Knjiga o sudijama 6:1-40

Izrailjci su opet činili što je zlo u očima Gospodnjim. Zato ih je Gospod predao u ruke Madijanaca na sedam godina. Pošto je madijanska ruka teško pritisla Izrailj, Izrailjci su pred najezdom Madijanaca pravili skloništa, pećine i utvrđenja u gorama. Kad god su Izrailjci sejali, tamo bi se penjali Madijanci, Amaličani i istočni narodi, i napadali ih. Podigli bi sebi tabor naspram njih i uništavali urod zemlje sve do Gaze. Ništa nisu ostavljali Izrailju da preživi, ni ovce, ni vola, ni magarca. Jer, kad bi se pojavili sa svojim stadima i podizali svoje šatore, stuštili bi se kao veliki roj skakavaca; njima i njihovim kamilama nije bilo broja. Ulazili su u zemlju da je pustoše. Tako je Madijan doveo Izrailj do krajnje bede. Tada su Izrailjci zavapili Gospodu. Kad su Izrailjci zavapili Gospodu zbog Madijana, Gospod je poslao Izrailjcima jednog proroka. On im reče: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Ja sam vas izveo iz Egipta i odveo vas iz kuće ropstva. Ja sam vas izbavio iz ruku Egipćana i iz ruku svih vaših tlačitelja. Isterao sam ih pred vama i dao vam njihovu zemlju. Rekao sam vam: ja sam Gospod, Bog vaš. Ne služite bogovima Amorejaca u čijoj zemlji živite. Ali vi niste bili poslušni mome glasu.’“ Anđeo Gospodnji dođe i sede pod hrastom kod Ofre, koji pripada Joasu, potomku Aviezerovu. Njegov sin Gedeon je vršio pšenicu u vinskoj muljari da bi je sačuvao od Madijanaca. Anđeo Gospodnji mu se ukazao i rekao: „Gospod s tobom, silni ratniče!“ Gedeon mu odgovori: „Oprosti, gospodaru, ali ako je Gospod s nama, zašto nas je snašlo sve ovo? I gde su sva ona njegova čuda o kojima su nam pričali naši preci? Govorili su: ’Zar nas nije Gospod izveo gore iz Egipta?’ Zašto nas je onda Gospod napustio i predao nas u ruke Madijanaca?“ Gospod se okrenuo prema njemu i rekao mu: „Idi s tom silom u sebi i izbavićeš Izrailja iz madijanskih ruku. Zar te ne šaljem ja?“ Gedeon mu odgovori: „Oprosti, Gospode, ali kako ću ja da izbavim Izrailja? Moj rod je najneznatniji u Manasijinom plemenu, a ja sam najmlađi u domu moga oca.“ Gospod mu reče: „Ja ću biti s tobom, pa ćeš potući Madijance kao jednog čoveka.“ Gedeon mu reče: „Ako sam našao naklonost u tvojim očima, daj mi neki znak da ti govoriš sa mnom. Molim te, nemoj da odeš odavde dok se ne vratim k tebi. Ja ću doneti dar i položiti ga pred tobom.“ Gospod odgovori: „Ostaću ovde dok se ne vratiš.“ Gedeon je otišao, zgotovio jare, i ispekao beskvasne hlebove od jedne efe brašna. Meso je stavio u košaru, a supu nalio u lonac, pa je sve to doneo pod hrast i postavio. Anđeo Božiji mu reče: „Uzmi meso i beskvasne hlebove, stavi ih na ovu stenu, a supu prolij.“ Gedeon učini tako. Anđeo Gospodnji ispruži štap koji mu je bio u ruci i vrhom dotače meso i beskvasne hlebove. Tada iz stene planu oganj i spali meso i beskvasne hlebove. Anđeo Gospodnji nestade pred njegovim očima. Kada je Gedeon video da je to bio Anđeo Gospodnji, on reče: „Jao meni, Gospode Bože, jer sam video Anđela Gospodnjeg licem u lice!“ Gospod mu reče: „Mir s tobom! Ne boj se, nećeš umreti.“ Tu je Gedeon podigao žrtvenik Gospodu i nazvao ga „Gospod-Mir“. Žrtvenik i dan danas stoji u Ofri Aviezerovoj. Iste noći Gospod reče Gedeonu: „Uzmi vola svoga oca, onog vola od sedam godina i poruši Valov žrtvenik koji je u vlasništvu tvoga oca, i poseci Aštartin stub do njega. Na vrhu te uzvišice podigni žrtvenik Gospodu, Bogu svome, slažući kamenje red po red. Zatim uzmi onog vola i prinesi ga na žrtvu svespalnicu na drvima od Aštartinog stuba koji ćeš poseći.“ Gedeon je poveo deset ljudi od svojih slugu i uradio kako mu je rekao Gospod. Ali kako se plašio svoje porodice i ljudi iz grada da to uradi danju, uradio je to noću. Kad su ljudi ustali ujutru, imali su šta da vide: Valov žrtvenik srušen, Aštartin stub posečen, a vo prinesen na žrtvu svespalnicu na novosagrađenom žrtveniku. Ljudi su pitali jedni druge: „Ko je ovo učinio?“ Kad su istražili i ispitali, rekli su: „To je učinio Gedeon, Joasov sin.“ Građani rekoše Joasu: „Izvedi svog sina da bude pogubljen zato što je srušio Valov žrtvenik i posekao Aštartin stub.“ Ali Joas reče svima koji su ustali protiv njega: „Zar ćete vi braniti Valov slučaj? Zar ćete ga vi izbaviti? Ko brani Vala biće mrtav do sledećeg jutra. Ako je Val Bog, neka se sam brani, budući da je njegov žrtvenik srušen.“ Tog dana su Gedeona prozvali Jeroval, što znači: „Neka Val povede spor protiv njega što mu je srušio žrtvenik.“ Svi Madijanci, Amaličani i istočni narodi bili su udružili snage, pa su prešli preko Jordana i utaborili se u jezraelskoj dolini. Tada se Duh Gospodnji spusti na Gedeona, te on zatrubi u rog i pozva Aviezerov rod da krene za njim. Poslao je glasnike i svima iz Manasijinog plemena, i pozvao ih da krenu za njim. Zatim je poslao glasnike Asirovom, Zavulonovom i Neftalimovom plemenu, pa su im oni pošli gore u susret. Gedeon reče Bogu: „Ako hoćeš da mojom rukom izbaviš Izrailj, kao što si obećao, evo, staviću na gumno ovčje runo. Bude li rose samo na runu, a sva zemlja bude suva, onda ću znati da ćeš izbaviti Izrailj mojom rukom, kao što si obećao.“ Tako je i bilo. Gedeon ustane ujutro i iscedi iz runa rosu – punu posudu vode. Gedeon reče Bogu: „Nemoj se gneviti na mene što ti se obraćam još jednom. Dozvoli mi još samo jednom da pokušam s runom: neka samo runo bude suvo, a po svoj zemlji neka bude rosa.“ Bog učini tako iste noći: samo je runo bilo suvo, dok je po svoj zemlji bila rosa.