Јов 1:1-22

У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. Имао је седам синова и три кћери и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку. Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио. Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана. »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану. А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.« »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.« »Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.« »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.« И Сатана оде од ГОСПОДА. Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече: »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!« Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу и рече: »Гô сам изашао из мајчине утробе, гô ћу и умрети. ГОСПОД дао, ГОСПОД и узео. Благословено име ГОСПОДЊЕ.« И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.