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“ I dok je ovaj još govorio, došao je drugi s rečima: „Tvoji sinovi i tvoje ćerke su jeli i pili vino u kući svog brata prvenca. I gle, strahovit je vetar dunuo iz pravca pustinje! Udario je na četiri ugla kuće koja se srušila na decu i oni su izginuli! Samo sam ja jedini pobegao da ti javim!“ Jov je tada ustao i pocepao svoju odeću. Obrijao je svoju glavu, bacio se na tlo i poklonio. Rekao je: „Go sam izašao iz utrobe majke svoje i go ću da se vratim tamo! Gospod je dao – Gospod je uzeo! Blagosloveno neka je ime Gospodnje!“ Tako Jov u svemu ovome nije sagrešio i nije optužio Boga.
Knjiga o Jovu 1:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У земљи Узу живео је човек по имену Јов. Тај човек је био непорочан и исправан. Бога се бојао, а од зла се уклањао. Родило му се седам синова и три кћери. Имао је седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Тај човек био је моћнији од свих људи на Истоку. Синови његови састајали су се на гозбама сваки свога дана у кући. Позивали су и три сестре да једу и пију с њима. Кад би се изређали с гозбама, Јов би их позивао на очишћење. Устајао је рано и приносио жртве паљенице за сваког од њих. Јов је мислио: „Можда су сагрешила моја деца и у себи похулила на Бога.” Тако је Јов чинио сваки пут. Једног дана дођоше синови Божји да стану пред Господа. И Сатана дође међу њима. Господ упита Сатану: „Одакле долазиш?” Сатана одговори Господу говорећи: „Пролазио сам и обилазио земљу.” Тада рече Господ Сатани: „Јеси ли видео слугу мога Јова? Нема таквог човека на земљи. То је човек непорочан, исправан, који се боји Бога, а уклања се од зла.” Сатана одговори Господу говорећи: „Зар Јов има због чега да се боји Бога? Зар ниси ти оградио кућу његову и све што има? Дело руку његових благословио си и стока му се намножила на земљи. Међутим, пружи једном руку, дотакни све што има, па ће те у лице грдити?” Тада Господ рече Сатани: „Ево, све што има нека је у твојој власти, само на њега немој да дижеш руку своју.” Сатана оде од Господа. Једног дана синови и кћери Јовови јели су и пили у кући свог најстаријег брата. Тада дође гласник Јову и рече: „Волови су орали и магарице су пасле покрај њих. Тад нападоше Савејци, отеше их, а момке побише оштрим мачем. Једини сам ја утекао да бих ти јавио.” Још док је овај говорио, дође други и рече: „Огањ Божји паде с неба, спали овце и момке и уништи их. Само ја утекох да бих ти јавио.” Док је он говорио, дође следећи и рече: „Три чете Халдејаца нападоше камиле и отеше их. Момке побише оштрим мачем и само ја утекох да бих ти јавио.” Док је он говорио, дође следећи и рече: „Синови твоји и кћери твоје јели су и пили вино у кући брата свога најстаријег. И, гле, олуја силна се подиже из пустиње, удари у четири угла куће тако да она паде на децу, која погибоше. Само сам ја утекао да бих ти јавио.” Тада Јов устаде, раздера огртач свој и постриже косу. Паде ничице на земљу и поклони се. Затим рече: „Го сам изашао из утробе мајке своје, го ћу се тамо и вратити. Господ даде, Господ узе, Нека је благословено име Господње!” И поред свега, не сагреши Јов, нити рече безумље Богу.
Knjiga o Jovu 1:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. Имао је седам синова и три кћери и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку. Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио. Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана. »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану. А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.« »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.« »Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.« »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.« И Сатана оде од ГОСПОДА. Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече: »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу и рече: »Гô сам изашао из мајчине утробе, гô ћу и умрети. ГОСПОД дао, ГОСПОД и узео. Благословено име ГОСПОДЊЕ.« И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.
Knjiga o Jovu 1:1-22 Нови српски превод (NSP)
У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. Родило му се седам синова и три ћерке. Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку. Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана. Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“ Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“ Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“ Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“ Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“ Тада је Сатана отишао из Божијег присуства. Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“ И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“ Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. Рекао је: „Го сам изашао из утробе мајке своје и го ћу да се вратим тамо! Господ је дао – Господ је узео! Благословено нека је име Господње!“ Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.
Knjiga o Jovu 1:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
Bijaše èovjek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj èovjek bijaše dobar i pravedan, i bojaše se Boga, i uklanjaše se oda zla. I rodi mu se sedam sinova i tri kæeri. I imaše stoke sedam tisuæa ovaca i tri tisuæe kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, i èeljadi veoma mnogo; i bijaše taj èovjek najveæi od svijeh ljudi na istoku. I sinovi njegovi sastajahu se i davahu gozbe kod kuæe, svaki svoga dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima. I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osveæivaše ih, i ustajuæi rano prinošaše žrtve paljenice prema broju svijeh njih; jer govoraše Jov: može biti da su se ogriješili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako èinjaše Jov svaki put. A jedan dan doðoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a meðu njih doðe i Sotona. I Gospod reèe Sotoni: otkuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i reèe: prohodih zemlju i obilazih. I reèe Gospod Sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? nema onakoga èovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla. A Sotona odgovori Gospodu i reèe: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nijesi li ga ti ogradio i kuæu njegovu i sve što ima svuda unaokolo? djelo ruku njegovijeh blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji. Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, psovaæe te u oèi. A Gospod reèe Sotoni: evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje. I otide Sotona od Gospoda. A jedan dan kad sinovi njegovi i kæeri njegove jeðahu i pijahu vino u kuæi brata svojega najstarijega, Doðe glasnik Jovu i reèe: volovi orahu i magarice pasijahu pokraj njih, A Saveji udariše i oteše ih, i pobiše momke oštrijem maèem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dok ovaj još govoraše, doðe drugi i reèe: oganj Božji spade s neba i spali ovce i momke, i proždrije ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dokle ovaj još govoraše, doðe drugi i reèe: Haldejci u tri èete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke oštrijem maèem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dokle ovaj još govoraše, doðe drugi i reèe: sinovi tvoji i kæeri tvoje jeðahu i pijahu vino u kuæi brata svojega najstarijega; A to vjetar velik doðe ispreko pustinje i udari u èetiri ugla od kuæe, te pade na djecu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Tada usta Jov i razdrije plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se, I reèe: go sam izašao iz utrobe matere svoje, go æu se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje. Uza sve to ne sagriješi Jov, niti reèe bezumlja za Boga.