Jovan 20:1-31

U nedelju, pre svitanja, dođe Marija Magdalena na grob i primeti da je kamen sa groba otkotrljan. Stoga otrči i dođe k Simonu Petru i drugom učeniku, Isusovom miljeniku, pa im reče: „Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga sklonili!“ Petar i drugi učenik su tada izašli i došli na grob. Obojica su trčala, ali je onaj drugi učenik bio brži od Petra, te je prvi došao na grob. Zavirio je unutra i opazio položene zavoje, ali nije ušao u grob. Zatim je i Simon Petar došao za njim. Ušao je u grob i video položene zavoje i ubrus koji je bio na Isusovoj glavi. Ubrus nije bio sa zavojima, nego je bio složen na jednom mestu. Zatim je ušao i drugi učenik koji je prvi došao na grob. Video je i poverovao. Oni tada još nisu znali da u Pismu piše da Isus treba da vaskrsne iz mrtvih. Tada su se učenici vratili kući. A Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob i ugledala dva anđela u beloj odeći kako sede na mestu gde je počivalo Isusovo telo. Jedan kod mesta gde je bila Isusova glava, a drugi kod mesta gde su mu bile noge. Anđeli je upitaše: „Ženo, zašto plačeš?“ Ona im odgovori: „Uzeli su mog Gospoda, a ja ne znam gde su ga sklonili.“ Rekavši ovo, okrenula se natrag i videla Isusa kako stoji, ali nije znala da je to bio Isus. Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?“ Misleći da je to vrtlar, Marija reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio i ja ću ga odneti.“ Isus joj reče: „Marija!“ Ona se okrenu i reče na jevrejskom: „ Ravuni !“ (što znači: „Učitelju!“) Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam uzašao svome Ocu. Nego, idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu!’“ Marija Magdalena ode i javi učenicima: „Videla sam Gospoda!“ Onda im je prenela ono što joj je rekao. Te nedelje uveče, učenici su bili zajedno. Vrata su bila zaključana, jer su se plašili judejskih vlasti. Tada dođe Isus, stade među njih i reče im: „Mir vam!“ Rekavši to, pokazao im je ruke i rebra. Učenici su bili radosni što vide Gospoda. Isus im ponovo reče: „Mir vam! Kao što je mene poslao Otac, tako ja šaljem vas.“ Rekavši ovo, dunuo je i rekao im: „Primite Duha Svetoga. Kome oprostite grehe, opraštaju mu se, a kome ne oprostite grehe, tome se ne opraštaju.“ Jedan od Dvanaestorice, Toma zvani „Blizanac“, nije bio sa ostalima kada je Isus došao. Njemu su drugi učenici rekli: „Videli smo Gospoda!“ On im reče: „Dok ne vidim trag od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u rane od klinova i u ranu između njegovih rebara, neću verovati.“ Osam dana kasnije, učenici su se ponovo okupili; sa njima je bio i Toma. Iako su vrata bila zaključana, Isus uđe unutra, stade među njih i reče: „Mir vam!“ Onda reče Tomi: „Stavi svoj prst ovde i pogledaj moje ruke. Pruži svoju ruku i stavi je među moja rebra, te više ne sumnjaj, nego veruj!“ Toma mu reče: „Gospod moj i Bog moj!“ Isus mu reče: „Veruješ li zato što si me video? Blaženi su oni koji veruju, a nisu me videli.“ Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoge druge znake koji nisu zapisani u ovoj knjizi. A ovi su zapisani da biste poverovali da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da biste, verujući, imali život u njegovo ime.