Јован 11:1-43

Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“ Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана. Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“ Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“ Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“ Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“ Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну. Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“ Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“ Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. Пошто је Витанија била око петнаест стадија удаљена од Јерусалима, многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући. Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“ Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“ Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“ Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче. Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. Онда их је упитао: „Где сте га положили?“ Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“ Исусу навреше сузе. Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. Исус рече: „Одгурните тај камен!“ Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“