Jovan 11:1-43
Jovan 11:1-43 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Беше пак један болесник Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте. А Марија, чији брат беше болестан, била је она која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом. И сестре му поручише: „Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.” А кад Исус чу, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се њом прослави Син Божји.” А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара. Па кад чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.” Рекоше му ученици: „Рави, сад су Јудејци тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?” Одговори Исус: „Зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се јер гледа светлост овога света; а ако ко иде по ноћи, спотиче се зато што у њему нема светлости.” Ово рече и после тога им продужи: „Наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.” Тада му рекоше ученици: „Господе, ако је заспао, оздравиће.” Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна. Тада им Исус рече отворено: „Лазар је умро, и радујем се због вас што нисам био онде – да поверујете. Него, хајдемо до њега.” На то Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.” Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу. А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко. И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом. Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће. Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат. И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.” Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.” Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре. И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?” Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.” Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.” А кад она то чу, уста брзо и оде к њему; Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта. Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче. А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.” Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!” Исусу ударише сузе. Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!” А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?” На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу. Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.” Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.” Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.” Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!”
Jovan 11:1-43 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.) Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.« Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.« А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.« »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!« »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.« То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.« »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.« Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну. Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.« Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.« Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија, па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће. »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.« »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус. А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.« »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?« А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.« Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.« А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче. Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.« Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, па упита: »Где сте га положили?« »Господе«, рекоше му, »дођи и види.« А Исус заплака. Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!« Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?« Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен. Исус рече: »Одмакните камен.« »Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.« »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус. Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.« Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
Jovan 11:1-43 Novi srpski prevod (NSPL)
Jednom se Lazar iz mesta Vitanija razboleo. U tom mestu su živele i njegove sestre, Marija i Marta. Marija je bila ona žena koja je izlila mirisno ulje na Gospodove noge i obrisala ih svojom kosom. Lazar, koji je oboleo, bio je njen brat. One su Isusu poslale poruku: „Gospode, bolestan je onaj koga ti voliš.“ Čuvši ovo, Isus je rekao: „Ova se bolest neće završiti smrću. To je radi Božije slave, da se kroz nju proslavi Sin Božiji.“ Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. Ipak, kada je čuo da je Lazar bolestan, ostao je u tom mestu još dva dana. Onda je rekao svojim učenicima: „Hajdemo opet u Judeju!“ Učenici rekoše: „Učitelju, još nedavno su Jevreji hteli da te kamenuju, a ti opet hoćeš da ideš onamo?“ Isus odgovori: „Nema li dan dvanaest časova? Ko hoda danju, taj se ne spotiče, jer vidi svetlost koja obasjava svet. Ko hoda noću, taj se spotiče, jer nema svetlosti u njemu.“ Rekavši ovo, Isus je dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali ja ću otići da ga probudim.“ Učenici rekoše na to: „Gospode, ako je zaspao, oporaviće se.“ U stvari, Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da on govori o običnom snu. Onda im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro, i zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste vi mogli da verujete. Ali, hajdemo k njemu!“ Toma, zvani „Blizanac“, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da umremo sa njim!“ Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu. Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija udaljena od Jerusalima, mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom. Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući. Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro. Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega.“ Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat.“ Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan.“ Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?“ Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.“ Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te.“ Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu. Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela. A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače. Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!“ Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi. Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?“ Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš.“ Isusu navreše suze. Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!“ Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?“ Tada je Isus, iznova potresen, otišao na grob. To je bila pećina na čijem ulazu je bio navaljen kamen. Isus reče: „Odgurnite taj kamen!“ Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara, jer je već četvrti dan u grobu!“ Isus joj na to reče: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božiju ako veruješ?“ Odgurnuli su kamen. Isus je onda podigao pogled gore i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja znam da me ti uvek uslišavaš, ali to sam rekao zbog ovog naroda ovde, da bi poverovali da si me poslao.“ Nakon što je ovo rekao, Isus snažno povika: „Lazare, izađi napolje!“
Jovan 11:1-43 Нови српски превод (NSP)
Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“ Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана. Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“ Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“ Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“ Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“ Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну. Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“ Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“ Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. Пошто је Витанија била око петнаест стадија удаљена од Јерусалима, многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући. Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“ Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“ Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“ Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче. Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. Онда их је упитао: „Где сте га положили?“ Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“ Исусу навреше сузе. Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. Исус рече: „Одгурните тај камен!“ Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“
Jovan 11:1-43 Sveta Biblija (SRP1865)
Bijaše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte sestre njezine. A Marija, koje brat Lazar bolovaše, bješe ona što pomaza Gospoda mirom i otr noge njegove svojom kosom.) Onda poslaše sestre k njemu govoreæi: Gospode! gle, onaj koji ti je mio bolestan je. A kad èu Isus, reèe: ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi sin Božij s nje. A Isus ljubljaše Martu i sestru njezinu i Lazara. A kad èu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mjestu gdje bješe. A potom reèe uèenicima: hajdemo opet u Judeju. Uèenici mu rekoše: Ravi! sad Judejci šæadijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoæeš da ideš onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sahata u danu? ko danju ide ne spotièe se, jer vidi vidjelo ovoga svijeta; A ko ide noæu spotièe se, jer nema vidjela u njemu. Ovo kaza, i potom reèe im: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda mu rekoše uèenici njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustaæe. A Isus im reèe za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umrije. I milo mi je vas radi što nijesam bio onamo da vjerujete; nego hajdemo k njemu. Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reèe uèenicima: hajdemo i mi da pomremo s njim. A kad doðe Isus, naðe ga a on veæ èetiri dana u grobu. A Vitanija bješe blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.) I mnogi od Judejaca bijahu došli k Marti i Mariji da ih tješe za bratom njihovijem. Kad Marta dakle èu da Isus ide, iziðe preda nj, a Marija sjeðaše doma. Onda reèe Marta Isusu: Gospode! da si ti bio ovdje ne bi moj brat umro. A i sad znam da što zaišteš u Boga daæe ti Bog. Isus joj reèe: brat æe tvoj ustati. Marta mu reèe: znam da æe ustati o vaskrseniju, u pošljednji dan. A Isus joj reèe: ja sam vaskrsenije i život; koji vjeruje mene ako i umre življeæe. I nijedan koji živi i vjeruje mene neæe umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reèe mu: da, Gospode! ja vjerovah da si ti Hristos sin Božij koji je trebalo da doðe na svijet. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju sestru svoju govoreæi: uèitelj je došao, i zove te. A ona kako èu, usta brzo i otide k njemu. Jer Isus još ne bješe došao u selo, nego bijaše na onom mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci onda koji bijahu s njom u kuæi i tješahu je, kad vidješe Mariju da brzo usta i iziðe, poðoše za njom govoreæi da ide na grob da plaèe onamo. A Marija kako doðe gdje bješe Isus, i vidje ga, pade na noge njegove govoreæi mu: Gospode! da si ti bio ovdje, ne bi umro moj brat. Onda Isus kad je vidje gdje plaèe, i gdje plaèu Judejci koji doðoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan. I reèe: gdje ste ga metnuli? Rekoše mu: Gospode! hajde da vidiš. Udariše suze Isusu. Onda Judejci govorahu: gledaj kako ga ljubljaše. A neki od njih rekoše: ne mogaše li ovaj koji otvori oèi slijepcu uèiniti da i ovaj ne umre? A Isus opet se zgrozi u sebi, i doðe na grob; a bijaše peæina, i kamen ležaše na njoj. Isus reèe: uzmite kamen. Reèe mu Marta, sestra onoga što je umro: Gospode! veæ smrdi; jer su èetiri dana kako je umro. Isus joj reèe: ne rekoh li ti da ako vjeruješ vidjeæeš slavu Božiju? Uzeše dakle kamen gdje ležaše mrtvac; a Isus podiže oèi gore, i reèe: oèe! hvala ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši zovnu iza glasa: Lazare! iziði napolje.