Jovan 20:1-31
Jovan 20:1-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А у први дан недеље, рано, док је још био мрак, Марија Магдалена дође на гроб и виде да је камен подигнут с гроба. Тада отрча и дође Симону Петру и другом ученику, кога је Исус љубио, те им рече: „Узеше Господа из гроба и не знамо где су га положили.” А Петар и тај други ученик изађоше и пођоше према гробу. Обојица су, наиме, трчали заједно; али је други ученик трчао брже од Петра и први дошао до гроба. И надневши се, виде завоје где леже, али не уђе. Затим стиже и Симон Петар, који је ишао за њим, па уђе у гроб; и виде платнене завоје где леже, а убрус, који је био на Исусовој глави, није лежао са завојима, него је био посебно савијен на једном месту. Тада уђе и други ученик, који је први стигао на гроб, па виде и поверова. Они, наиме, још нису разумели Писмо да он треба да васкрсне из мртвих. Тако ученици опет одоше кући. Марија је пак стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб и виде два анђела како седе у белим хаљинама тамо где је лежало Исусово тело, и то један чело главе, а други крај ногу. И ови јој рекоше: „Жено, што плачеш?” Она им рече: „Узеше мога Господа и не знам где су га ставили.” Рекавши то, обазре се натраг и виде Исуса како стоји, али није знала да је то Исус. Исус јој рече: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?” Мислећи да је то вртар, она му рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио, па ћу га ја узети.” Рече јој Исус: „Марија!” Она се осврну и рече му јеврејски: „Равуни”, што значи „учитељу”. Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу. Него иди мојој браћи и речи им: ‘Ја идем горе своме Оцу – и Оцу вашем, своме Богу – и Богу вашем.’” Марија Магдалена дође и јави ученицима да је видела Господа и да јој је ово рекао. Онога, дакле, првога дана недеље увече, кад су била затворена врата где су били ученици због страха од Јудејаца, дође Исус, те стаде на средину и рече им: „Мир вам!” Ово рече и показа им руке и ребра. На то се ученици обрадоваше што су видели Господа. Тада им Исус опет рече: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.” Рекавши то, надахну их и рече им: „Примите Духа Светога! Којима опростите грехе, опраштају им се; којима задржите, задржани су.” А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше с њима кад је Исус дошао. Стога му други ученици рекоше: „Видели смо Господа.” Но он им рече: „Ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра, нећу поверовати.” И после осам дана опет су његови ученици били унутра, а Тома с њима. Врата су била затворена, Исус дође, стаде на средину и рече: „Мир вам!” Затим рече Томи: „Пружи свој прст овде и види моје руке, и пружи своју руку, па је стави у моја ребра, и не буди неверан него веран.” Тома одговори и рече му: „Господ мој и Бог мој!” Рече му Исус: „Поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше, а повероваше.” И многа друга чуда учини Исус пред ученицима која нису записана у овој књизи; а ова су записана да ви верујете да је Исус Христос – Син Божји, и да верујући имате живот у његово име.
Jovan 20:1-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!« Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. Потом се ученици вратише кући. А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу. »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?« »Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.« Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он. »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?« А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.« Тада јој Исус рече: »Марија!« Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«. Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘« И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.« И исприча им шта јој је рекао. Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.« Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа. Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.« Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.« А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао. Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!« А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.« Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући, а с њима и Тома. Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.« Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.« »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома. А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.« Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.
Jovan 20:1-31 Novi srpski prevod (NSPL)
U nedelju, pre svitanja, dođe Marija Magdalena na grob i primeti da je kamen sa groba otkotrljan. Stoga otrči i dođe k Simonu Petru i drugom učeniku, Isusovom miljeniku, pa im reče: „Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga sklonili!“ Petar i drugi učenik su tada izašli i došli na grob. Obojica su trčala, ali je onaj drugi učenik bio brži od Petra, te je prvi došao na grob. Zavirio je unutra i opazio položene zavoje, ali nije ušao u grob. Zatim je i Simon Petar došao za njim. Ušao je u grob i video položene zavoje i ubrus koji je bio na Isusovoj glavi. Ubrus nije bio sa zavojima, nego je bio složen na jednom mestu. Zatim je ušao i drugi učenik koji je prvi došao na grob. Video je i poverovao. Oni tada još nisu znali da u Pismu piše da Isus treba da vaskrsne iz mrtvih. Tada su se učenici vratili kući. A Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob i ugledala dva anđela u beloj odeći kako sede na mestu gde je počivalo Isusovo telo. Jedan kod mesta gde je bila Isusova glava, a drugi kod mesta gde su mu bile noge. Anđeli je upitaše: „Ženo, zašto plačeš?“ Ona im odgovori: „Uzeli su mog Gospoda, a ja ne znam gde su ga sklonili.“ Rekavši ovo, okrenula se natrag i videla Isusa kako stoji, ali nije znala da je to bio Isus. Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?“ Misleći da je to vrtlar, Marija reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio i ja ću ga odneti.“ Isus joj reče: „Marija!“ Ona se okrenu i reče na jevrejskom: „ Ravuni !“ (što znači: „Učitelju!“) Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam uzašao svome Ocu. Nego, idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu!’“ Marija Magdalena ode i javi učenicima: „Videla sam Gospoda!“ Onda im je prenela ono što joj je rekao. Te nedelje uveče, učenici su bili zajedno. Vrata su bila zaključana, jer su se plašili judejskih vlasti. Tada dođe Isus, stade među njih i reče im: „Mir vam!“ Rekavši to, pokazao im je ruke i rebra. Učenici su bili radosni što vide Gospoda. Isus im ponovo reče: „Mir vam! Kao što je mene poslao Otac, tako ja šaljem vas.“ Rekavši ovo, dunuo je i rekao im: „Primite Duha Svetoga. Kome oprostite grehe, opraštaju mu se, a kome ne oprostite grehe, tome se ne opraštaju.“ Jedan od Dvanaestorice, Toma zvani „Blizanac“, nije bio sa ostalima kada je Isus došao. Njemu su drugi učenici rekli: „Videli smo Gospoda!“ On im reče: „Dok ne vidim trag od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u rane od klinova i u ranu između njegovih rebara, neću verovati.“ Osam dana kasnije, učenici su se ponovo okupili; sa njima je bio i Toma. Iako su vrata bila zaključana, Isus uđe unutra, stade među njih i reče: „Mir vam!“ Onda reče Tomi: „Stavi svoj prst ovde i pogledaj moje ruke. Pruži svoju ruku i stavi je među moja rebra, te više ne sumnjaj, nego veruj!“ Toma mu reče: „Gospod moj i Bog moj!“ Isus mu reče: „Veruješ li zato što si me video? Blaženi su oni koji veruju, a nisu me videli.“ Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoge druge znake koji nisu zapisani u ovoj knjizi. A ovi su zapisani da biste poverovali da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da biste, verujući, imali život u njegovo ime.
Jovan 20:1-31 Нови српски превод (NSP)
У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“ Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да васкрсне из мртвих. Тада су се ученици вратили кући. А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге. Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“ Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус. Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“ Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“ Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „ Равуни !“ (што значи: „Учитељу!“) Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“ Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао. Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа. Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“ Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од клинова и у рану између његових ребара, нећу веровати.“ Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“ Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“ Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“ Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
Jovan 20:1-31 Sveta Biblija (SRP1865)
A u prvi dan nedjelje doðe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne bješe rasvanulo, i vidje da je kamen odvaljen od groba. Onda otrèa, i doðe k Simonu Petru i k drugom uèeniku koga ljubljaše Isus, i reèe im: uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gdje ga metnuše. A Petar iziðe i drugi uèenik, i poðoše ka grobu. Trèahu pak oba zajedno, i drugi uèenik trèaše brže od Petra, i doðe prije ka grobu. I nadvirivši se vidje haljine gdje leže; ali ne uðe. Doðe pak Simon Petar za njim, i uðe u grob, i vidje haljine same gdje leže, I ubrus koji bješe na glavi njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mjestu. Tada dakle uðe i drugi uèenik koji najprije doðe ka grobu, i vidje i vjerova. Jer još ne znadijahu pisma da njemu valja ustati iz mrtvijeh. Onda otidoše opet uèenici doma. A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob, I vidje dva anðela u bijelijem haljinama gdje sjede jedan èelo glave a jedan èelo nogu gdje bješe ležalo tijelo Isusovo. I rekoše joj oni: ženo! što plaèeš? Reèe im: uzeše Gospoda mojega, i ne znam gdje ga metnuše. I ovo rekavši obazre se natrag, i vidje Isusa gdje stoji, i ne znadijaše da je Isus. Isus joj reèe: ženo! što plaèeš? koga tražiš? A ona misleæi da je vrtar reèe mu: gospodine! ako si ga ti uzeo kaži mi gdje si ga metnuo, i ja æu ga uzeti. Isus joj reèe: Marija! A ona obazrevši se reèe mu: Ravuni! koje znaèi uèitelju. Reèe joj Isus: ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k ocu svojemu; nego idi k braæi mojoj, i kaži im: vraæam se k ocu svojemu i ocu vašemu, i Bogu svojemu i Bogu vašemu. A Marija Magdalina otide, i javi uèenicima da vidje Gospoda i kaza joj ovo. A kad bi uveèe onaj prvi dan nedjelje, i vrata bijahu zatvorena gdje se bijahu uèenici njegovi skupili od straha Jevrejskoga, doðe Isus i stade na srijedu i reèe im: mir vam. I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se uèenici obradovaše vidjevši Gospoda. A Isus im reèe opet: mir vam; kao što otac posla mene, i ja šaljem vas. I ovo rekavši dunu, i reèe im: primite Duh sveti. Kojima oprostite grijehe, oprostiæe im se; i kojima zadržite, zadržaæe se. A Toma koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe ondje s njima kad doðe Isus. A drugi mu uèenici govorahu: vidjesmo Gospoda. A on im reèe: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova; neæu vjerovati. I poslije osam dana opet bijahu uèenici njegovi unutra, i Toma s njima. Doðe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade meðu njima i reèe: mir vam. Potom reèe Tomi: pruži prst svoj amo i viði ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I odgovori Toma i reèe mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reèe: pošto me vidje vjerovao si; blago onima koji ne vidješe i vjerovaše. A i mnoga druga èudesa uèini Isus pred uèenicima svojijem koja nijesu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da vjerujete da Isus jest Hristos sin Božij, i da vjerujuæi imate život u ime njegovo.