Jovan 4:1-42
Jovan 4:1-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад, дакле, Господ сазна да су фарисеји чули како Исус више ученика стиче и крштава него Јован, премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, остави Јудеју и оде опет у Галилеју. А требало је да прође кроз Самарију. Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!” Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима. Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.” Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?” Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.” Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.” Рече јој: „Иди, позови свога мужа и дођи овамо.” Одговори жена и рече му: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро си казала да немаш мужа; јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.” Рече му жена: „Господе, увиђам да си пророк. Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.” Рече јој Исус: „Веруј ми, жено, да иде час кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудејаца. Него иде час и већ је ту кад ће се прави богомољци молити Оцу у Духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. Бог је Дух, и који му се моле, треба да се моле у Духу и истини.” Рече му жена: „Знам да ће доћи Месија који се зове Христос; кад он дође, обавестиће нас о свему.” Рече јој Исус: „Ја сам – који говорим с тобом.” Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: „Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” Изађоше из града и долажаху к њему. У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.” А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. И још више их је поверовало због његове речи, а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”
Jovan 4:1-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – оде из Јудеје и врати се у Галилеју. Морао је да прође кроз Самарију, па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева. Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, јер су његови ученици били отишли у град да купе хране. А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима. »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.« »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?« »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.« »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.« »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.« А жена му одговори: »Немам мужа.« »Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.« »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.« »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.« А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.« »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.« Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?« А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?« И они изађоше из града и кренуше к Исусу. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.« Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.« Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?« Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела су за жетву. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.« Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.« А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. И још многи повероваше због његових речи. Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«
Jovan 4:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Međutim, Isus je saznao da su fariseji čuli da on zadobija i krštava više učenika nego Jovan. (Ustvari, sam Isus nije krštavao, nego njegovi učenici.) Tada je napustio Judeju i otišao u Galileju. Usput je morao da prođe kroz Samariju. Tako je došao u samarijski grad po imenu Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu. Tamo se nalazio Jakovljev bunar. Isus, umoran od puta, sede na bunar. Bilo je oko podne. Neka žena Samarjanka dođe da zahvati vode. Isus joj reče: „Daj mi, molim te, da pijem.“ (Njegovi učenici su, u međuvremenu, otišli do grada da kupe nešto hrane.) Tada mu Samarjanka reče: „Kako možeš ti, kao Jevrejin, da tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?“ (Jevreji se, inače, ne mešaju sa Samarjanima.) Isus joj odgovori: „Kad bi ti znala kakav dar Bog ima za tebe, i ko je taj što od tebe traži da mu daš da pije, ti bi od njega tražila i on bi ti dao živu vodu.“ Žena mu reče: „Gospode, bunar je dubok, a ti nemaš čime da zahvatiš. Odakle ćeš izvući živu vodu? Zar si ti veći od našeg oca Jakova koji nam je dao ovaj bunar? On sam je pio sa njega, njegovi sinovi i njegova stoka.“ Isus joj odgovori: „Svako ko pije od ove vode, ponovo će ožedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati, taj nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode života i doneti mu večni život.“ Žena mu reče. „Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim više i da ne dolazim više ovamo da zahvatam.“ Isus joj reče: „Idi i pozovi svoga muža, pa se vrati.“ Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža. Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“ Žena mu reče: „Gospode, vidim da si prorok. Naši preci su se klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je Jerusalim mesto gde se treba klanjati.“ Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da će doći čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi, Samarjani, ne znate kome se klanjate. Mi, Jevreji, znamo kome se klanjamo, jer od Jevreja dolazi spasenje. Ali dolazi čas, i već je došao, kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u Duhu i istini. Otac, naime, hoće ovakve molioce. Bog je Duh, te oni koji mu se klanjaju treba da se klanjaju u Duhu i istini.“ Žena mu reče: „Znam da će doći Mesija, koga zovu Hristos. Kad on dođe, sve će nam objaviti.“ Isus joj reče: „To sam ja, koji govorim s tobom.“ Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“ Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima: „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“ Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu. U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“ Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“ Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“ Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo. Zar ne kažete: ’Još četiri meseca, pa dolazi žetva?’ A ja vam, evo, kažem: osmotrite polja – žito je već dozrelo za žetvu! Žetelac već prima platu i žanje urod za večni život. Tako se i sejač i žetelac raduju zajedno. Ovako se ispunjuje izreka: ’jedan seje, drugi žanje.’ Ja sam vas poslao da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ubirete plod njihovog truda.“ Mnogi Samarjani iz tog grada su poverovali u Isusa zbog reči koje je ona žena rekla: „On mi je rekao sve što sam učinila.“ Samarjani su onda došli k njemu i molili ga da ostane sa njima. Tako je ostao tamo dva dana, pa je još više Samarjana poverovalo u njega zbog njegove reči. Onda su rekli ženi: „Sada više ne verujemo zbog onog što si ti govorila, nego zato što smo sami čuli, pa znamo da je on istinski Spasitelj sveta.“
Jovan 4:1-42 Нови српски превод (NSP)
Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. (Уствари, сам Исус није крштавао, него његови ученици.) Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју. Успут је морао да прође кроз Самарију. Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне. Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.) Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају са Самарјанима.) Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“ Жена му рече: „Господе, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он сам је пио са њега, његови синови и његова стока.“ Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“ Жена му рече. „Господе, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“ Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“ Жена му рече: „Немам мужа.“ Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“ Жена му рече: „Господе, видим да си пророк. Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“ Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“ Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“ Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“ Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“ Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ Људи изађу из града и дођу к Исусу. У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“ Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“ Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. Овако се испуњује изрека: ’један сеје, други жање.’ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“ Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи. Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
Jovan 4:1-42 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad razumje dakle Gospod da su èuli fariseji da Isus više uèenika dobija i kršæava nego Jovan Isus pak sam ne kršæavaše nego uèenici njegovi Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju. A valjalo mu je proæi kroz Samariju. Tako doðe u grad Samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu sinu svojemu. A ondje bijaše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta sjeðaše na izvoru; a bješe oko šestoga sahata. Doðe žena Samarjanka da zahvati vode; reèe joj Isus: daj mi da pijem. Jer uèenici njegovi bijahu otišli u grad da kupe jela.) Reèe mu žena Samarjanka: kako ti, Jevrejin buduæi, možeš iskati od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Jevreji ne miješaju sa Samarjanima. Odgovori Isus i reèe joj: da ti znaš dar Božij, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu živu. Reèe mu žena: Gospode! ni zahvatiti nemaš èim, a studenac je dubok; odakle æeš dakle uzeti vodu živu? Eda li si ti veæi od našega oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova? Odgovori Isus i reèe joj: svaki koji pije od ove vode opet æe ožednjeti; A koji pije od vode koju æu mu ja dati neæe ožednjeti dovijeka; nego voda što æu mu ja dati biæe u njemu izvor vode koja teèe u život vjeèni. Reèe mu žena: Gospode! daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu. Reèe joj Isus: idi zovni muža svojega, i doði ovamo. Odgovori žena i reèe mu: nemam muža. Reèe joj Isus: dobro si kazala: nemam muža; Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala. Reèe mu žena: Gospode! vidim da si ti prorok. Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mjesto gdje se treba moliti. Reèe joj Isus: ženo! vjeruj mi da ide vrijeme kad se neæete moliti ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Vi ne znate èemu se molite; a mi znamo èemu se molimo: jer je spasenije od Jevreja. Ali ide vrijeme, i veæ je nastalo, kad æe se pravi bogomoljci moliti ocu duhom i istinom, jer otac hoæe takovijeh bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. Reèe mu žena: znam da æe doæi Mesija koji se zove Hristos, kad on doðe kazaæe nam sve. Reèe joj Isus: ja sam koji s tobom govorim. I tada doðoše uèenici njegovi, i èuðahu se gdje govoraše sa ženom; ali nijedan ne reèe: šta hoæeš? ili šta govoriš s njom? A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reèe ljudima: Hodite da vidite èovjeka koji mi kaza sve što sam uèinila: da nije to Hristos? Iziðoše dakle iz grada i poðoše k njemu. A uèenici njegovi moljahu ga meðu tijem govoreæi: Ravi! jedi. A on im reèe: ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. Tada uèenici govorahu meðu sobom: veæ ako mu ko donese da jede? A on im reèe: jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da svršim njegov posao. Ne kažete li vi da su još èetiri mjeseca pa æe žetva prispjeti? Eto, velim vam: podignite oèi svoje i vidite njive kako su veæ žute za žetvu. I koji žnje prima platu, i sabira rod za život vjeèni, da se raduju zajedno i koji sije i koji žnje; Jer je u tom istinita besjeda da je drugi koji sije a drugi koji žnje. Ja vas poslah da žnjete gdje se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uðoste. I iz grada onoga mnogi od Samarjana vjerovaše ga za besjedu žene koja svjedoèaše: kaza mi sve što sam uèinila. Kad doðoše dakle Samarjani k njemu, moljahu ga da bi ostao kod njih; i ondje osta dva dana. I mnogo ih više vjerova za njegovu besjedu. A ženi govorahu: sad ne vjerujemo više za tvoju besjedu, jer sami èusmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svijetu, Hristos.