Јован 13:1-35

Пред празник Пасхе Исус – знајући да му је дошао час да пређе из овога света к Оцу – показа до краја љубав према својима, које је љубио на овом свету. И приликом вечере, кад је већ ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова Искариотског да га изда, знајући да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изашао и да Богу иде, уста од вечере и скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се. Затим насу воде у умиваоник, па поче прати ноге ученицима и брисати убрусом којим је био опасан. Тако дође до Симона Петра; а овај му рече: „Господе, ти хоћеш да переш моје ноге?” Одговори Исус и рече му: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш после разумети.” Рече му Петар: „Нећеш ти никада опрати моје ноге.” Одговори му Исус: „Ако те не оперем, немаш удела са мном.” Рече му Симон Петар: „Господе, опери ми не само ноге него и руке и главу.” Рече му Исус: „Окупаноме треба опрати само ноге, пошто је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.” Знао је, наиме, свога издајника; због тога је рекао: „Нисте сви чисти.” А кад им опра ноге, узе своју горњу хаљину и седе опет за трпезу, па рече: „Разумете ли шта сам вам учинио? Зовете ме учитељем и Господом, и добро кажете, јер сам ја то. Па кад сам ја, Господ и учитељ, опрао ноге вама, и ви сте дужни да перете ноге један другоме јер вам дадох пример да и ви чините онако како сам ја вама учинио. Заиста, заиста, кажем вам: слуга није већи од свога господара, нити је посланик већи од оног који га је послао. Кад то знате, бићете блажени ако то чините. Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао; него треба да се испуни Писмо: ‘Који једе мој хлеб, подиже своју пету на мене.’ Одсад вам говорим пре но што се збуде, да поверујете – кад се збуде – да сам то ја. Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.” Рекавши то, Исус се узбуди у души, те посведочи и рече: „Заиста, заиста, кажем вам да ће ме један од вас издати.” Тада се ученици загледаху међу собом у недоумици за кога говори. А један од његових ученика, кога је Исус љубио, седаше за трпезом до Исусових груди. Тада му даде знак Симон Петар и рече му: „Реци о ком говори.” Тако се он наслони на Исусове груди и рече му: „Господе, ко је то?” А Исус му одговори: „Онај коме ја умочим залогај и дам му.” Тада умочи залогај, узе и даде Јуди, сину Симона Искариотског. И пошто је узео залогај, уђе у њега сатана. Исус му пак рече: „Што чиниш, чини брже.” Али нико од оних што су лежали за трпезом није разумео зашто му је то рекао; неки мишљаху – како је код Јуде била благајна – да му Исус рече: „Купи шта нам треба за празник”, или да нешто да сиромасима. Тада Јуда, узевши залогај, одмах изађе; а била је ноћ. А кад изађе, Исус рече: „Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему. Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и – као што рекох Јудејцима: ‘Куда ја идем, ви не можете доћи’ – и вама сада то кажем. Дајем вам нову заповест да љубите један другога, као што сам ја вас љубио да и ви љубите један другога. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом.”