Jovan 13:1-35
Jovan 13:1-35 Novi srpski prevod (NSPL)
Bilo je to pred praznik Pashe. Isus je znao da je došao čas da ode sa ovog sveta k Ocu. Tada je pokazao koliko voli one koji su mu pripadali na ovom svetu, a voleo ih je do kraja. Isus i njegovi učenici su bili za večerom. Đavo je Judi Iskariotu, sinu Simonovom, već bio ubacio u srce namisao da izda Isusa. Isus je znao da mu je Otac predao potpunu vlast; znao je da od Boga dolazi i da će k Bogu otići. Tada je ustao od večere, skinuo sa sebe gornji deo odeće, i opasao ubrus oko bedara. Onda je nalio vodu u lavor, pa je počeo da pere noge učenicima i da ih briše ubrusom kojim je bio opasan. Kada je došao do Simona Petra, ovaj mu reče: „Gospode, zar ti da pereš moje noge?“ Isus mu odgovori: „Ti sad ne znaš šta ja radim, ali ćeš razumeti posle.“ Petar mu reče: „Nikada ti nećeš prati moje noge!“ Isus mu reče: „Ako ti ne operem noge, nemaš udela sa mnom.“ Simon Petar mu reče: „Gospode, operi mi ne samo noge, nego i ruke i glavu!“ Isus mu reče: „Onome koji je okupan treba oprati samo noge, jer je već sav čist. Vi ste čisti, ali ne svi.“ Isus je znao ko je njegov izdajnik, pa je zato rekao: „Niste svi čisti.“ Nakon što je oprao noge učenicima, Isus je obukao svoju gornju odeću i vratio se na svoje mesto za stolom. Onda ih je upitao: „Da li razumete šta sam vam učinio? Vi me nazivate učiteljem i Gospodom, i s pravom to kažete, jer ja to i jesam. Dakle, ako sam ja, Gospod i učitelj, oprao vama noge, onda ste i vi dužni da perete noge jedni drugima. Dao sam vam primer: činite onako kako sam ja učinio vama. Zaista, zaista vam kažem: sluga nije veći od svog gospodara, niti je apostol veći od onoga koji ga je poslao. Pošto znate ovo, bićete blaženi ako to i činite. Ne govorim o svima vama. Ja znam koje sam izabrao. Ali Pismo mora da se ispuni, kad kaže: ’Onaj koji sa mnom jede, okrenu se protiv mene.’ Kažem vam pre nego što se to dogodi, da biste, kada se to zbude, verovali da sam ja onaj koji jeste. Zaista, zaista vam kažem: ko prihvata onoga koga ja šaljem, mene prihvata, a ko prihvata mene, prihvata onoga koji je mene poslao.“ Nakon što je ovo izrekao, Isus se duboko uznemirio i otvoreno izjavio: „Zaista, zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas.“ Učenici su se zgledali među sobom pitajući se o kome on to govori. Jedan od učenika koji je bio Isusov miljenik, ležao je za stolom do Isusovog krila. Simon Petar mu je dao znak i rekao: „Pitaj o kome to govori.“ Tako se taj učenik naslonio na Isusove grudi i upitao: „Gospode, ko je taj?“ Isus odgovori: „To je onaj kome dam umočen zalogaj hleba.“ Umočio je zalogaj hleba i dao ga Judi, sinu Simona Iskariota. Čim je Juda pojeo zalogaj, uđe Satana u njega. Isus mu reče: „Što hoćeš da učiniš, učini brzo.“ Niko od učenika za stolom nije razumeo zašto mu je to rekao. Pošto je Juda kod sebe držao zajednički novac, neki su mislili da mu je Isus rekao da ode da kupi nešto hrane za praznik ili da se da siromašnima. Juda je uzeo zalogaj i odmah izašao. Bila je noć. Kada je Juda izašao, Isus reče: „Sada će Bog otkriti slavu Sina Čovečijeg, a po njemu će se otkriti slava Božija. Ako će se po Sinu Čovečijem otkriti slava Božija, onda će i Bog otkriti slavu njegovu. To će se desiti brzo. Deco, još malo vremena sam sa vama. Vi ćete me tražiti, ali što sam rekao judejskim vođama, to sada i vama kažem: ’Tamo gde ja idem, vi ne možete doći.’ Dajem vam novu zapovest: volite jedni druge. Kako sam ja vas voleo, tako i vi da volite jedni druge. Ako budete imali ljubavi jedan za drugog, svi će znati da ste moji učenici.“
Jovan 13:1-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Пред празник Пасхе Исус – знајући да му је дошао час да пређе из овога света к Оцу – показа до краја љубав према својима, које је љубио на овом свету. И приликом вечере, кад је већ ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова Искариотског да га изда, знајући да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изашао и да Богу иде, уста од вечере и скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се. Затим насу воде у умиваоник, па поче прати ноге ученицима и брисати убрусом којим је био опасан. Тако дође до Симона Петра; а овај му рече: „Господе, ти хоћеш да переш моје ноге?” Одговори Исус и рече му: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш после разумети.” Рече му Петар: „Нећеш ти никада опрати моје ноге.” Одговори му Исус: „Ако те не оперем, немаш удела са мном.” Рече му Симон Петар: „Господе, опери ми не само ноге него и руке и главу.” Рече му Исус: „Окупаноме треба опрати само ноге, пошто је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.” Знао је, наиме, свога издајника; због тога је рекао: „Нисте сви чисти.” А кад им опра ноге, узе своју горњу хаљину и седе опет за трпезу, па рече: „Разумете ли шта сам вам учинио? Зовете ме учитељем и Господом, и добро кажете, јер сам ја то. Па кад сам ја, Господ и учитељ, опрао ноге вама, и ви сте дужни да перете ноге један другоме јер вам дадох пример да и ви чините онако како сам ја вама учинио. Заиста, заиста, кажем вам: слуга није већи од свога господара, нити је посланик већи од оног који га је послао. Кад то знате, бићете блажени ако то чините. Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао; него треба да се испуни Писмо: ‘Који једе мој хлеб, подиже своју пету на мене.’ Одсад вам говорим пре но што се збуде, да поверујете – кад се збуде – да сам то ја. Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.” Рекавши то, Исус се узбуди у души, те посведочи и рече: „Заиста, заиста, кажем вам да ће ме један од вас издати.” Тада се ученици загледаху међу собом у недоумици за кога говори. А један од његових ученика, кога је Исус љубио, седаше за трпезом до Исусових груди. Тада му даде знак Симон Петар и рече му: „Реци о ком говори.” Тако се он наслони на Исусове груди и рече му: „Господе, ко је то?” А Исус му одговори: „Онај коме ја умочим залогај и дам му.” Тада умочи залогај, узе и даде Јуди, сину Симона Искариотског. И пошто је узео залогај, уђе у њега сатана. Исус му пак рече: „Што чиниш, чини брже.” Али нико од оних што су лежали за трпезом није разумео зашто му је то рекао; неки мишљаху – како је код Јуде била благајна – да му Исус рече: „Купи шта нам треба за празник”, или да нешто да сиромасима. Тада Јуда, узевши залогај, одмах изађе; а била је ноћ. А кад изађе, Исус рече: „Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему. Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и – као што рекох Јудејцима: ‘Куда ја идем, ви не можете доћи’ – и вама сада то кажем. Дајем вам нову заповест да љубите један другога, као што сам ја вас љубио да и ви љубите један другога. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом.”
Jovan 13:1-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пре самог Празника Пасхе, знајући да је дошао његов час да пређе са овога света Оцу, Исус докраја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету. Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде сина Симона Искариотског већ ставио мисао да изда Исуса. Знајући да му је Отац све предао у руке и да је изашао од Бога и да се Богу враћа, Исус устаде од вечере и скиде огртач, па узе убрус и опаса се. Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао. Тако стиже и до Симона Петра, који му рече: »Господе, зар ћеш ми ти прати ноге?« »Ти сада не знаш шта ја чиним«, одговори му Исус, »али схватићеш касније.« А Петар му рече: »Нећеш ти мени прати ноге никада!« »Ако те не оперем«, одговори му Исус, »нећеш имати удела са мном.« »Господе«, рече му Симон Петар, »онда немој само ноге, него и руке и главу!« »Окупани не треба да опере ништа осим ногу, јер је цео чист«, рече му Исус. »И ви сте чисти, али не сви.« Знао је ко ће га издати, па је зато рекао: »Нисте сви чисти.« Када им је опрао ноге, узе свој огртач и поново леже за трпезу, па их упита: »Разумете ли то што сам вам учинио? Ви ме зовете Учитељем и Господом, и добро кажете, јер то јесам. Па ако сам ја, Господ и Учитељ, опрао ноге вама, онда треба и ви да перете ноге један другом. Дао сам вам пример, да и ви чините онако како сам ја учинио вама. Истину вам кажем: слуга није већи од свога господара, ни посланик од онога који га је послао. Пошто то знате, благо вама ако тако будете и чинили.« »Не говорим о сваком од вас. Знам оне које сам изабрао. Али, нека се испуни Писмо: ‚Онај који је мој хлеб јео, своју пету подиже на мене.‘ Говорим вам сада, пре него што се догоди, да кад се догоди, поверујете да Ја јесам. Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.« Када је то рекао, потресе се у души, па посведочи: »Истину вам кажем: један од вас ће ме издати.« А ученици погледаше један другог, у недоумици о коме говори. Један од ученика – онај кога је Исус волео – лежао је одмах до Исусових груди, па му Симон Петар даде знак и рече: »Питај га о коме говори.« Овај се наслони Исусу на груди, па га упита: »Ко је тај, Господе?« А Исус му одговори: »Онај за кога умочим залогај у чинију и дам му га.« Онда умочи залогај, узе га и даде Јуди сину Симона Искариотског, а после тог залогаја у Јуду уђе Сатана. Тада му Исус рече: »Што чиниш, чини брзо.« Али ниједан од оних који су лежали за трпезом није знао зашто му је то рекао. Неки су, пошто је Јуда држао кесу с новцем, помислили да му је Исус рекао: »Купи шта нам треба за празник«, или да нешто дâ сиромасима. Тада Јуда, пошто је узео онај залогај, одмах изађе. А била је ноћ. Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему. Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах. Пријатељи, још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама. Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«
Jovan 13:1-35 Нови српски превод (NSP)
Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја. Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан. Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“ Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“ Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“ Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“ Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“ Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“ Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините. Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се испуни, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“ Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“ Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“ Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“ Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да сиромашнима. Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ. Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“
Jovan 13:1-35 Sveta Biblija (SRP1865)
A pred praznik pashe, znajuæi Isus da mu doðe èas da prijeðe iz ovoga svijeta k ocu, kako je ljubio svoje koji bijahu na svijetu, do kraja ih ljubi. I po veèeri kad veæ ðavo bješe metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskome da ga izda, Znajuæi Isus da mu sve otac dade u ruke, i da od Boga iziðe, i k Bogu ide, Ustade od veèere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže; Potom usu vodu u umivaonicu, i poèe prati noge uèenicima i otirati ubrusom kojijem bješe zapregnut. Onda doðe k Simonu Petru, i on mu reèe: Gospode! zar ti moje noge da opereš? Isus odgovori i reèe mu: što ja èinim ti sad ne znaš, ali æeš poslije doznati. Reèe mu Petar: nikad ti neæeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom. Reèe mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu. Isus mu reèe: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav èist; i vi ste èisti, ali ne svi. Jer znadijaše izdajnika svojega, zato reèe: nijeste svi èisti. A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reèe im: znate li što ja uèinih vama? Vi zovete mene uèiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i uèitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako èinite kao što ja vama uèinih. Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veæi od gospodara svojega, niti je poslanik veæi od onoga koji ga je poslao. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete. Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izbrah; nego da se zbude pismo: koji sa mnom hljeb jede podiže petu svoju na me. Sad vam kažem prije nego se zbude, da, kad se zbude, vjerujete da sam ja. Zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošljem mene prima; a ko prima mene prima onoga koji me posla. Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvjedoèi i reèe: zaista, zaista vam kažem: jedan izmeðu vas izdaæe me. Onda se uèenici zgledahu meðu sobom, i èuðahu se za koga govori. A jedan od uèenika njegovijeh, kojega Isus ljubljaše, sjeðaše za trpezom na krilu Isusovu. Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori. A on leže na prsi Isusove i reèe mu: Gospode! ko je to? Isus odgovori: onaj je kome ja umoèivši zalogaj dam. I umoèivši zalogaj dade Judi Simonovu Iskariotskome. I po zalogaju tada uðe u njega sotona. Onda mu reèe Isus: šta èiniš èini brže. A ovo ne razumje niko od onijeh što sjeðahu za trpezom zašto mu reèe. A neki mišljahu, buduæi da u Jude bješe kesa, da mu Isus reèe: kupi što treba za praznik; ili da da što siromašnima. A on uzevši zalogaj odmah iziðe; a bješe noæ. Kad on iziðe, onda Isus reèe: sad se proslavi sin èovjeèij, i Bog se proslavi u njemu. Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog æe njega proslaviti u sebi, i odmah æe ga proslaviti. Djeèice! još sam malo s vama; tražiæete me, i kao što rekoh Judejcima: kuda ja idem vi ne možete doæi, i vama govorim sad. Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite meðu sobom. Po tom æe svi poznati da ste moji uèenici ako uzimate ljubav meðu sobom.