Јован 5:1-30

Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“ Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“ Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода. Тај дан је био субота. Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“ Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“ Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо. Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио. Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом. Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.