Jovan 4:27-42
Jovan 4:27-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: „Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” Изађоше из града и долажаху к њему. У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.” А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. И још више их је поверовало због његове речи, а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”
Jovan 4:27-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?« А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?« И они изађоше из града и кренуше к Исусу. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.« Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.« Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?« Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела су за жетву. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.« Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.« А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. И још многи повероваше због његових речи. Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«
Jovan 4:27-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“ Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima: „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“ Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu. U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“ Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“ Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“ Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo. Zar ne kažete: ’Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ A ja vam, evo, kažem: osmotrite polja – žito je već dozrelo za žetvu! Žetelac već prima platu i žanje urod za večni život. Tako se i sejač i žetelac raduju zajedno. Ovako se ispunjuje izreka: ’jedan seje, drugi žanje.’ Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ubirete plod njihovog truda.“ Mnogi Samarjani iz tog grada su poverovali u Isusa zbog reči koje je ona žena rekla: „On mi je rekao sve što sam učinila.“ Samarjani su onda došli k njemu i molili ga da ostane sa njima. Tako je ostao tamo dva dana, pa je još više Samarjana poverovalo u njega zbog njegove reči. Onda su rekli ženi: „Sada više ne verujemo zbog onog što si ti govorila, nego zato što smo sami čuli, pa znamo da je on istinski Spasitelj sveta.“
Jovan 4:27-42 Нови српски превод (NSP)
Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“ Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ Људи изађу из града и дођу к Исусу. У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“ Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“ Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. Овако се испуњује изрека: ’један сеје, други жање.’ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“ Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи. Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
Jovan 4:27-42 Sveta Biblija (SRP1865)
I tada doðoše uèenici njegovi, i èuðahu se gdje govoraše sa ženom; ali nijedan ne reèe: šta hoæeš? ili šta govoriš s njom? A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reèe ljudima: Hodite da vidite èovjeka koji mi kaza sve što sam uèinila: da nije to Hristos? Iziðoše dakle iz grada i poðoše k njemu. A uèenici njegovi moljahu ga meðu tijem govoreæi: Ravi! jedi. A on im reèe: ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. Tada uèenici govorahu meðu sobom: veæ ako mu ko donese da jede? A on im reèe: jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim njegov posao. Ne kažete li vi da su još èetiri mjeseca pa æe žetva prispjeti? Eto, velim vam: podignite oèi svoje i vidite njive kako su veæ žute za žetvu. I koji žnje prima platu, i sabira rod za život vjeèni, da se raduju zajedno i koji sije i koji žnje; Jer je u tom istinita besjeda da je drugi koji sije a drugi koji žnje. Ja vas poslah da žnjete gdje se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uðoste. I iz grada onoga mnogi od Samarjana vjerovaše ga za besjedu žene koja svjedoèaše: kaza mi sve što sam uèinila. Kad doðoše dakle Samarjani k njemu, moljahu ga da bi ostao kod njih; i ondje osta dva dana. I mnogo ih više vjerova za njegovu besjedu. A ženi govorahu: sad ne vjerujemo više za tvoju besjedu, jer sami èusmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svijetu, Hristos.