Jovan 5:1-30
Jovan 5:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Nakon ovoga, Isus ode gore u Jerusalim na jedan judejski praznik. U Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, nalazila se banja koja se na jevrejskom zvala „Vitezda“. Imala je pet tremova. Tu je ležalo mnogo bolesnih: slepih, hromih, i oduzetih. Čekali su da se voda zatalasa, jer je anđeo silazio u određeno vreme talasajući vodu. Prvi koji bi ušao kad se voda zatalasa, ozdravljao bi, ma od kakve bolesti da je bolovao. Tamo je bio jedan čovek koji je trideset osam godina patio od svoje bolesti. Isus ga je video da leži tamo, te znajući da je već dugo bolestan, upita ga: „Hoćeš li da ozdraviš?“ Bolesnik mu odgovori: „Gospode, nemam nikoga ko bi me spustio u banju kad se voda zatalasa. Dok ja dođem do tamo, drugi pre mene siđe.“ Isus mu reče: „Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj!“ Čovek odmah ustane, podigne svoja nosila i počne da hoda. Taj dan je bio subota. Vodeći Jevreji rekoše isceljenom čoveku: „Danas je subota, i nije dozvoljeno da nosiš svoja nosila!“ On odgovori: „Onaj koji me je iscelio rekao mi je: ’Uzmi svoja nosila i hodaj!’“ Oni ga upitaše: „Ko je taj čovek što ti je rekao: ’Uzmi svoja nosila i hodaj!’?“ Isceljeni nije znao ko ga je iscelio, jer je Isus nestao u mnoštvu sveta koje je bilo tamo. Kasnije je Isus našao isceljenog čoveka u hramu i rekao mu: „Eto, ozdravio si. Ne greši više da te ne snađe nešto gore.“ Čovek ode i javi vodećim Jevrejima da je Isus onaj koji ga je iscelio. Ti Jevreji su počeli da proganjaju Isusa, jer je to učinio u subotu. Isus im reče: „Moj Otac sve do sada radi, pa i ja radim.“ Zbog ovoga su Jevreji još više bili rešeni da ga ubiju; ne samo zato što je prekršio Zakon o suboti, već i stoga što je Boga nazvao svojim Ocem, te izjednačio sebe sa Bogom. Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ništa ne može da čini sam od sebe; on čini samo ono što je video da Otac čini. Što Otac čini, to isto čini i Sin. Naime, Otac voli Sina i zato mu otkriva sve što sam čini. Otkriće mu i veće stvari, a vi ćete im se diviti. Kao što Otac podiže mrtve i daje im život, tako i Sin daje život onima kojima hoće. Otac, naime, ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu, da svi poštuju Sina, kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život, te ne ide na sud, nego prelazi iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem: dolazi čas, i već je došao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg. Koji ga čuju, ti će živeti. Jer, kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi. Dao mu je i vlast da sudi, jer je on Sin Čovečiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas kada će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, pa će izaći iz njih. Tada će oni koji su činili dobro vaskrsnuti za život, a oni koji su činili zlo vaskrsnuće da prime osudu. Ja sam ništa ne mogu da činim po svome; ja sudim na osnovu onoga što čujem. Moj sud je pravedan, jer ja ne tražim da činim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.
Jovan 5:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим. А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда. У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса. Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао – пошто се вода заталаса – бивао је здрав, ма од које болести да је патио. Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет осам година. Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: „Хоћеш ли да оздравиш?” Одговори му болесник: „Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене.” Рече му Исус: „Устани, подигни свој одор и ходај!” И одмах оздрави тај човек, узе свој одор и ходаше. А тај дан беше субота. Стога Јудејци говораху излеченом човеку: „Субота је и не смеш понети одор.” Но, он им одговори: „Онај који ме излечи рече ми: ‘Подигни свој одор и ходај!’” Тада га запиташе: „Ко је тај човек који ти је рекао: ‘Узми и ходај?’” А излечени није знао ко је то био јер се Исус уклонио пошто је било много света на том месту. После тога нађе га Исус у храму и рече му: „Видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе.” Оде човек и рече Јудејцима да га је Исус излечио. И зато су Јудејци гонили Исуса што је то чинио у суботу. А Исус им одговори: „Отац мој стално ради, па радим и ја.” Због тога су опет Јудејци још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом. Исус пак у одговору рече њима: „Заиста, заиста, кажем вам: не може Син да чини ништа сам од себе ако не види шта Отац чини; јер оно што чини Отац, то исто тако чини и Син. Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових да се ви чудите. Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако и Син оживљава оне које хоће. Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао. Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је посао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста, кажем вам да иде час – и већ је настао – кад ће мртви слушати глас Сина Божјег, и који га чују – живеће. Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи. Дао му је и власт да суди, јер је Син човечји. Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас, па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд. Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам – судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао.
Jovan 5:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда и има пет тремова. У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година. Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?« »Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.« »Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.« И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода. А тог дана је била субота, па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!« »Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.« А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?« Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту. После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.« Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио. Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса. А Исус им одговори: »Мој Отац стално ради, па и ја радим.« Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом. »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао. »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи и дао му власт да суди, јер је он Син човечији. »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени. Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«
Jovan 5:1-30 Нови српски превод (NSP)
Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“ Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“ Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода. Тај дан је био субота. Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“ Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“ Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо. Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио. Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом. Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Jovan 5:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
A potom bješe praznik Jevrejski, i iziðe Isus u Jerusalim. U Jerusalimu pak kod Ovèijeh vrata ima banja, koja se zove Jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenijeh trijemova, U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh, koji èekahu da se zaljulja voda; Jer anðeo Gospodnji silažaše u odreðeno vrijeme u banju i muæaše vodu; i koji najprije ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu. A ondje bijaše jedan èovjek koji trideset i osam godina bješe bolestan. Kad vidje Isus ovoga gdje leži, i razumje da je veæ odavno bolestan, reèe mu: hoæeš li da budeš zdrav? Odgovori mu bolesni: da, Gospode; ali nemam èovjeka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja doðem drugi siðe prije mene. Reèe mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi. I odmah ozdravi èovjek, i uzevši odar svoj hoðaše. A taj dan bješe subota. Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: danas je subota i ne valja ti odra nositi. A on im odgovori: koji me iscijeli on mi reèe: uzmi odar svoj i hodi. A oni ga zapitaše: ko je taj èovjek koji ti reèe: uzmi odar svoj i hodi? A iscijeljeni ne znadijaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo bješe na mjestu. A potom ga naðe Isus u crkvi i reèe mu: eto si zdrav, više ne griješi, da ti ne bude gore. A èovjek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga iscijeli. I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer èinjaše to u subotu. A Isus im odgovaraše: otac moj doslije èini, i ja èinim. I zato još više gledahu Jevreji da ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i ocem svojijem nazivaše Boga i graðaše se jednak Bogu. A Isus odgovarajuæi reèe im: zaista, zaista vam kažem: sin ne može ništa èiniti sam od sebe nego što vidi da otac èini; jer što on èini ono i sin èini onako; Jer otac sina ljubi, i sve mu pokazuje što sam èini; i pokazaæe mu veæa djela od ovijeh da se vi èudite. Jer kako što otac podiže mrtve i oživljuje, tako i sin koje hoæe oživljuje. Jer otac ne sudi nikome, nego sav sud dade sinu, Da svi poštuju sina kao što oca poštuju. Ko ne poštuje sina ne poštuje oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: ko moju rijeè sluša i vjeruje onome koji je mene poslao, ima život vjeèni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem: ide èas, i veæ je nastao, kad æe mrtvi èuti glas sina Božijega, i èuvši oživljeti. Jer kako što otac ima život u sebi, tako dade i sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast da i sud èini, jer je sin èovjeèij. Ne divite se ovome, jer ide èas u koji æe svi koji su u grobovima èuti glas sina Božijega, I iziæi æe koji su èinili dobro u vaskrsenije života, a koji su èinili zlo u vaskrsenije suda. Ja ne mogu ništa èiniti sam od sebe; kako èujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju oca koji me je poslao.