Јован 4:27-42

Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: „Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” Изађоше из града и долажаху к њему. У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.” А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. И још више их је поверовало због његове речи, а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јован 4:27-42