Knjiga o sudijama 6:1-40
Knjiga o sudijama 6:1-40 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Синови Израиљеви су опет чинили оно што је мрско Господу. Господ их предаде у руке Мадијанцима на седам година. Тешка је била рука Мадијанаца над Израиљем. Да би умакли Мадијанцима, синови Израиљеви су се склањали у јаме у брдима и у пећине и пукотине. Кад би Израиљци посејали, долазили би Мадијанци, Амаличани и источни народи и нападали их. Они би се улогорили на њиховој земљи и уништавали приносе земље све до Газе. Нису остављали хране за Израиљце, ни ситну стоку, ни вола, ни магарца. Долазили су са својим стадима и шаторима у таквом броју као да су скакавци. Нису се могле пребројати камиле њихове. Долазили су у земљу да би је опустошили. Мадијанци су тешко притискали Израиљ. Тада синови Израиљеви завапише Господу. Кад синови Израиљеви завапише Господу због Мадијанаца, посла Господ пророка синовима Израиљевим, који им рече: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Ја сам вас извео из Египта и избавио сам вас из дома ропског. Ја сам вас избавио из руку Египћана и свих ваших мучитеља. Протерао сам их испред вас и дао вам земљу њихову. Тад сам вам рекао: ја сам Господ, Бог ваш. Немојте поштовати богове Аморејаца, у чијој земљи живите. Међутим, ви не послушасте глас мој.’” Потом дође анђео Господњи и седе под храст у Офри, који је припадао Јоасу Авијезеровом. Његов син Гедеон тресао је пшеницу кроз сито да би је склонио од Мадијанаца. Тада му се јави анђео Господњи и рече му: „Господ је с тобом, храбри јуначе!” Гедеон му одговори: „Ех, господару мој. Ако је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? Где су сва чудеса његова о којима су нам причали очеви наши и говорили: ‘Није ли нас Господ извео из Египта?’ Сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанаца.” Господ се окрете према њему и рече му: „Иди са том својом снагом и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Зар те не шаљем ја?” Он му одговори: „Ах, Господе! Чиме ћу избавити Израиљ? Ето, род мој је најмањи у племену Манасијином, а ја сам најмањи у кући оца свога.” Тада му Господ одговори: „Ја ћу бити с тобом. Побићеш Мадијанце као да су један човек.” Он му рече: „Ако сам нашао милост пред тобом дај ми знак да ми то ти говориш. Немој отићи одавде док се не вратим к теби и не донесем дар свој и не ставим га пред тебе.” Он одговори: „Чекаћу док се не вратиш.” Тада оде Гедеон, зготови јаре и од ефе брашна бесквасне хлебове. Стави месо у котарицу, чорбу у лонац, донесе му под храст и принесе. Анђео Божји му рече: „Узми то месо и те бесквасне хлебове, стави на ону стену, а чорбом прелиј.” Он учини тако. Анђео Господњи пружи крај штапа којег је имао у руци и дотаче месо и хлебове бесквасне. Тада се подиже огањ из стене и спали месо и хлебове бесквасне. Анђео Господњи ишчезе пред његовим очима. Онда Гедеон виде да је то био анђео Господњи и рече: „Ах, Господе, Боже! Видех анђела Господњег лицем к лицу!” Господ му одговори: „Мир с тобом. Не бој се, нећеш умрети.” Гедеон начини онде жртвеник Господу и назва га Мир Господњи. Жртвеник и данас стоји у Офри Авијезеровој. Те ноћи Господ му рече: „Узми од свог оца јунца и другог јунца од седам година и развали Валов жртвеник који је код твог оца и разруши идоле. Онда начини жртвеник Господу, Богу своме, на врху стене и учврсти га. Потом узми другог јунца и жртвуј га као жртву паљеницу на дрвима оног постоља које ћеш исећи.” Тада узе Гедеон десет људи између својих слугу и учини како му заповеди Господ. Пошто се бојао своје породице и мештана, не учини то дању него ноћу. Ујутру устадоше мештани, кад, гле, разваљен Валов жртвеник и разрушени идоли, а на новоподигнутом жртвенику – други јунац принесен као жртва паљеница. Они запиташе један другога: „Ко је то учинио?” Тражили су, испитивали и казали: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.” Тада мештани рекоше Јоасу: „Изведи сина свога да се погуби јер је развалио Валов жртвеник и разрушио идоле.” Јоас одговори свима који су стајали око њега: „Зар ћете ви да браните Вала? Зар ћете ви да му помогнете? Ко га буде бранио погинуће до сутра. Ако је он бог, нека сам расправи са оним који му је развалио жртвеник.” Тога дана прозва га Јеровал јер је рекао: „Нека расправи с њим Вал зато што му је развалио жртвеник.” Сви Мадијани, Амалици и источни народи беху се скупили. Пређоше Јордан и наместише се у долини језраелској. Тада дође дух Господњи на Гедеона. Он дуну у трубу и окупи око себе дом Авијезеров. Потом посла гласнике у племе Манасијино и оно стаде уз њега. Посла гласнике и у племе Асирово, Завулоново и Нефталимово, па и они дођоше пред њих. Тада рече Гедеон Богу: „Ако ћеш заиста избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао, ево, ставићу руно овчије на гумно: ако роса буде само на руну, а по свој земљи буде суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиљ, као што си обећао.” Тако се и догоди. Кад сутрадан рано устаде, исцеди руно и истече из руна пуна чинија росе. Опет рече Гедеон Богу: „Не срди се на мене ако проговорим још једном. Допусти ми још један покушај са руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.” Бог учини тако оне ноћи: само је руно било суво, а по свој земљи била је роса.
Knjiga o sudijama 6:1-40 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Зато их ГОСПОД на седам година предаде у руке Мидјанцима. Мидјан је постао јачи од Израела, па су Израелци правили себи склоништа у горским процепима, пећинама и скровиштима. Кад год би Израелци сејали, Мидјанци, Амалечани и други источни народи би их нападали. Утаборили би се на њиховој земљи и уништавали усеве све до Газе, не остављајући Израелу ништа од чега би се прехранио – ни овце, ни говеда, ни магарад. Долазили су са својом стоком и шаторима као ројеви скакаваца – није се знало броја ни људима ни њиховим камилама. Улазили су у земљу и уништавали је. Тако је Израел силно осиромашио због Мидјанаца, па Израелци завапише ГОСПОДУ. Када су Израелци завапили ГОСПОДУ због Мидјанаца, ГОСПОД им посла пророка, који им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Извео сам вас из Египта, из куће ропства. Избавио сам вас из руку Египћана и из руку свих који су вас тлачили. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. Рекао сам вам: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог. Не бојте се богова Аморејаца, у чијој земљи живите.« Али нисте ме послушали.‘« Анђео ГОСПОДЊИ дође и седе под једну смрдљику у Офри која је припадала Јоашу Авиезеровцу. Тамо је Јоашев син Гедеон вршио пшеницу у муљачи не би ли је сачувао од Мидјанаца. Анђео ГОСПОДЊИ показа се Гедеону и рече му: »ГОСПОД је с тобом, врсни ратниче.« »Али, господару«, одврати Гедеон, »ако је ГОСПОД с нама, зашто нас је снашло све ово? Где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши очеви када су говорили: ‚ГОСПОД нас је извео из Египта?‘ Али ГОСПОД нас је сада напустио и предао нас у руке Мидјану.« ГОСПОД се окрену према њему и рече: »Пођи с том својом снагом и спаси Израел из Мидјанових руку. Ја те шаљем.« »Али, господару«, рече Гедеон, »како да спасем Израел? Моје братство је најслабије у Манасији, а ја сам најнезнатнији у својој породици.« »Ја ћу бити с тобом«, одговори ГОСПОД, »па ћеш поразити Мидјанце као да је само један човек.« »Ако сам сада нашао милост у твојим очима«, рече Гедеон, »дај ми знак да то ти говориш са мном. Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим са својим даром и не ставим га пред тебе.« А ГОСПОД рече: »Остаћу док се не вратиш.« Тада Гедеон уђе у кућу, спреми јаре и од ефе брашна умеси бесквасне хлебове. Месо стави у корпу, а чорбу у лонац, па их изнесе напоље и принесе му их под оном смрдљиком. Анђео ГОСПОДЊИ му рече: »Узми месо и бесквасне хлебове и положи их на ову стену, а чорбу проспи.« И Гедеон тако учини. Врхом штапа који му је био у руци анђео ГОСПОДЊИ дотаче месо и бесквасне хлебове, и из стене сукну огањ и спали месо и хлеб. Потом анђео ГОСПОДЊИ нестаде. Када је Гедеон схватио да је то заиста био анђео ГОСПОДЊИ, узвикну: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Видео сам анђела ГОСПОДЊЕГ лицем у лице!« А ГОСПОД му рече: »Смири се. Не бој се, нећеш умрети.« Гедеон тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ и назва га »ГОСПОД је мир«, и он и дан-данас стоји у Офри Авиезеровој. Те исте ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Узми из крда свога оца утовљеног бика од седам година, па сруши жртвеник који је твој отац подигао Ваалу и посеци Ашерину мотку која је поред њега. Затим на врху те узвисине на прописани начин подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, па узми оног утовљеног бика и принеси га као жртву паљеницу на дрвету Ашерине мотке коју си посекао.« Гедеон узе десеторицу од својих слугу и учини како му је ГОСПОД рекао. Али, пошто се бојао своје породице и мештана, он то учини ноћу. Када су мештани устали рано следећег јутра, а оно – Ваалов жртвеник разрушен, Ашерина мотка поред њега посечена, а утовљени бик жртвован на тек саграђеном жртвенику! »Ко ли је то учинио?« питали су један другог. Када су се подробније распитали, неко им рече: »То је учинио Гедеон син Јоашев.« Тада мештани рекоше Јоашу: »Изведи сина. Он мора да умре зато што је срушио Ваалов жртвеник и посекао Ашерину мотку која је била поред њега.« »Зар ћете ви бранити Ваала?« одврати Јоаш свима који су стајали око њега. »Зар ви хоћете да га спасете? Ко год га буде бранио, до јутра ће погинути. Ако је Ваал заиста бог, онда може сâм да се одбрани кад му неко сруши жртвеник.« Тако тога дана Гедеона прозваше Јерув-Ваал, јер је речено: »Нека се Ваал брани кад му неко сруши жртвеник.« Сви Мидјанци, Амалечани и други источни народи удружише се, пређоше преко реке Јордан и утаборише се у долини Јизреел. Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Гедеона и овај дуну у овнујски рог, позивајући Авиезеровце да пођу за њим. Он посла гласнике широм Манасијиног племена, позивајући народ да пође за њим. А посла гласнике и у Асирово, Завулоново и Нефталимово племе, па и они кренуше да се састану с њим. Гедеон рече Богу: »Обећао си да ћеш да спасеш Израел преко мене. Ево, ја ћу на гумно ставити овчије руно. Ако буде росе само на руну, а сва земља остане сува, онда ћу знати да ћеш преко мене спасти Израел, као што си обећао.« И тако је и било. Гедеон устаде рано следећег јутра, стисну руно и из њега исцеди росу – пуну чинију воде. Тада Гедеон рече Богу: »Немој да се разгневиш на мене ако те још нешто замолим. Допусти ми још једну проверу с руном: нека само руно буде суво, а сва земља нека буде прекривена росом.« И те ноћи Бог учини тако. Само је руно остало суво, а сва земља је била прекривена росом.
Knjiga o sudijama 6:1-40 Novi srpski prevod (NSPL)
Izrailjci su opet činili što je zlo u očima Gospodnjim. Zato ih je Gospod predao u ruke Madijanaca na sedam godina. Pošto je madijanska ruka teško pritisla Izrailj, Izrailjci su pred najezdom Madijanaca pravili skloništa, pećine i utvrđenja u gorama. Kad god su Izrailjci sejali, tamo bi se penjali Madijanci, Amaličani i istočni narodi, i napadali ih. Podigli bi sebi tabor naspram njih i uništavali urod zemlje sve do Gaze. Ništa nisu ostavljali Izrailju da preživi, ni ovce, ni vola, ni magarca. Jer, kad bi se pojavili sa svojim stadima i podizali svoje šatore, stuštili bi se kao veliki roj skakavaca; njima i njihovim kamilama nije bilo broja. Ulazili su u zemlju da je pustoše. Tako je Madijan doveo Izrailj do krajnje bede. Tada su Izrailjci zavapili Gospodu. Kad su Izrailjci zavapili Gospodu zbog Madijana, Gospod je poslao Izrailjcima jednog proroka. On im reče: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Ja sam vas izveo iz Egipta i odveo vas iz kuće ropstva. Ja sam vas izbavio iz ruku Egipćana i iz ruku svih vaših tlačitelja. Isterao sam ih pred vama i dao vam njihovu zemlju. Rekao sam vam: ja sam Gospod, Bog vaš. Ne služite bogovima Amorejaca u čijoj zemlji živite. Ali vi niste bili poslušni mome glasu.’“ Anđeo Gospodnji dođe i sede pod hrastom kod Ofre, koji pripada Joasu, potomku Aviezerovu. Njegov sin Gedeon je vršio pšenicu u vinskoj muljari da bi je sačuvao od Madijanaca. Anđeo Gospodnji mu se ukazao i rekao: „Gospod s tobom, silni ratniče!“ Gedeon mu odgovori: „Oprosti, gospodaru, ali ako je Gospod s nama, zašto nas je snašlo sve ovo? I gde su sva ona njegova čuda o kojima su nam pričali naši preci? Govorili su: ’Zar nas nije Gospod izveo gore iz Egipta?’ Zašto nas je onda Gospod napustio i predao nas u ruke Madijanaca?“ Gospod se okrenuo prema njemu i rekao mu: „Idi s tom silom u sebi i izbavićeš Izrailja iz madijanskih ruku. Zar te ne šaljem ja?“ Gedeon mu odgovori: „Oprosti, Gospode, ali kako ću ja da izbavim Izrailja? Moj rod je najneznatniji u Manasijinom plemenu, a ja sam najmlađi u domu moga oca.“ Gospod mu reče: „Ja ću biti s tobom, pa ćeš potući Madijance kao jednog čoveka.“ Gedeon mu reče: „Ako sam našao naklonost u tvojim očima, daj mi neki znak da ti govoriš sa mnom. Molim te, nemoj da odeš odavde dok se ne vratim k tebi. Ja ću doneti dar i položiti ga pred tobom.“ Gospod odgovori: „Ostaću ovde dok se ne vratiš.“ Gedeon je otišao, zgotovio jare, i ispekao beskvasne hlebove od jedne efe brašna. Meso je stavio u košaru, a supu nalio u lonac, pa je sve to doneo pod hrast i postavio. Anđeo Božiji mu reče: „Uzmi meso i beskvasne hlebove, stavi ih na ovu stenu, a supu prolij.“ Gedeon učini tako. Anđeo Gospodnji ispruži štap koji mu je bio u ruci i vrhom dotače meso i beskvasne hlebove. Tada iz stene planu oganj i spali meso i beskvasne hlebove. Anđeo Gospodnji nestade pred njegovim očima. Kada je Gedeon video da je to bio Anđeo Gospodnji, on reče: „Jao meni, Gospode Bože, jer sam video Anđela Gospodnjeg licem u lice!“ Gospod mu reče: „Mir s tobom! Ne boj se, nećeš umreti.“ Tu je Gedeon podigao žrtvenik Gospodu i nazvao ga „Gospod-Mir“. Žrtvenik i dan danas stoji u Ofri Aviezerovoj. Iste noći Gospod reče Gedeonu: „Uzmi vola svoga oca, onog vola od sedam godina i poruši Valov žrtvenik koji je u vlasništvu tvoga oca, i poseci Aštartin stub do njega. Na vrhu te uzvišice podigni žrtvenik Gospodu, Bogu svome, slažući kamenje red po red. Zatim uzmi onog vola i prinesi ga na žrtvu svespalnicu na drvima od Aštartinog stuba koji ćeš poseći.“ Gedeon je poveo deset ljudi od svojih slugu i uradio kako mu je rekao Gospod. Ali kako se plašio svoje porodice i ljudi iz grada da to uradi danju, uradio je to noću. Kad su ljudi ustali ujutru, imali su šta da vide: Valov žrtvenik srušen, Aštartin stub posečen, a vo prinesen na žrtvu svespalnicu na novosagrađenom žrtveniku. Ljudi su pitali jedni druge: „Ko je ovo učinio?“ Kad su istražili i ispitali, rekli su: „To je učinio Gedeon, Joasov sin.“ Građani rekoše Joasu: „Izvedi svog sina da bude pogubljen zato što je srušio Valov žrtvenik i posekao Aštartin stub.“ Ali Joas reče svima koji su ustali protiv njega: „Zar ćete vi braniti Valov slučaj? Zar ćete ga vi izbaviti? Ko brani Vala biće mrtav do sledećeg jutra. Ako je Val Bog, neka se sam brani, budući da je njegov žrtvenik srušen.“ Tog dana su Gedeona prozvali Jeroval, što znači: „Neka Val povede spor protiv njega što mu je srušio žrtvenik.“ Svi Madijanci, Amaličani i istočni narodi bili su udružili snage, pa su prešli preko Jordana i utaborili se u jezraelskoj dolini. Tada se Duh Gospodnji spusti na Gedeona, te on zatrubi u rog i pozva Aviezerov rod da krene za njim. Poslao je glasnike i svima iz Manasijinog plemena, i pozvao ih da krenu za njim. Zatim je poslao glasnike Asirovom, Zavulonovom i Neftalimovom plemenu, pa su im oni pošli gore u susret. Gedeon reče Bogu: „Ako hoćeš da mojom rukom izbaviš Izrailj, kao što si obećao, evo, staviću na gumno ovčje runo. Bude li rose samo na runu, a sva zemlja bude suva, onda ću znati da ćeš izbaviti Izrailj mojom rukom, kao što si obećao.“ Tako je i bilo. Gedeon ustane ujutro i iscedi iz runa rosu – punu posudu vode. Gedeon reče Bogu: „Nemoj se gneviti na mene što ti se obraćam još jednom. Dozvoli mi još samo jednom da pokušam s runom: neka samo runo bude suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.“ Bog učini tako iste noći: samo je runo bilo suvo, dok je po svoj zemlji bila rosa.
Knjiga o sudijama 6:1-40 Нови српски превод (NSP)
Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Зато их је Господ предао у руке Мадијанаца на седам година. Пошто је мадијанска рука тешко притисла Израиљ, Израиљци су пред најездом Мадијанаца правили склоништа, пећине и утврђења у горама. Кад год су Израиљци сејали, тамо би се пењали Мадијанци, Амаличани и источни народи, и нападали их. Подигли би себи табор наспрам њих и уништавали урод земље све до Газе. Ништа нису остављали Израиљу да преживи, ни овце, ни вола, ни магарца. Јер, кад би се појавили са својим стадима и подизали своје шаторе, стуштили би се као велики рој скакаваца; њима и њиховим камилама није било броја. Улазили су у земљу да је пустоше. Тако је Мадијан довео Израиљ до крајње беде. Тада су Израиљци завапили Господу. Кад су Израиљци завапили Господу због Мадијана, Господ је послао Израиљцима једног пророка. Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам вас извео из Египта и одвео вас из куће ропства. Ја сам вас избавио из руку Египћана и из руку свих ваших тлачитеља. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. Рекао сам вам: ја сам Господ, Бог ваш. Не служите боговима Аморејаца у чијој земљи живите. Али ви нисте били послушни моме гласу.’“ Анђео Господњи дође и седе под храстом код Офре, који припада Јоасу, потомку Авиезерову. Његов син Гедеон је вршио пшеницу у винској муљари да би је сачувао од Мадијанаца. Анђео Господњи му се указао и рекао: „Господ с тобом, силни ратниче!“ Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“ Господ се окренуо према њему и рекао му: „Иди с том силом у себи и избавићеш Израиља из мадијанских руку. Зар те не шаљем ја?“ Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“ Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, па ћеш потући Мадијанце као једног човека.“ Гедеон му рече: „Ако сам нашао наклоност у твојим очима, дај ми неки знак да ти говориш са мном. Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим к теби. Ја ћу донети дар и положити га пред тобом.“ Господ одговори: „Остаћу овде док се не вратиш.“ Гедеон је отишао, зготовио јаре, и испекао бесквасне хлебове од једне ефе брашна. Месо је ставио у кошару, а супу налио у лонац, па је све то донео под храст и поставио. Анђео Божији му рече: „Узми месо и бесквасне хлебове, стави их на ову стену, а супу пролиј.“ Гедеон учини тако. Анђео Господњи испружи штап који му је био у руци и врхом дотаче месо и бесквасне хлебове. Тада из стене плану огањ и спали месо и бесквасне хлебове. Анђео Господњи нестаде пред његовим очима. Када је Гедеон видео да је то био Анђео Господњи, он рече: „Јао мени, Господе Боже, јер сам видео Анђела Господњег лицем у лице!“ Господ му рече: „Мир с тобом! Не бој се, нећеш умрети.“ Ту је Гедеон подигао жртвеник Господу и назвао га „Господ-Мир“. Жртвеник и дан данас стоји у Офри Авиезеровој. Исте ноћи Господ рече Гедеону: „Узми вола свога оца, оног вола од седам година и поруши Валов жртвеник који је у власништву твога оца, и посеци Аштартин стуб до њега. На врху те узвишице подигни жртвеник Господу, Богу своме, слажући камење ред по ред. Затим узми оног вола и принеси га на жртву свеспалницу на дрвима од Аштартиног стуба који ћеш посећи.“ Гедеон је повео десет људи од својих слугу и урадио како му је рекао Господ. Али како се плашио своје породице и људи из града да то уради дању, урадио је то ноћу. Кад су људи устали ујутру, имали су шта да виде: Валов жртвеник срушен, Аштартин стуб посечен, а во принесен на жртву свеспалницу на новосаграђеном жртвенику. Људи су питали једни друге: „Ко је ово учинио?“ Кад су истражили и испитали, рекли су: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.“ Грађани рекоше Јоасу: „Изведи свог сина да буде погубљен зато што је срушио Валов жртвеник и посекао Аштартин стуб.“ Али Јоас рече свима који су устали против њега: „Зар ћете ви бранити Валов случај? Зар ћете га ви избавити? Ко брани Вала биће мртав до следећег јутра. Ако је Вал Бог, нека се сам брани, будући да је његов жртвеник срушен.“ Тог дана су Гедеона прозвали Јеровал, што значи: „Нека Вал поведе спор против њега што му је срушио жртвеник.“ Сви Мадијанци, Амаличани и источни народи били су удружили снаге, па су прешли преко Јордана и утаборили се у језраелској долини. Тада се Дух Господњи спусти на Гедеона, те он затруби у рог и позва Авиезеров род да крене за њим. Послао је гласнике и свима из Манасијиног племена, и позвао их да крену за њим. Затим је послао гласнике Асировом, Завулоновом и Нефталимовом племену, па су им они пошли горе у сусрет. Гедеон рече Богу: „Ако хоћеш да мојом руком избавиш Израиљ, као што си обећао, ево, ставићу на гумно овчје руно. Буде ли росе само на руну, а сва земља буде сува, онда ћу знати да ћеш избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао.“ Тако је и било. Гедеон устане ујутро и исцеди из руна росу – пуну посуду воде. Гедеон рече Богу: „Немој се гневити на мене што ти се обраћам још једном. Дозволи ми још само једном да покушам с руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.“ Бог учини тако исте ноћи: само је руно било суво, док је по свој земљи била роса.
Knjiga o sudijama 6:1-40 Sveta Biblija (SRP1865)
A sinovi Izrailjevi èiniše što je zlo pred Gospodom, i Gospod ih dade u ruke Madijanima za sedam godina. I osili ruka Madijanska nad Izrailjem, te od straha Madijanskoga naèiniše sebi sinovi Izrailjevi jame koje su po gorama, i peæine i ograde. I kad bi Izrailjci posijali, dolažahu Madijani i Amalici i istoèni narod, dolažahu na njih. I stavši u oko protiv njih, potirahu rod zemaljski dori do Gaze, i ne ostavljahu hrane u Izrailju, ni ovce ni vola ni magarca. Jer se podizahu sa stadima svojim i sa šatorima svojim, i dolažahu kao skakavci, tako mnogo, i ne bješe broja njima ni kamilama njihovijem, i dolazeæi u zemlju pustošahu je. Tada osiromaši Izrailj veoma od Madijana, i povikaše ka Gospodu sinovi Izrailjevi. A kad povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu od Madijana, Gospod posla proroka k sinovima Izrailjevijem, a on im reèe: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: ja sam vas izveo iz Misira, i izveo sam vas iz doma ropskoga, I izbavio sam vas iz ruke Misirske i iz ruke svijeh onijeh koji vas muèahu; i odagnao sam ih ispred vas, i dao sam vama zemlju njihovu. Pak vam rekoh: ja sam Gospod Bog vaš, na bojte se bogova Amoreja u kojih zemlji živite. Ali ne poslušaste glasa mojega. Potom doðe anðeo Gospodnji i sjede pod hrastom u Ofri koji bijaše Joasa Avijezerita; a sin njegov Gedeon vrsijaše pšenicu na gumnu, da bi pobjegao s njom od Madijana. I javi mu se anðeo Gospodnji, i reèe mu: Gospod je s tobom, hrabri junaèe! A Gedeon mu reèe: o gospodaru moj! kad je Gospod s nama, zašto nas snaðe sve ovo? i gdje su sva èudesa njegova, koja nam pripovijedaše oci naši govoreæi: nije li nas Gospod izveo iz Misira? a sada nas je ostavio Gospod i predao u ruke Madijanima. A Gospod ga pogleda i reèe mu: idi u toj sili svojoj, i izbaviæeš Izrailja iz ruku Madijanskih. Ne poslah li te? A on mu reèe: o Gospode, èim æu izbaviti Izrailja? eto, rod je moj najsiromašniji u plemenu Manasijinu, a ja sam najmanji u domu oca svojega. Tada mu reèe Gospod: ja æu biti s tobom, te æeš pobiti Madijance kao jednoga. A Gedeon mu reèe: ako sam našao milost pred tobom, daj mi znak da ti govoriš sa mnom. Nemoj otiæi odavde dokle se ja ne vratim k tebi i donesem dar svoj i stavim preda te. A on reèe: èekaæu dokle se vratiš. Tada otide Gedeon, i zgotovi jare i od efe brašna hljebove prijesne, i metnu meso u kotaricu a juhu u lonac, i donese mu pod hrast, i postavi. A anðeo Božji reèe mu: uzmi to meso i te hljebove prijesne, i metni na onu stijenu, a juhu prolij. I on uèini tako. Tada anðeo Gospodnji pruži kraj od štapa koji mu bješe u ruci i dotaèe se mesa i hljebova prijesnijeh; i podiže se oganj sa stijene i spali meso i hljebove prijesne. I anðeo Gospodnji otide ispred oèiju njegovih. A Gedeon vidjeæi da bješe anðeo Gospodnji, reèe: ah Gospode Bože! zato li vidjeh anðela Gospodnjega licem k licu? A Gospod mu reèe: budi miran, ne boj se, neæeš umrijeti. I Gedeon naèini ondje oltar Gospodu, i nazva ga mir Gospodnji. Stoji i danas u Ofri Avijezeritskoj. I istu noæ reèe mu Gospod: uzmi junca, koji je oca tvojega, junca drugoga od sedam godina; i raskopaj oltar Valov koji ima otac tvoj, i isijeci lug koji je kod njega. I naèini oltar Gospodu Bogu svojemu navrh ove stijene, na zgodnu mjestu; pa onda uzmi drugoga junca, i prinesi žrtvu paljenicu na drvima onoga luga koji isijeèeš. Tada uze Gedeon deset ljudi izmeðu sluga svojih, i uèini kako mu zapovjedi Gospod; ali se bojaše doma oca svojega i mještana, te ne uèini danju nego uèini noæu. A kad ujutru ustaše mještani, a to raskopan oltar Valov i lug kod njega isjeèen; a junac drugi prinesen na žrtvu paljenicu na oltaru naèinjenom. I rekoše jedan drugomu: ko to uèini? I traživši i raspitavši rekoše: Gedeon sin Joasov uèini to. Pa rekoše mještani Joasu: izvedi sina svojega da se pogubi, što raskopa oltar Valov i što isijeèe lug kod njega. A Joas reèe svjema koji stajahu oko njega: vi li hoæete da branite Vala? vi li hoæete da ga izbavite? ko ga brani, poginuæe jutros. Ako je bog, neka sam raspravi s njim što mu je raskopao oltar. I prozva ga onoga dana Jeroval govoreæi: neka raspravi s njim Val što mu raskopa oltar. A svi Madijani i Amalici i istoèni narod bijahu se skupili i prešavši preko Jordana bijahu stali u oko u dolini Jezraelu, A duh Gospodnji naoruža Gedeona, i on zatrubi u trubu, i skupi oko sebe porodicu Avijezerovu. I posla glasnike po svemu plemenu Manasijinu, i skupiše se oko njega; posla glasnike i u pleme Asirovo i Zavulonovo i Neftalimovo, te i oni izidoše pred njih. Tada reèe Gedeon Bogu: ako æeš ti izbaviti mojom rukom Izrailja, kao što si rekao, Evo, ja æu metnuti runo na gumnu: ako rosa bude samo na runu a po svoj zemlji suho, onda æu znati da æeš mojom rukom izbaviti Izrailja, kao što si rekao. I bi tako; jer kad usta sjutradan, iscijedi runo, i isteèe rose iz runa puna zdjela. Opet reèe Gedeon Bogu: nemoj se gnjeviti na me, da progovorim još jednom; da obidem runom još jednom, neka bude samo runo suho, a po svoj zemlji neka bude rosa. I Bog uèini tako onu noæ; i bi samo runo suho a po svoj zemlji bi rosa.